СВИМА
ВАМА И СВИМА НАМА
ИСКРЕНО ЖЕЛИМО
ДА У 2012.
ЗАСЛУЖИМО ШТО БОЉУ 2013!
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
Новогодишња честитка Душка Радовића
На
крају ове и на почетку Нове године
могли
бисмо се као деца заклети и рећи макар себи:
нећу
више никад, или ћу мање него до сада,
или
ћу само онолико колико морам, јер сам такав какав сам.
Немојте
се данас борити за оно против чега сте се некад борили.
Немојте
никад више туђим грешкама објашњавати и правдати своје.
Немојте
радити оно чега би се ваши родитељи стидели
и
чега ће се ваша деца сутра стидети,
немојте
себе проглашавати јединим и најбољим.
Најбољи
више нису живи, а ми смо ту само зато што њих више нема.
Ослобађајте
се слугу. Помозите им да не буду слуге
чак
и онда када би они то хтели да буду.
Поштујте
друге људе, немојте их проглашавати пријатељима
само
онда када су вам потребни.
Немојте
се доказивати пред горима од себе, пред равнодушнима,
пред
онима којима би требало платити пиће да би вас слушали
и
да би вам веровали.
Немојте
стално викати и тражити још.
Понекад
реците доста и нећу више, хвала, ни ово нисам заслужио.
Немојте
тражити да вам се унапред плати оно што ћете тек урадити.
Могли
бисте пре тога вратити или урадити оно што сте већ узели.
Будите
скромни што ви тако хоћете,
а
не само зато што вам други не дају.
Трибине
УКС, представљање нових књига, конкурси, награде, награђени... -
децембар 2011.
УДРУЖЕЊЕ
КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА _ФРАНЦУСКА
7_
УРЕДНИК И ВОДИТЕЉ:
МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ
СРЕДА, 28. ДЕЦЕМБАР
2011, 12.00
20 ГОДИНА
ОД СМРТИ МИЛАНА ЛАЛИЋА
УЧЕСТВУЈУ: СЛАВИЦА
ЛАЛИЋ, РАДОМИР
СМИЉАНИЋ, БРАТИСЛАВ Р. МИЛАНОВИЋ,
МИЛАН МЛАДЕНОВИЋ
ОД ЛУЖИЦЕ И ЈАНКО ВУЈИНОВИЋ.
ПЕСМЕ КАЗУЈУ:
ЉУБИВОЈЕ ТАДИЋ И ВИЦО ДАРДИЋ.
СРЕДА, 28. ДЕЦЕМБАР
2011, 18.00
МИЛЕНКО
ПОПИЋ
ПОЕЗИЈА
И ГИТАРА
СОЛИСТИЧКИ
КОНЦЕРТ
ПРОГРАМ:
1. ЛАЗА КОСТИЋ
(1841-1910): МЕЂУ ЈАВОМ И MEД СНОМ
2. НЕПОЗНАТИ АУТОР,
ПРЕ 1822: НЕВОЉА
3. СУНЦЕ СЕ С
ДЈЕВОЈКОМ ОЖЕНИ
4. МИЛАН РАКИЋ
(1876-1937): ЈЕФИМИЈА
5. ВЛАДИСЛАВ ПЕТКОВИЋ
ДИС
(1880-1917): МОЖДА СПАВА
6. МИЛОШ ЦРЊАНСКИ
(1893-1977): СУМАТРА
7. ЛАЗА ЛАЗИЋ
(1929): СЛАНИК, ФИЛОСОФСКИ ПРИСТУП
8. МИРОСЛАВ АНТИЋ
(1932-1986): ТРИ ВРАШКЕ ЧУКЕ
9. РАДОМИР АНДРИЋ
(1944): ИНТЕРВЈУ
10. ПРЕДРАГ БОГДАНОВИЋ
ЦИ (1944): И ВИДЕХ КЊИГУ
11. МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ(1953):КО
ТИ РЕЧЕ ПРИЈАТЕЉУ НИШАВА ТЕЧЕ У СРЕДУ
12. ЂОРЂЕ НЕШИЋ
(1957): ПРОЗОР КРОЗ КОЈИ ДУНАВ ТЕЧЕ
13. МИЛЕНКО ПОПИЋ
(1945) КОЊОВИЋЕВ МОНОЛОГ
КЊИЖЕВНА ТРИБИНА „ВЕЧЕРИ КОД ВУКА"
УСТАНОВА
КУЛТУРЕ „ВУК КАРАЏИЋ"
Булевар краља
Александра 77а
УРЕДНИК И ВОДИТЕЉ:
АНДРЕЈ ЈЕЛИЋ
МАРИОКОВ
СРЕДА, 28. ДЕЦЕМБРА
2011. У 19 ЧАСОВА
РАНКО
ГУЗИНА
"АФОРИЗМИ"
У програму учествују:
Петар Пајић, Љубивоје Ршумовић,
Милован Витезовић, Ђорђе Оташевић, Александар
Баљак, Александар Чотрић,
Драган Ускоковић, Тошо Борковић, Андреј Јелић
Мариоков и аутор.
