Трибине
УКС, промоције нових књига, награде, конкурси - јануара 2012.
У УЖИЦУ
ОДРЖАНА ИЗБОРНА СКУПШТИНА
КЊИЖЕВНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ ЗА ЗЛАТИБОРСКИ ОКРУГ
У Ужицу је одржана годишња Скупшина Књижевне заједнице УКС за Златиборски
Округ, која је отворена одавањем почасти колегама преминулим имеђу
две изборне скупштине - Хаџи Драгану Тодоровићу и Ненаду Ристановићу
Стапарском.
Констатујући да стварају у веома тешким условима, књижевници су сумирали
остварене резултате, пре свега на сређивању сопствене евиденције,
а у протеклом периоду примљено је седам нових Чланова у УКС који сада
делују у овој Књижевној заједници. У сарадњи са књижевним новинама
„Свитак“ из Пожеге, штампан је лексикон „Књижевници златиборског округа“
аутора др Милутина Пашића, а како је истакао досадашњи председник
Заједнице Милијан Деспотовић, у току је припрема за штамапње другог,
допуњеног издања ове документационе књиге за коју је Срба Игњатовић,
као рецензент написао: „Камо среће да свака књижевна заједница нашега
Удружења има сличну публикацију о своме чланству и раду.“
Поводом изласка првог издања ове књиге у ужичкој Библиотеци одржан
је велики књижевни митинг.
У Златиборском округу живи и ствара 42 члана Удружења књижевника Србије,
чија је Књижевна заједница у протеклом периоду деловала кроз орагнизације
књижевних вечери и промоције књига својих чланова, а у Пожеги, у сарадњи
са уметничком галеријом „Рим“, приређено је више књижевних и музичких
вечери и изложби слика. Тако су гости били књижевници: Перо Зубац,
Раша Попов, Радован Маринковић, Миладин Вукосављевић, Драган Јагличић,
Верољуб Вукашиновић... сликари: Де Стил Марковић, Драган Нешић, Драгић
Петровић Медош, Драган Јеротијевић Јеротије, Анђелија Благојевић,
Сабахудин Мурановић Муран, Мирослав Бербатовић Бербат, Љубивоје Јовановић....
а у сарадњи са прибојском галеријом „Спирала“ приређене су и две изложбе
мултимедијалних уметника - Тим Сканела из Америке и швајцарца Мориса
Стефена.
Књижевна заједница у сарадњи са пожешким „Свитком“ и Народном библиотеком,
објављује сабране песме рано преминулог песника Пауна Петронијевића
у осам књига, по једну годишње. Из штампе је изашла четврта књига,
дајући тако и допринос обнављању „Паунове награде“ у оквиру традиционалне
манифестације „Одзиви Пауну“ коју организује Народна библиотека у
Ужицу.
Обновљена је и књижевна награда „Печат кнеза Лазара“, коју УКС у сарадњи
са Црквеном општином додељује у Прилипцу, код Пожеге.
Већ три године заредом додељује се књижевна награда „Хаџи Драган“
која носи име хаџи Драгана Тодоровића, оснивача Подружнице Удружења
књижевника Србије за Златиборски округ, а прошле године, поводом стогодишњице
од рођења Момчила Тешића, установљена је књижевна награда која носи
његово име.
На овој Скупштини изабрано је ново руководство Књижевне заједнице
УКС за Златиборски округ. Председник је професор Иван Ршумовић, библиотекар
Научног одељења Народне библиотеке у Ужицу, а секретар мр Драгиша
Милосављевић, историчар уметности из Ужица. Мирко Иконић, професор
из Прибоја, и Милијан Деспотовић, уредник књижевних новина „Свитак“
из Пожеге, изабрани су за потпредседнике.
Скупштина се захвалила колективу Народне библиотеке Ужице, на чијем
је челу Анђа Бјелић, за несебичну помоћ коју увек пружа Књижевној
заједници и њеним члановима.
Поезија
Сабахудина Хаџиалића на турском језику
Уз уводну ријеч
уредника културне рубрике „Поетски атлас“, пјесника Цевата Çапана,
познати дневни лист из Турске “Цумхуриyет’с Китап Еки” (Истанбул)
је, у свом специјалном књижном додатку објавио девет пјесама гл. и
одг. уредника ДИОГЕН про култура магазина и МаxМинус магазина, књижевника
Сабахудина Хаџиалића преведених/препјеваних на турски језик од стране
пјесника Али Ихсан Билира. Поезија књижевника Хаџиалића је преведена/препјевана
на енглески, шпански, њемачки, француски, румуњски, албански и италијански
језик.
У додатку вам достављамо пдф. онлине формат објављених пјесама на
турском језику и фотографију аутора.
PR
DIOGEN pro kultura
http://diogen.weebly.com
MaxMinus magazin
http://maxminus.weebly.com/
МИЛЕНКУ
СТОЈИЧИЋУ ГОДИШЊА НАГРАДА ЗА РОМАН
Годишњу награду за најбољу књигу у 2011. години коју додјељују Град
Бања Лука и Удружење књижевника Српске, Подружница Бања Лука, добио
је Миленко Стојичић за роман "Пиши тише Андрићево име".
Жири је радио у саставу: Сретен Вујковић, (предсједник), Живко Малешевић
и Александра Чворовић.
