Документи  Саопштења, изјаве ...   Догађаји   Линкови

Београдски међународни сусрети   Управа   Издања

О 46. Београдском међународном сусрету писаца
И поред крајње маћехинског односа и Министарства културе (наро-
чито!) и Града овогодишњи сусрет је успешно реализован превас-
ходно уз велику подршку спонзора и донатара, људи који су нас не
само материјално подржали већ су нам, пре свега, бесплатним услугама
омогућили нормално одвијање зацртаних програмских садржаја. Пре свих
Р. Андрић и С. Игњатовић су успели да својим ауторитетом, личним ве-
зама, трчањем, убеђивањем...издејствују правовремену и драгоцену помоћ
без које сусрета не би ни било.
Овогодишњи сусрет је био краћи но раније из оправданих разлога
(штедња, уштеде, рационализовање и минимализовање трошкова и сл.)
и добрим делом је био измештен из Београда широм Србије (детаљно о
путовањима , у прилогу) и у Бијељини (Република Српска), што је имало
бројне позитивне ефекте а нарачито у смањењу материјалних трошкова
.(Подсећам да је већина гостију Сусрета имала бесплатан превоз, смештај
и храну дан или два!). Показало се да су наше колеге домаћини сусрета у
градовима Србије и Бијељини знатно учинили да боравак страних гостију
буде што пријатнији и да су успели да окупе и завидан број писаца и заин-
тересованих грађана у својим срединама, на поменутим књижевним вече-
рима.
У Београду гости су имали одмах на почетку право изненађење да се
Поздравно слово и добродошлица одвијају на вишесатној шетњи Савом и
Дунавом. Наш домаћин Савамала је понудио у сарадњи са Удружењем и
пригодан књижевни и културно-уметнички програм. Мала сала Коларца
била је препуна, како на традиционалној Међународној песничкој вечери
тако и на Отварању сусрета, где је по први пут један истакнути уметник
из некњижевне бранше (истакнути ликовни уметник и професор Милош
Шобајић) скупа са једним од угледника наших сусрета (Алекс Сковрон, пи-
сац из Аустралије) на један посве неовдашњи начин ту свечаност лишио
јефтине протоколарности, од које су обично политичари и културтрегери
једини профитирали.
Кад нам је Стари Град отуђио Скадарлију, један привилеговани књи-
жевни и културни простор, са општином Земун изнађено је изванредно
решење: Дунавски кеј где је уз разноврстан уметнички програм одржан и
велики митинг на коме је уз стране госте, учеснике сусрета, наступио и зна-
тан број угледних домаћих песника. Све у свему 46 песника, сходно броју
досад одржаних сусрета. Изложба у галерији Икар (Дом војске у Земуну)
знатно је употпунила леп уметнички доживљај.
У великој сали Удружења угледни писци са Косова и Метохије, што они
који још увек живе у тим крајевима што они који су измештеници широм
српских градова, имали су јавни час песништва.
На 46. Београдском међународном сусрету писаца (поред домаћих писа-
ца!) учествовало је и двадесетак угледних писаца из следећих земаља: Аус-
тралија (чак двоје), Индија, Кина (трочлана делегација, са преводиоцем),
Шпанија, Италија, Македонија (трочлана књижевна делегација на најви-
шем нивоу), Белорусија, Кипар, традиционално присутни писци из Руму-
није и Бугарске, Турска, Пољска, Црна Гора, Република Српска.
Делегација Кине је поред програмских садржаја предвиђених сусретом
имала и свој посебан програм. Ретко успешно вече је одржано у Смедереву,
а одржан је и радни сусрет где се конкретно разговарало о могућностима
књижевне сарадње, на штампању антологија и других облика издавачке
узајамности.
М. Вукадиновић

 

OTVORENI 46. BEOGRADSKI SUSRETI PISACA

BEOGRAD - Istaknuti srpski slikar Miloš Šobajić i australijski pesnik Aleks Skovron otvorili su u Kolarčevoj zadužbini 46. beogradske međunarodne susrete pisaca, kojima prisustvuje tridesetak književnika iz Australije, Indije, Kine, Rusije, Italije, Rumunije, Kipra, Makedonije, Crne Gore, Belorusije, Španije, Češke, Turske, Poljske i Bugarske.