Миленко Стојичић је 17. добитник ове награде, која се додјељује већ
тринаесту годину
о Савинданским свечаностима, а добитнику је уручена 26. јануара 2012.
у Банском двору. Награда се састоји од Повеље и новчаног износа.
ФОНДАЦИЈА "МИОДРАГ И БРАНКА ЋУПИЋ"
расписује
КОНКУРС
за Књижевну награду "Миодраг Ћупић"
Награда, која ће бити додијељена за најбољу књигу прозе или поезије,
састоји се из дипломе и новчаног износа од 1.000 евра.
Жири ће радити у саставу: Андрија Радуловић (предсједник), др Драган
Копривица и др Радоје Головић.
Књиге штампане 2011. године аутори могу слати до 1. априла 2012. године
на адресу: Улица Радосава Бурића 169, Подгорица, са назнаком - за
Књижевну награду "Миодраг Ћупић".
Проглашење лауерата и додјела награде биће почетком маја ове године
у Подгорици.
Конкурс је отворен за писце Црне Горе, Србије и Републике Српске.
ПИСМО
ИЗ ЈЕРЕВАНА
Срби и Српкиње,
Данас, тачно шест сати
непрекидно, пратио сам на телевизији врхунску
игру Новака Ђоковића у Мелбурну. Од срца се радујем и честитам велику
и сјајну Новакову победу.
Бабкен
Симоњан, писац и преводилац,
почасни конзул Републике Србије у Јерменији
29. 1. 2012, Јереван
У Банатском
културном центру одржана промоција четири нове књиге Радована Влаховића,
које је Банатски културни центар објавио у 2011. години.
Промовисане
су следеће књиге Фејсбук белешки:
1. "Ненајављено
као смрт"
2. "Џемс
Бонд у кратким панталонама"
3. "Оде
век"
4. "Фридрих
Ниче и Силвија Плат у мушко=женском фризерском салону"
Аутор Радован Влаховић
је читао кратке приче уз музичку пратњу Ђусија Ковача и Даниела Месароша,
који су старе банатске песме изводили у рок-блуз маниру. Програм je
водила глумица Едита Зеребељи Тењи.
Четири књиге фејсбук белешки
Радована Влаховића су сублимација ауторових поетичких и стилистичких
истраживања. У питању су четири различита стилистичка приступа приповедања,
од лирско медитативне и филозофске прозе у књизи "Ненајављено
као смрт", преко класичне реалистичне приповетке сећања у књизи
"Џемс бонд у кратким панталонама", те репортажног хиперреализма
у књизи "Оде век", па до постструктуралног у књизи "Фридрих
Ниче и Силвија Плат у мушко=женском фризерском салону", где се
у приповедање уносе елементи надреалног, апсурдног, фантастичног и
комичног. Користећи интернет и Фејсбук друштвену мрежу, аутор жели
да нам покаже да је књижевност веома виталана и да у времену модерних
технологија она има будућност и неприкосновену и бесмртну вредност.
Коларов
добитник награде "Забавника" за најбољу дечју књигу
Књижевник Игор Коларов овогодишњи је добитник награде "Политикиног
забавника" за најбољу књигу намењену деци, за роман "Кућа
хиљаду маски", а признање ће му бити уручено 25. јануара у Скупштини
града Београда.
Ново издање романа "Кућа
хиљаду маски" је двојезично српско-норвешко издање, а објавио
га је студио "Чекић" у својој едицији "Мали чекић".
У најужем избору су биле књиге "Авантуре Краљевића Марка"
Бранка Стевановића (Чекић) и "Мрачне тајне Гинкове улице"
Уроша Петровића(Лагуна).
Коларов је први двоструки
добитник овог признања од које се додељује већ тридесет две године.
Он је 2002. добио исту награду за роман "Аги и Ема" који
је у међувремену доживео екранизацију у режијиМилутина Петровића.
Како је награђени писац
рекао Тањугу, значај "Политикиног Забавника" за нашу културу,
посебно за књижевност за децу, од немерљиве је важности па га признање
овог недељника обавезује не само према читаоцима, већ и према самој
институцији каква је "Забавник".
Жири који је радио у саставу
Дарко Коцјан, председник, Ирина Гилић, Тимоти Џон Бајфорд, Боба Скерлић
и Петар Милатовић донео је одлуку већином гласова (3:2). Члан жирија
Петар Милатовић изјавио је Тањугу да су на крају жирирања одлучиле
нијансе, али да је разиграна проза Коларова превагнула.
"Писац се ухватио
у коштац са озбиљном темом на оригиналан начин", казао је Милатовић
и објаснио да је главна јунакиња Ефи девојчица која одраста без родитеља.
"Прича није сентиментална него је права озбиљна авантуа духа",
додао је Милатовић и објаснио да је књига двојезична пошто је аутор
користио у тексту разгледнице које добија главна јунакиња из Норвешке
па му је то дало идеју да целу причу и преведе на тај језик.
Превод су урадиле Невена
Ашковић и Анита Мелволд. Раскошно илустрована и опремљена књига заслуга
је дизајнера Неле Таталовић.