U prisustvu ambasadorke Australije u Srbiji Kler Birgin, Skovron, koji je prvi put u Beogradu, obratio se kolegama piscima porukom da je počašćen što je obraća skupu u ime svih gostiju iz sveta koji su se okupili da slave poeziju i pisanu reč i da podele svoja iskustva. Literatura je poput muzike tu da stvara mostove između kultura, nacija, tradicija, jer pesnici su oni koji kroz svoj unutrašnji glas govore istinu o svom vremenu i okruženju, a ne istoričari, poručio je Australijanac. Pesnici nose poeziju kao plamičak u duši koji može da se pretvori u baklju razumevanja, kazao je Skovron i pozvao "braću po peru" da i ovde visoko podignu tu baklju da bi gorela što sjajnije.

Šobajić se obratio piscima kao njihov veliki poklonik. "Čitajući njihove tekstove postao sam pametniji i obrazovaniji, a oni su mi i omiljeno društvo jer su od svih kreativnih ljudi najmanje konvencionalni a najviše ludi i druženje sa njima je daleko zabavnije nego sa bilo kojim drugim čovekom", kazao je Šobajić. Slikar je pokazao da i rečima ume vešto da barata pošto je anegdotama o razgovorima sa omiljenim autorima zasmejao auditorijum i dobio buran aplauz. Požalivši se da mu niko ne želi da otkrije šta piše, ako pita, on je "zapretio" da će ipak saznati "šta je pisac hteo da kaže" jer će otići u knjižaru i kupiti knjigu.

Predsednik Udruženja književnika Srbije Srba Ignjatović je poželeo gostima prijatan boravak i zamolio ih da ne zamere na propustima jer su oni pisci a ne profesionalni organizatori jednog internacionalnog skupa. On je podsetio da se UKS ubraja među najstarija književna udruženja na svetu a i beogradski susreti su među najstarijim okupljanjima ove vrste.

Predsednik Odbora za međunarodnu saradnju UKS-a Dragan Dragojlović je naglasio da su, uprkos teškim vremenima, ovogodišnji susreti dobili podršku Ministarstva kulture, Skupštine Beograda, opština Stari grad, Savski venac i Zemun, a biće im domaćini mnogi gradovi širom Srbije koje će književni karavan obići do 28. septembra.

Posle svečanog dela, održana je prva plenarna sednica na kojoj su referate podneli Dušan Pajin i italijanski pesnik Karlo Bordin. Gosti su ovoga puta dobili tri teme za referate: "Jezik, nasleđe i budućnost", "Hoće li biti planete Zemlje" i "Hoću da ti kažem".

Plenarna sednica se nastavila u Francuskoj 7, a pesničko veče je održano na Kolarcu.

Tradicionalni miting pesnika na slobodnom prostoru održan je u podne na Keju u Zemunu, u 18 sati u UKS-u pesničko veče pisaca sa Kosova i Metohije, kao i odlazak u Mrčajevce na dodelu "Povelje Morave.

U nedelju je organizovan izlet u Viminacijum, a u ponedeljak, 28. septembra, u podne predstavljene su "Šumadijske metafore" u UKS-u. (Tanjug)

46. БЕОГРАДСКИ МЕЂУНАРОДНИ СУСРЕТ ПИСАЦА

од 24 - 27. септембра 2009. у Београду и унутрашњости Србије

Теме округлих столова:

1. Језик: наслеђе и будућност

2. Земља . дом свих људи?

3. Хоћу да кажем...

 