*Извор: www.tanjug.rs
СРПСКИ
АФОРИЗМИ У РУМУНСКОМ ЧАСОПИСУ
У новом броју угледне тромесечне
румунске ревије за књижевност и уметност "Кајетеле колумна"
(Caietele сolumna), објављен је шири избор афоризама аутора из Србије
- Ранка Гузине, Александра Чотрића, Радивоја Дангубића, Весне Денчић
и Рада Јовановића.
Ови припадници Београдског
афористичарског круга представљени су са по тридесет афоризама и биографским
подацима.
Афоризме је приредио и
на румунски језик превео познати румунски писац Валериу Бутулеску
који у уводном тексту истиче да су "српски афоризми тематски
богати, политични, критични и да је њихова посебна вредност хумор".
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
- СЕКЦИЈА САТИРИЧАРА
НА ТРИБИНИ ВЕЧЕРИ КОД ВУКА
ПРЕДСТАВЉЕНА
КЊИГА МИЛОЈА ДОНЧИЋА
К О П
Љ А Р Н И Ц А
У представљању „Копљарнице“
Милоја Дончића учествoвали: Срба Игњатовић, Милош Јанковић, Андреј
Јелић Мариоков и аутор.
Милоје Дончић (1963) је
српски песник са више страних него домаћих књижевних награда.
Објавио је књиге песама:
Трошна катедра, Зобница, Буквар расула, Глогар над хумком, Црвљи расад
и Копљарница.
Његова књига „Зобница“
преведена је на француски, шпански и бугарски језик.
Добитник је награда: Златно
перо Драгише Васића, 1997. (Гетсбург), Гијом Аполинер, 1998. (Париз),
Звезда Федерика Гарсије Лорке, 1999. (Севиља), Параиба, 2000. (Рио
де Женеиро), Балканска Луч, 2000. (Габрово), Кондир Косовке девојке,
2008. (Грачаница), Лазар Вучковић,2008. (Грачаница), Григорије Божовић,
2010. ( Награда друштва писаца Косова и Метохије.
„ Копљарница“ је жестока
књига, пуна сете и раздируће туге, пуна немоћног беса пред силама
неправде и пред неправдом силе. Она је, уједно,посебна врста дугог
јаука, али и страшне клетве. На појединим местима прелази у нарочиту
врсту завета, опомињућег и обавезујућег аманета. Она јесте дело веште
списатељске руке, али и отисак душе. Не у прашини, него на камену.
Или на облаку. Она је својеврсни израз свесрпског посрнућа коме присуствујемо,
а које – многи од нас који пишемо – прећуткујемо, свако из неких својих,
можда и не баш најчаснијих, разлога.“
Милош Јанковић
УДРУЖЕЊЕ
КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
Француска 7
СРЕДА, 25. ЈАНУАР
2012, 12.00
СВЕТОСАВСКА АКАДЕМИЈА
УЧЕСТВУЈУ:
ЊЕГОВА СВЕТОСТ ПАТРИЈАРХ СРПСКИ ГОСПОДИН ИРИНЕЈ
ЦРКВЕНИ ХОР СЛОГА ПРИ ХРАМУ СВЕТОГ ГЕОРГИЈА У СМЕДЕРЕВУ
МАТИЈА БЕЋКОВИЋ
РАДОМИР АНДРИЋ
РАДА ЂУРИЧИН
ГОЈКО ШАНТИЋ
МИЛИЦА ЈЕФТИМИЈЕВИЋ ЛИЛИЋ
____________________________________
НА СВЕТОСАВСКОЈ АКАДЕМИЈИ ЋЕ БИТИ УРУЧЕНА
ПЛАКЕТА УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ЊЕГОВОЈ СВЕТОСТИ ПАТРИЈАРХУ СРПСКОМ ГОСПОДИНУ ИРИНЕЈУ.
_____________________________________
ДОБИТНИЦИ БЛАГОДАРЈА
1. ЛИВНИЦА БРАЋА ЈЕРЕМИЋ
2. ГОРАН МИЉКОВИЋ
3. РЕСТОРАН ОРАЧ
4. ХЕПИ ТВ, ДОБРО ЈУТРО, СРБИЈО
5. РАДОСЛАВ ЧВОРОВИЋ
6. ЗОРАН БИНГУЛАЦ, КЊИЖЕВНИК
7. ЛОРИНА КРЊАЈСКИ
8. СКУПШТИНА ГРАДА ЛОЗНИЦЕ
9. СКУПШТИНА ОПШТИНЕ МАЛО ЦРНИЋЕ
10. ДР БРАНИСЛАВ КАТАНЧЕВИЋ, ГЕНЕРАЛНИ ДИРЕКТОР РИБАРСКЕ БАЊЕ
11. ХОТЕЛ ЗЛАТНИК
12. НАРОДНА БИБЛИОТЕКА ДОСИТЕЈ ОБРАДОВИЋ, НОВИ ПАЗАР
13. ВЛАДАН ТЕРЗИЋ, СЛИКАР
14. РАДМИЛА МИЛЕНТИЈЕВИЋ, КЊИЖЕВИК
15. РАДОМИР ПУТНИКОВИЋ, КЊИЖЕВНИК
16. СТЕВАН ОГЊЕНОВИЋ, СЛИКАР И ДИЗАЈНЕР
17. МИЛЕ МЕДИЋ, УРЕДНИК ЈЕЗИЧКЕ ТРИБИНЕ УКС
18. УДРУЖЕЊЕ ЋИРИЛИЦА – БЕОГРАД
19. ЈЕРЕМИЈА ЛАЗАРЕВИЋ, КЊИЖЕВНИК
20. ЦРКВЕНИ ХОР СЛОГА ПРИ ХРАМУ СВЕТОГ ГЕОРГИЈА У СМЕДЕРЕВУ
21. САВА ЦЕНТАР
22. ЂОРЂЕ МАЛАВРАЗИЋ
23. ПЕТАР ПАВЛОВИЋ, ВЛАСНИК ХОТЕЛА РАДМИЛОВАЦ
РТС
о свечаности у УКС http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/Dru%C5%A1tvo/1033410/Tragom+Svetog+Save.html
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА
СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
СРЕДА, 18. ЈАНУАР
2012, 12.00
ПЕТАР
ЖЕБЕЉАН
ЖДРАЛОВИ
НАД ПЕРЛЕЗОМ
– ГОДИНЕ,
ЉУДИ, ДОГАЂАЈИ
Учествују:
Љубивоје Ршумовић
Јован Пејин
Радомир АндрићИсидора
Жебељан
Борислав Чичовачки
Вицо Дардић
и аутор
Уредниик и водитељ:
Миљурко Вукадиновић
Резултати
књижевног конкурса
„Милован
Видаковић“
Српских
недељних новина из Будимпеште
Жири за доделу
награда на књижевном конкурсу „Милован Видаковић“, који су Српске
недељне новине расписале за најбољу кратку причу, једногласно је одлучио
да прву награду додели Јелени Кујунџић из Мајура, за причу
„Смрзнуто пуце“.
Друга
награда припала је Снежани Писарић-Милић из Сомбора за причу
„У име свих (паса) луталица“, а трећа Боривоју Русу из Деске
(Мађарска) за причу „Мали на салашу II – Чича“.
Жири је заседао у саставу:
др Драган Никодијевић – професор универзитета (председник), Драгомир
Дујмов – професор књижевности и књижевник, Драган Јаковљевић – главни
и одговорни уредник Српских недељних новина.
Добитницима ће награде
бити уручене на традиционалној Светосавској академији, 28. јануара
2012. у Будимпешти.
Јелена Кујунџић
СМРЗНУТО ПУЦЕ
(Првонаграђена прича на конкурсу Српских недељних новина
- „Милован Видаковић”)
Јесен 1990. Свако ко држи до себе одлази у Сегедин - да
напуни фрижидер. Муж и ја решили да спојимо лепо и корисно, па зашли
мало дубље, у Ходмезевашархељ. Још ми се та реч ваља у устима, слатка
и лепљива као лешник карамела.
Поред пута октобар развитлао читаву палету жуте и црвене,
испресецао је само белином брезових грана и понеким још зеленим листом.
Све букти од јесењег жара и дара: и шуме и воћњаци и поља. Стижемо
пред само вече, празног стомака али пуних очију. У ресторану преко
пута поште, вечерамо топле сендвиче са шам-пињонима и сиром. Изнајмљујемо
собичак у поткровљу малог пансиона, са уским дрвеним креветима прекривеним
ћилимима. У, па ови су исти као бакини, одушевљавам се, након што
сам их чезнутљиво препипала прстима. Вуна к'о вуна, а мора да су и
на сличним разбојима ткани, додаје он, грлећи ме с леђа и прислањајући
образ уз мој. Кроз мале, косе прозоре виримо тако стиснути, на улицу
пуну де-чје цике. Шта ли раде наша деца, уздишем. А шта могу да раде,
играју се као и ова овде, шапуће и откопчава ми дугме по дугме.
Сутрадан шетамо парком поред испражњеног базена пуног опалог
лишћа. Шетамо тек да бисмо шетали, па насумице зађосмо у уличицу у
којој нас запахну спокој давних времена. Пролазимо поред белих, приземних
кућа налик војвођанским, са прозорима ниским толико да преко њих можеш
укорачити у собу. Високе капије од дрвета затварају пролаз у узана
дворишта. Падају ми на ум Сентандреја, Арсеније, бескрајни плави круг
и у њему звезда... У крчми са црвеним карираним столњацима, наручујемо
чувени мађарски гулаш – љут, а месо меко као мозак. На шеталишту купујемо
грожђе. Продавачице налик нашим сељанкама, обучене у широке, цветне
хаљине, говоре нешто осмехујући се. Шта кажу, питам. Шта могу да кажу,
хвале свака своју робу, смеје се он. Ти и ниси бирао најлепше грожђе,
задиркујем га, ти си меркао која је снаша најлепша. Ма, јок, каже,
учинило ти се!
Рецепционар не зна српски, ми не знамо мађарски, па се споразумевамо
рогобатним енглеским. Кад нигде не журиш, кад уживаш у тренутку у
ком си, на ме-сту на којем си и са особом са којом си, све је лако
и лепо. Утркујемо се ко ће брже уз степенице. Стижем до врата пре
њега, али морам да га сачекам због кључа. Оти-мам му кесу с грожђем
и претим да неће добити ни једно пуце. Шта ће мени грожђе, смеје се,
и баца ме на кревет. Смејем се и ја и окрећем главу лево-десно у враголастој
намери да избегнем његове усне. Црвени ћилим гребуцка образе, у очима
ми жуте руже. Са стола пада кеса с грожђем, беле и плаве бобице се
котрљају преко дашчаног пода, неколико их оде и под кревет. Завлачим
руке у његову косу...