Хроника 46. Београдског међународног сусрета писаца

Поздравна беседа Милоша Шобајића
46. БЕОГРАДСКИ МЕЂУНАРОДНИ СУСРЕТ ПИСАЦА

Драги моји светски писци и
драги моји омиљени писци,
мени је ове године припала
част и задовољство да отворим овај
46. Београдски међународни скуп
писаца, који је до сада окупљао ве-
лики број светских стваралаца, нобе-
ловаца и тако постао изузетно важан
догађај у културном животу Србије а
и шире.
Волим писце зато што мислим
да сам читајући ваше текстове, пос-
тао мало паметнији и образованији.
Волим писце и зато што ваши текс-
тови приморавају овај свет да мало
брже мисли и да се мења. А волим
вас и зато што сте од свих креатора
најмање конвенционални, а највише
луди и што ми је дружење са вама
далеко забавније него са било којим
другим човеком.
Поводом тога бих вам сада из-
нео моје чуђење и одушевљење због
чињенице која ме изузетно интри-
гира кад разговарам телефоном са
неким од мојих омиљених писаца.
Сви ви на моје питање: “Шта радиш
и како си”, одговарате скоро иден-
тично. Тако на пример кад зовем
телефоном Петра Хандкеа, а то је
обавезно пре пола једанаест ујут-
ро, пошто он не диже слушалицу
после тог сата, па га питам: “Петре,
шта радиш”? Одговара ми: “Шта те
се тиче”. Кад питам Матију Бећко-
вића, шта ради, Матија ми одговори
онако црногорско-цинично: “Ето
пишем, и ја некад нешто да напи-
шем”. Кад питам чувеног ликовног
критичара и писца Ален Жуфруа,
шта ради, он ми већ тридесет годи-
на одговара увек исто: “Баш си ме
скинуо с једне Јапанке”. Кад питам
најпопуларнијег писца у Францус-
кој, Патрика Бесона шта ради, он
ми обавезно одговори: “Баш ништа.
Нешто шарам по папиру.” А кад пи-
там Мома Капора шта ради, он ми
обавезно одговара: “Шобаја, сликам
једну фантастичну слику, мораш да
дођеш да је видиш.” Не дај боже да
неко помисли да тај човек и пише.
Сви моји омиљени писци крију тај
податак као змија ноге. Сви крију
да се баве послом којег тако добро
раде. Ваљда желе да ми, њихови чи-
таоци, помислимо да су њихови тек-
стови направљени сасвим случајно
и необавезно, доксу нешто друго и
много важније радили, или док су
спавали. Док су прали судове, или
шетали унуке.
А колико бих тек био срећан да
сам био у прилици да телефоном
питам Џонатана Свифта докле му је
стигао Гуливер? “Сад га баш везују
Лилипутанци”. Такав одговор би ми
био драг. Или Франца Кафку да пи-
там шта ради, а он да ми одговори да
пише текст који ће назвати “Замак” и
да не зна шта да ради са господином
К. Шта би ми одговорио на то исто
питање, Чехов или Достојевски?
Највише бих волео да сам био у
прилици да питам Аристотела
шта ради. Вероватно би ми од-
говорио: “Шта те се тиче”. Или
можда: “Баш си ме скинуо са
Александра Македонског”.
Али ја сам срећан, драги моји
омиљени писци што живим у
вашем времену са вама и што
могу у било ком моменту да вас
питам телефоном шта радите, а
све у нади да ћете ме обавестити
о тајни о којој тог часа пишете.
Ви ћете ми или одговорити на
питање, или нећете. Ако нећете,
ја ћу отићи у прву књижару и
купићу вашу последњу књигу у
којој ћу открити шта је писац у
ствари хтео да каже.
Овим речима, драги моји
светски писци, отварам овај 46.
Београдски међународни скуп
писаца.

Милош Шобајић

Празник љубави
Реч грчког академика и
писца, земље почасног госта
овогодишњег сајма књига

Ово вече је лепо и радујем
се што сам овде, међу
пријатељима и то уг-
лавном љубитељима књижевне
уметности. Посебно ми је драго
што је на овогодишњем међуна-
родном београдском сајму књига
земља почасни гост управо Грч-
ка. Искрено се захваљујем на тој
почасти.
Из историјских разлога, ми
Грци смо одувек неговали добре
везе , пријатељске везе са Србима,
чак и у тешким временима. Мож-
да је најважнији од свих разлога
за то православље. Један фактор
вере, један духовни разлог. Везе
које се темеље на таквим разло-
зима су увек веома јаке. Једна-
ко значајан је разлог свакако и
уметност, посебно књижевност.
Књига, односно књижевност,
није само један начин узајамног
упознавања и разумевања народа
путем њихових језика, она задире
много дубље, одговара на многа
питања или барем суочава човека
са његовом судбинском димен-
зијом, без ограничења и као цели-
ну што је иманентно и вери.
У празничном духу у наред-
них неколико дана десиће се
познанства, успоставиће се кон-
такти, потписаће се уговори, не
брачни, они књижевни, што на-
равно не умањује заводнички ка-
рактер који има сваки празник,
јер уметност, а посебно књижев-
ност је увек исказ љубави.
Овим речима, које желим да
нико од нас не заборави, свеча-
но отварамо овогодишњи сајам
књига са увек присутним жеља-
ма за што више преведених дела.