Јесен 1991. Зове ме портир. Сиђи, каже, тражи те муж. Ноге
ми дрхте, па се придржавам за гелендере. Да има нешто лепо да ми саопшти,
сачекао би да дођем кући. Страх у његовим очима одсеца ми ноге. Гледамо
се. Ходником пролазе људи. Наручио сам дрва, каже, дотераће Радиша.
Све је плаћено. И да исече и да сложи. Ја идем сад, додаје извирујући
иза шешира неког дебељка. Збор је у касарни на Сави, а где ће нас
одатле послати, не знам. Чувај се. Чувај децу, док се не вратим.
Јесен 2011. Још се није вратио. Гледам кроз прозор: на вињаги
понеко смрзнуто пуце и белог и плавог. Остало – или је опало или су
позобале птице. Ја га нисам окусила већ двадесет година.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА
СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
УТОРАК, 17. ЈАНУАР 2012, 12.00
ВЕЛИКИ ЧИТАЛАЧКИ ЧАС
НОВОПРИМЉЕНИ ЧЛАНОВИ УКС
Учествују:
Милутин Голевић, Каја Николић Стојановић, Власта Н. Ценић, Виолета
Јовић, Верослава Малешевић, Пеко Лаличић, Весна Вујић Ршумовић, Јелена
Крстић, Јован Стојиловић, Ана Шћекић, Данијела Вулићевић, Бранко Милорадовић,
Зоран Антонијевић, Тања Мијановић, Огњен Петровић, Гордана Симеуновић,
Ана Ђуричић, Митар Ђерић, Владимир Рајковић, Слободан Бода Васић и
Драган Јаковљевић
БОРИНУ НЕДЕЉУ И НАГРАДУ БОРИСАВ СТАНКОВИЋ
СУД ВРАТИО ПИСЦИМА
Виши суд у Врању донео је пресуду којом се потврђује да је Књижевна
заједница „Борисав Станковић“ једини легитимни организатор манифестација
„Борина недеља“ и „Јустинове Благовести“ и да једино она може да додељује
награду „Борисав Станковић“.
Пресудом је граду Врању забрањено организовање истоимених манифестација
и истоимене награде под претњом принудног извршења.
Управни одбор КЗ „Борисав Станковић“ захваљује свима који су је подржали
у њеним напорима да коначно дође до правде и истине.
44. ФЕСТИВАЛ ПОЕЗИЈЕ МЛАДИХ
ВРБАС
Савет 44. Фестивала поезије младих у Врбасу расписује
конкурс за младе песнике
из Србије и региона
Право учешћа на конкурсу имају песници до 27 година старости, са циклусом
од 10 необјављених песама , на српском језику и језицима националних
заједница (са преводом на српски језик).
Песме, умножене у четири примерка и потписане шифром (са решењем шифре
у посебном коверту) треба доставити на адресу:
Народна библиотека „Данило Киш“, Врбас
Фестивал поезије младих
М. Тита 87
21 460 Врбас
најкасније до 1. априла 2012. године.
Песници чије песме одабере стручни жири, учествоваће на 44 . Фестивалу
поезије младих који ће се, крајем маја ове године, одржати у Врбасу.
Фестивал ће наградити најбоље песнике, а главна награда је штампање
књиге.
НОВИ
БРОЈ ЧАСОПИСА „ТОК“
Последњих дана прошле године у Прокупљу се из штампе појавио нови,
47. по реду, број часписа ТОК. Ово књижевно гласило, једно од најстаријих
на југу Србије (први број изашао у мају 1966. године) доноси низ занимљивих
прилога. Најпре, својим песмама представљен је Иван Негришорац, добитник
награде "Драинац" и учесници прошлогодишњих "Драинчевих
сусрета": Братислав Милановић, Ратко Марковић Риђанин, Милица
Вучковић, Дејан Ђорђевић, Милан Б. Поповић и Слађана Ристић. Прозом
су заступљени Дејан Стојиљковић (одломком из најновијег романа), Бранислав
Јанковић, Душан Мијајловић Адски, Душан Чоловић и Томислав Ђокић.
Посебну пажњу заслужује део часописа посвећен сећањима на недавно
преминуле: песника Слободана Стојадиновића, познатог под надимком
Чу Де и и глумца Душана Јанићијевића, који потиче из ових крајева.
О Стојадиновићу пишу Срђан Живковић, проф. др Горан Максимовић, Радослав
Стојановић и Иван Матејић, а песме су му посветили Дане Стојиљковић,
Миња Илијева, Милоје Дончић, Драган Борисављевић и други. О Јанићијевићу
надахнуто пише Радул Јовановић, а штампан је и део из глумчеве последње
аутобиографске књиге „Сећања“.
У рубрици „Овде је небо моје“ своје књижевне радове објављује неколико
писаца из Топлице, а међу есијима је запажен рад проф. др Радомира
Ђорђевића о Драинчевој публицистици.
АЛЕКСАНДРУ ЧОТРИЋУ УРУЧЕНА НАГРАДА У БУГАРСКОЈ
(Саопштење за јавност)
Свиштов, 13. јануар- Књижевнику Александру Чотрићу данас је на свечаној
академији у бугарском граду Свиштову уручена награда "Алеко 2011"
која се додељује победнику међународног конкурса за хумористичко-сатиричну
причу. На конкурсу који је трајао годину дана учествовало је 106 писаца
из 31 државе.
Академија је одржана на 149. годишњицу рођења писца, адвоката и борца
за национално ослобођење Алека Константинова у Националној установи
културе пред око 500 посетилаца, у присуству представника Министарства
образовања, науке и омладине, парламента, локалне самоуправе и међународне
фондације "Алеко".
Награду која се састоји од плакете, повеље и новчаног износа Чотрићу
је уручио градоначелник Свиштова Светислав Благов.
Члан жирија, главни уредник сатиричног часописа "Стршел"
из Софије Михаил Вешим рекао је да је признање додељено аутору из
Србије, јер је његова награђена прича "Српска посла" најближа
духу стваралаштва највећег бугарског комедиографа Алека Константинова.
Причу је на бугарски језик превео познати преводилац и професор Универзитета
у Великом Трнову Ганчо Савов.
Захваљујући на награди, Чотрић је истакао да је она признање српској
сатири која последњих година добија све већи број међународних признања.
Чотрић је исткао добру сарадњу бугарских и српских писаца и подсетио
да је први превод на један страни језик знаменитог романа Алека Константинова
"Баја Гања" објављен на српском језику 1900. године у листу
"Глас неослобођеног Српства" и да је као засебна књига штампан
у Српској књижевној задрузи 1907. године.
Током боравка у Свиштову Александар Чотрић је положио венац на споменик
Алеку Константинову, посетио је његову родну кућу која је претворена
у спомен музеј и говорио је на конференцији за медије.
На сусрету с новинарима Чотрић је најавио да ће у Бугарској ускоро
бити објављена Антологија српске хумористичке приче у избору и преводу
Ганча Савова.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА
СРБИЈЕ - СЕКЦИЈА САТИРИЧАРА
Градска општина Савски венац
Фонд „Исидора Секулић“
расписује
К О Н К У Р С
за доделу
К Њ И Ж Е В Н Е Н А Г РА Д Е
„И С И Д О Р А С Е К У Л И Ћ“
за 2011. годину.
Књижевна награда „Исидора Секулић“ установљена је Одлуком Скупштине
општине Савски венац 1967. године, и додељује се сваке године појединцима
за успешно књижевно дело.
Услови конкурса:
да дело представља значајно достигнуће остварено у књижевним жанровима
којима се бавила Исдора Секулић.
да је дело написано на српском језику и објављено у Србији.
да је дело објављено у периоду од 01.01.2011. – 31.12.2011. године
Предлагачи кандидата за Награду могу бити издавачи, културне и друге
установе, организације и удружења, групе грађана, појединци и чланови
жирија Награде.
Предлог-књижевно дело, које конкурише за награду доставити у три (3)
примерка, најкасније до 29.02.2012. године, на адресу:
БИБЛИОТЕКА ГРАДА БЕОГРАДА, Кнез Михајлова 56.
Информације преко телефона: 2061- 838.
ЧАСОПИС
„КЊИЖЕВНОСТ“ У ФРАНЦУСКОЈ 7
На Трибини „Француска
7“ Удружења књижевника Србије, представљен је други број нове серије
„Просветиног“ часописа „Књижевнос т“, најстаријег београдског књижевног
гласила.
Чуле су се речи
подршке „Просвети“ да истраје у напорима да сачува овај специфичан
и по писце и нашу књижевност драгоцен простор, као и да часопис „Књижевност“
(66. година постојања) мора да настави своју далекосежну књижевну
и културну мисију. О томе су говорили - поред Јована Јањића, директора
издавачке куће и главног и одговорног уредника, и уредника „Књижевности“
по позиву Адама Пуслојића, приређивача овог броја - многи писци и
преводиоци, аутори заступљени у броју: Радомир Андрић, председник
УКС, Славомир Гвозденовић, угледни српски писац из Румуније, Марко
Недић, Радослав Братић, Миљурко Вукадиновић... Своје књижевне прилоге
читали су и Бранислав Вељковић, Мирјана Ковачевић, Бојан Срдоч, а
чула се и проза Властимира Станисављевића Шаркаменца, нашег писца
из Француске.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА
СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ЧЕТВРТАК, 12. ЈАНУАР 2012, 12.00
НОВИ Б
Р О Ј
ЧАСОПИСА
К Њ И Ж Е В Н О С Т
УЧЕСТВУЈУ:
УРЕДНИК „ПРОСВЕТЕ“ ЈОВАН ЈАЊИЋ
УРЕДНИК НОВОГ БРОЈА „КЊИЖЕВНОСТИ“ АДАМ ПУСЛОЈИЋ
И АУТОРИ ЗАСТУПЉЕНИ У БРОЈУ:
АЛЕКСАНДАР ПЕТРОВ, РАДОМИР АНДРИЋ, СЛАВОМИР ГВОЗДЕНОВИЋ, ДРАГАН МРАОВИЋ,
ДУШАН СТОЈКОВИЋ, МАРКО НЕДИЋ, РАДОСЛАВ БРАТИЋ, СРБА ИГЊАТОВИЋ, ЗОРАН
М. МАНДИЋ, БОЈАН СРДОЧ...