Танасис Валтинос


СВИ ПИСЦИ ТРЕБА ДА ПУТУЈУ
идући у сусрет 46. Београдским међународним суретима писаца

Позната нам је давнашња идеја да су књижевници зло и напаст Божја (Свето писмо), као и то да песницима није место у Држави (Платон) зато писци чине све да без обзира на ред вожње (визни и девизни!) прелазе границу за границом,. па чак и границу...издржљивости. Нама у Удружењу књижевника Србије је то добро знано али смо ипак уприличили Протесну конференцију ѕа штампу усред лета кад јој време није као последњи вапај да НДС (Надлежне Државне Силе: Министарство културе и општина Стари Град), преиначе своју понижавајућу одлуку да у ово рецеСИВНО време 46. Београдске међународне сусрете писаца дарују са 250.000 ,односно 400.000! У односу на прошлу СИВНОрецесивну годину То је 2,5 пута мање! Управа је помислила да је грешка, да фали једна нула на мршавој сумици, а Министарство оста срца каменога...Да, сви писци треба да путују, како је то поручивао покојни неумрли, врли Љубиша Јоцић приписујући ту путујућу болест девојкама. Тако пресуди и Управа УКС : и за време бомбардовања смо успели да одржимо сусрете и доведемо писце из белог света у какву Такву Србију а сад да нас бомбардује некаква Рецесија. То код нас не пролази!

1. Милостарство кудтуре ћуд не мења ни за длаку
Наш је врли колега Р. Тилгер у једној скорашњој басни за одрасле (значи није за писце они су малолетни а без старатеља!) протурио врло путоказну синтагму «Министарство просвете и медвеђих услуга» коју ћемо ми (који црни ми – ја!) малко преиначити а да синтагма ништ не изгуби а да читаоци овог текста добију...Дакле, Министарство културе и медвеђих услуга нас је довело да на месец дана пре сусрета страхујемо од странаца. Ми, који се никад нисмо плашили гостију и који важимо за врло гостољубив народ слаб на поезију, пиће и итд. дочеклије за сврстане а нарочито несврстане. Остављамо медвеђе услуге култури без којих се могло и идемо даље. Очито је да институције у култури морају да трогрбу камилу (тј. културу!) провуку кроз иглене уши.

2. Дани се скраћују а беспарица расте као државна небригица

46. Београдски међународни сусрети са недељу дана се скраћују на полутку.Дакле 24.09. долазак – 28.09. - куд који мили моји. Наравно, ово не важи за Кинезе! Они долазе на нивоу делегације као вид деценијске сарадње наше књижевничке организације са кинеским колегама. Важи за Аргентинку (Марија Ланезе), важи чак и за Бугарску (Елка Њаголова и Никола Петев), Румунију (Разван Вонку и Лауриан Станкеску ), Русију (Сергеј Главијук који никад не долази сам!) и Италију (Енрико Ричи и Карло Бордини) са којима имамо протоколе о сарадњи и редовна вишепутна сретања, важи и за континенте(Аустралија – 2 учесника), за предалеку Индију (Асхис Сануал), преблизу Турску (Ерол Туфан), још ближу Македонију (Гане Тодоровски,Славе Ђорђо Димовски), за североисточну Белорусију (Едуард Акулин), за Пољску (маестро Латушински), за Чешку (Владимир Кршиванек), за писце из богате Данске, темпераментне Шпаније, братског Кипра...Наравно, програм предвиђа и српске писце из тзв. расејања, на гомилу београдских књижевника и један број писаца из тзв. Унутрашњости, па све моћније и јаче «Шумадијске метафоре»...
Да, добро сте обавештени: не само у Београду (два непуна дана), где се 25.септембра на Коларцу у 11 сати сусрети свечано отварају (још вам нећемо рећи ко је Отварач!), а пленарне седнице и округли столови на теме: Језик: наслеђе и будућност, Земља – дом свих људи? и традиционална «Хоћу да кажем...» где писац казује неку своју муку преносећи је на нас. Кад падне мрак у 20.часова за сладокусце Међународно песничко вече. У суботу 26. септембра прича се сели у Земун (центар Београда?!) већ традиционална мултимедијална изложба «Двосмерност» ( аутор изложбе Никола Шиндик, излаже 10 ликовних уметника) у Дому ваздухопловства, у галерији «Икар», а на Кеју Велики међународни песнички митинг.
А писци путују на више од четири стране света (географија), на више од седам светских праваца (Библија). Дакле: од летње књижевничке Меке – бања Врујци (као додатак Културном лету!) са значајном књижевном околином Ваљево, Бранковина, Мионица, преко дичног Новог Пазара где нам је још увек преткомора државности и грдни манастари, преко Бранковог Стражилова, преко Мрчајеваца где народно весеље прати и додела Међународне награде Повеља Мораве једном страном песнику и једном нашем угледнику, преко водоплавног Подриња (где границе не важе : мало и лепо Бијељина и кратко и узбудљиво у Вуковом завичају (Тршић са околином и Лозница), преко прве ратне престонице Ниша (веза за Пирот или Врање), можда Ћуприја, можда Крушевац или Жабари а највероватније Виминацијум, Крушедол и свакако незабораван одлазак у Тимочку Крајину и Гамзиград. Можда се писци чак пробију до никад прежаљеног Косова и Метохије. Можда се писци нађу и на пијаном Броду да виде ноћни Београд са водене стране...
Наравно, све је ово могуће, не уз помоћ «медвеђих услуга» надлежног м. или још постојеће државе која има тако добру ф. репрезентацију у...већ уз не малу и несебичну помоћ наших пријатеља и колега,институција са разних страна јер сви они, као и ми, желимо кад је најтеже да буде најлепше...

за Вас путовао Миљурко Вукадиновић

Свечано отварање

У малој сали Задужбине Илије М. Колар-
ца (у 11 сати, 25. септембра) свечано
је отворен овогодишњи Београдски
међународни сусрет писаца. Иностране и до-
меће госте, те бројне љубитеље поезије, позд-
равили су и зажелели им добродошлицу (као
и претходног поподнева на пријему у УКС)
Срба Игњатовић, председник Удружења
књижевника и Драган Драгојловић, пред-
седник Одбора УКС за међународну сарадњу.
Велики књижевни скуп отворио је надах-
нутим речима наш познати сликар Милош
Шобајић и гост из Аустралије Алекс Сков-
рон, који је исказао посебну захвалност што
му се указала прилика да учествује на овој
знаменитој песничкој манифестацији.
На пленарној седници, која је након тога
уследила, а затим настављена у поподнев-
ним сатима у УКС, учесници су говорили о
следећим темама:

1. Језик: наслеђе и будућност
2. Земља – дом свих људи?
3. Хоћу да кажем...


Међународно песничко вече

Истог дана, 25. септембра у 20 часова, у Задужбини Илије М. Коларца одржано је тра-
диционално Међународно песничко вече. Учесницима се у име домаћина обратио
Драган Драгојловић, а музички део
обележио је Драган Млађеновић Шекспир.
Своје песме говорили су следећи аутори:
Томислав Мијовић (Србија), Едуард Аку-
лин (Белорусија), Карло Бордини (Италија),
Разван Вонку (Румунија), Алберто Гарсија
Тереса (Шпанија), Жарко Ђуровић (Црна
Гора), Разме Кумбаровски (Македонија),
Елка Његолова (Бугарска), Јоргос Петусис
(Кипар), Робин Роуленд (Аустралија), Асис
Санијал (Индија), Алекс Сковрон (Аустра-
лија), Гане Тодоровски (Македонија), Ерол
Туфан (Турска), као и гости из Кине: Меи
Цуо, Ченг Веи и Генг Сјанг.
Преводе на српски језик читали су драмски
уметници Злата Нуманагић и Србољуб Милин.

Остали извештаји, фотографије и књижевни прилози учесника Београдског међународног сусрета писаца објављени су у «Књижевним новинама» октобар – новембар 2009. године