У четвртак 12.
01. 2012. у 19 часова
у Банатском културном центру у Новом Милошеву,
одржаће се
ПРОМОЦИЈА НОВЕ КЊИГЕ
СЕЛИМИРА
РАДУЛОВИЋА
„Светло из очеве колибе“
у издању „Граматика“
из Београда.
Говоре: Перица Милутин, Дубравка Миленковић, Радован Влаховић и аутор.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА
СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
УТОРАК, 10. ЈАНУАР 2012, 12.00
СЛОБОДАН КОСТИЋ
П У Т
С А З
Р Ц А Њ А СМИРЕНОГ СРЦА
УЧЕСТВУЈУ:
ПРОФ. ДР ПЕТАР МИЛОСАВЉЕВИЋ
ПРОФ. ДР ДАНИЦА АНДРЕЈЕВИЋ
И ПРОФ. ДР ЈОВАН ПЕЈЧИЋ
ОДЛОМКЕ ЧИТАЈУ:
ГОЈКО БАЛЕТИЋ
И МИЛАН ВАСИЋ
УРЕДНИК И ВОДИТЕЉ: МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ
ИГОР РЕМС
У КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ СИБЕР
У недељу 8. јануара
, Културни центар Сибер, Риге од Фере 12, са почетком у 19 часова,
организује Божићно дружење под називом „Игор Ремс и пријатељи“, на
којем ће песник и сликар Игор Ремс представити своју најновију књигу
љубавне поезије Жена које нема. Програм води Адела Магдић Сибер а
учествују Сандра Каблар (харфа), Андрија Гвозденовић,сликар, вајар
и песник, и Петер Вујошевић,сликар и мозаичар. Стихове ће говорити
аутор.
Галерија уметности
слике УСУФ
Ускочка 5 - Делијска 3, Стари Град Београд
дана 9. јануара 2012. у 19 часова
Вас позива на отварање изложбе
ВЕРА КАО
НАДАХНУЋЕ
из стваралаштва
богоделника
Катарине Ане Свркота
Саше Илића
Николе Радошевића
Изложбу ће отворити
Његово Преосвештенство
Епископ ремезијански Г. Андреј
АЛЕКСАНДАР ЧОТРИЋ ДОБИТНИК НАГРАДЕ
„АЛЕКО“ У БУГАРСКОЈ
Књижевник из Београда Александар Чотрић (1966) победник је традиционалног
међународног конкурса за хумористичку причу „Алеко 2011“, који организују
бугарски сатирични часопис „Стршел“ и град Свиштов, саопштио је данас
жири на чијем челу је професор Кирил Топалов. Жири је признање доделио
Чотрићу за причу „Српска посла“ која је у преводу Ганча Савова објављена
прошле године у софијском седмичнику „Стршел“.
Најзначајнију
бугарску награду за хумористичко-сатиричну књижевност Александру Чотрићу
уручиће на дан рођења највећег бугарског комедиографа Алека Константинова
13. јануара, у Свиштову градоначелник овог места Станислав Благов.
На конкурс „Алеко“
приспело је 97 прича, 84 писца из 22 државе. У конкуренцији за престижну
награду биле су и 22 приче објављене током 2011. године у „Стршелу“,
које су написали аутори из Бугарске, Србије, Словеније, Румуније,
Канаде, Украјине, Русије, Израела, Чешке, Мађарске, БиХ и Бразила.
Међу претходним
добитницима престижне награде „Алеко“ су: амерички писац Вилијам Саројан,
немачки - Хајнрих Бел и српски аутори Владимир Булатовић Виб и Драгутин
Минић Карло.
Александар Чотрић
је објавио три књиге хумористичко-сатиричних прича за које је у Србији,
поред осталих, добио признања „Радоје Домановић“, „Стеван Сремац“,
„Јован Хаџи-Костић“, као и прву награду на међународном конкурсу „Златна
кацига“ у Крушевцу.
У СРЕДУ, 4. ЈАНУАРА
2012. ГОДИНЕ, У ПОДНЕ, НАСПРАМ СПОМЕН-БИСТЕ МИЛОША ЦРЊАНСКОГ НА КАЛЕМЕГДАНУ,
БИЋЕ ОТКРИВЕНА СПОМЕН-БИСТА ЈОШ ЈЕДНОГ ВЕЛИКОГ СРПСКОГ
ПЕСНИКА
СТЕВАНА
РАИЧКОВИЋА.
БИСТУ, КОЈУ ЈЕ
ИЗВАЈАО АЛЕКСАНДАР ЗАРИН, А СТЕВАН РАИЧКОВИЋ ОПЕВАО У СВОМ "РАЗГОВОРУ
С ИЛОВАЧОМ", ОТКРИЋЕ АКАДЕМИК МАТИЈА БЕЋКОВИЋ.
ПОЕЗИЈУ СТЕВАНА РАИЧКОВИЋА КАЗИВАЋЕ МИЛАН ЦАЦИ МИХАИЛОВИЋ.
Александар
Зарин је творац најуспелијих споменика нашим песницима: Бранку
на Калемегдану, Змају у Новом Саду, Ђури у Српској Црњи, Десанки у
Ваљеву…
Осамдесетих година,
у његовом атељеу близу Топчидерске звезде, сваке недеље око подне
састајало се неколико пријатеља, редовно – Стеван Раичковић и Матија
Бећковић и, повремено, Скендер Куленовић и Душан Радовић. Тада је
Александар Зарин дошао на идеју да по живим моделима, поред осталих,
овековечи и четири пријатеља песника.
– Са Раичковићем
је – сећа се Матија Бећковић – Зарин био најприснији и готово сам
сигуран да је њихова заједничка и та идеја и избор ликова. Своју бисту
Раичковић је, чини ми се, вајао колико и скулптор, хватајући га сваки
час за руку, контролишући сваки покрет и црту, како би копија била
што веродостојнија и вернија оригиналу. То је мотив и циклуса Стеванових
песама "Разговор с иловачом" које је, као своју приступну
беседу, читао у Српској академији наука и уметности.
НАПОМЕНА: Биста
Стевана Раичковића налазила се код песника све до његове смрти (у
јуну 2007. године), а потом је прешла у посед његовог сина Милоша
Раичковића. Оригинална биста је позајмљена Граду Београду, Секретаријату
за културу, како би се излила бронзана реплика која ће бити постављена
на Калемегдану. Сва средства за изливање бисте и израде постамента
обезбедио је Секретаријат за културу Београда.
СТЕВАН
РАИЧКОВИЋ
Песма и смрт
Ова песма нема оштрих зуба,
Све је у њој голо ћутање и мир
И спори долазак до последњег руба
Испод кога мами хладан дубок вир.
Ова песма нису тешке речи
Мада мало опор звучи густи звук.
У њој нема капи која главу лечи
И болне руке згрчене у лук.
Ова песма можда личи на долину
У којој се болно скаменио вук.
Ова песма споро улази у тмину:
Ја не видим више од ње помрчину
И осећам само тешки тамни звук
Како моје руке вуче у даљину.
Нити
Једном нас ту, где нас има,
Неће бити.
Ми смо нити
Које вежу нерођене са мртвима.
Нема краја.
Прислонимо на зрак ува:
Кроз шупљине између нас ветар дува
Што времена по два спаја.
Леже испод мрачне сене
Мртви, а још нерођене
Слути ваздух који крај нас засветлуца.
Ми се кобно лелујамо
И слушамо ветар само
И нит по нит како пуца…
Камена успаванка
Успавајте се где сте затечени
По свету добри, горки, занесени,
Ви руке по трави, ви уста у сени,
Ви закрвављени и ви заљубљени,
Зарастите у плав сан камени
Ви живи, ви сутра убијени,
Ви црне воде у беличастој пени
И мостови над празно извијени,
Заустави се биљко и не вени:
Успавајте се, ко камен, невени,
Успавајте се тужни, уморени.
Последња птицо: мом лику се окрени
Изговори тихо ово име
И онда се у ваздуху скамени.
Post scrpitum
А смрт смо звали да нас ратосиља
Живота који беше мука, скоро срам.
То смо сад што смо хтели, деца циља:
Већ смо под земљом, разбацани, свако сам.
Мени иструну рука, теби нога,
А једноме од нас само штака оста.
(Преко ње црви с једног на другога
Прелазе који пут као преко моста.)
Трули нам језик труле речи смишља.
Тек да их заусти – у прах се осипа.
Уместо једне – пробије влат вишља,
А наместо друге – нижа ваздух пипа.
Тако са светом додирнути мало
И упаничени усред своје раке
Напрегнемо се (ком је шта остало)
Да кроз цев зелену добијемо знаке.
Начуљени смо као хрт до хрта,
Ал авај: наш плитки свет је предалеко.
(Тек мећу нама: јекне по кост крта
Кад се на кост другу сруши у прах неко.)
Све ове кости што ми још осташе
Дао бих за једно око, али тамо.
Нек испупчено, обло (не ко наше)
Гледа из ледине – отворено само.
Ил једно уво! Да, то просто уво,
Да ми је уз гробне лале да промолим
И слушам ветар (као што је дуво),
Зуј пчеле ил онај стари мир што волим.
Буба, трн и твор – разбацани, живи –
Славе своје право што су још над нама.
Док воде теку: мали камен сиви
Греје се на сунцу (миче обрвама!).
На живот бацах камен тако често.
Сада под земљом певам и гле: блатим смрт.
С листом што пада мењао бих место.
Жиле, у мраку земље, тресу горњи врт.
КЊИГА
ЗА ДЕЦУ О СВЕТОЈ ПЕТКИ
У издању Издаваштва
Московске патријаршије Руске Православне цркве објављена је књига
за децу о Светој Петки „ПАРАСКЕВА - ПЕТКА“ Љиљане Хабјановић Ђуровић.
Ову књигу ауторка је написала на позив Издавачког савета Руске Православне
Цркве. Књига је богато илустрована цртежима Е. Попкове, а преводилац
је Иља Числов. Књига је објављена са благословом Његове светости Патријарха
Московског и целе Русије Кирила. Први тираж књиге је 10.000 примерака
и ауторка се одрекла хонорара као прилог Руској Православној Цркви.
Ово је четврта
књига Љиљане Хабјановић Ђуровић објављена у Русији.
„ПАРАСКЕВА - ПЕТКА“ биће ускоро објављена и на српском језику.