НОВОГОДИШЊИ САТИРИКОН 29. ДЕЦЕМБРА
У БЕОГРАДУ, У
МАЛОЈ САЛИ
КОЛАРЧЕВЕ ЗАДУЖБИНЕ (СТУДЕНТСКИ ТРГ 5) У
ЧЕТВРТАК, 29. ДЕЦЕМБРА, С
ПОЧЕТКОМ У 19.30 ЧАСОВА БИЋЕ ОДРЖАН
XXXI НОВОГОДИШЊИ
САТИРИКОН, У
ОРГАНИЗАЦИЈИ БЕОГРАДСКОГ АФОРИСТИЧАРСКОГ
КРУГА И КОЛАРЧЕВЕ ЗАДУЖБИНЕ.
ПУБЛИЦИ ЋЕ СЕ ПРЕДСТАВИТИ:
АЛЕКСАНДАР
БАЉАК, МИЛОВАН ВИТЕЗОВИЋ,
НЕНАД ВУЧЕТИЋ, РАНКО ГУЗИНА, ВЕСНА ДЕНЧИЋ,
СРЂАН ДИНЧИЋ, ВЛАДИМИР
ДРАМИЋАНИН, МИТАР ЂЕРИЋ, ДОБРИЦА ЕРИЋ, РАСТКО
ЗАКИЋ, БОЈАН ЉУБЕНОВИЋ,
САВО МАРТИНОВИЋ, ДЕЈАН МИЛОЈЕВИЋ, ДРАГУТИН
МИНИЋ КАРЛО, ЂОРЂЕ ОТАШЕВИЋ,
ДЕЈАН ПАТАКОВИЋ, ДУШКО М. ПЕТРОВИЋ, ЗОРАН Т.
ПОПОВИЋ, ДУШАН ПУАЧА, ЗОРАН
РАНКИЋ, ЉУБИВОЈЕ РШУМОВИЋ, СЛОБОДАН СИМИЋ,
ЗОРАН СТАНОЈЕВИЋ, ВИТОМИР
ТЕОФИOЛOОВИЋ, АЛЕКСАНДАР ФИЛИПОВИЋ АЛФИ И
АЛЕКСАНДАР ЧОТРИЋ.
ВОДИТЕЉ
ПРОГРАМА: ДРАГУТИН МИНИЋ КАРЛО.
СЕЛЕКТОР: СЛОБОДАН
СИМИЋ.
УЛАЗ ЈЕ
СЛОБОДАН.
НАЦИОНАЛНИ САВЕТ МАКЕДОНСКЕ НАЦИОНАЛНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ
У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ
ДОДЕЛИО
ЈЕ _ЗЛАТНУ ПЛАКЕТУ УДРУЖЕЊУ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
"ЗА ИЗУЗЕТАН
ДОПРИНОС РАДУ И АФИРМАЦИЈИ
НАЦИОНАЛНОГ САВЕТА
МАКЕДОНСКЕ
НАЦИОНАЛНЕ
ЗАЈЕДНИЦЕ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ".
УДРУЖЕЊЕ
КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић
СРЕДА, 28. ДЕЦЕМБАР 2011, 12.00
20 ГОДИНА ОД СМРТИ МИЛАНА ЛАЛИЋА
УЧЕСТВУЈУ: СЛАВИЦА ЛАЛИЋ, РАДОМИР СМИЉАНИЋ, БРАТИСЛАВ Р. МИЛАНОВИЋ,
МИЛАН МЛАДЕНОВИЋ ОД ЛУЖИЦЕ И ЈАНКО ВУЈИНОВИЋ.
ПЕСМЕ КАЗУЈУ: ЉУБИВОЈЕ ТАДИЋ И ВИЦО ДАРДИЋ.
СРЕДА, 28. ДЕЦЕМБАР 2011, 18.00
МИЛЕНКО ПОПИЋ
ПОЕЗИЈА И ГИТАРА
СОЛИСТИЧКИ КОНЦЕРТ
ПРОГРАМ:
1. Лаза Костић (1841−1910): МЕЂУ ЈАВОМ И MEД СНОМ
2. Непознати аутор, пре 1822: НЕВОЉА
3. СУНЦЕ СЕ С ДЈЕВОЈКОМ ОЖЕНИ
4. Милан Ракић (1876−1937): ЈЕФИМИЈА
5. Владислав Петковић Дис (1880−1917): МОЖДА СПАВА
6. Милош Црњански (1893−1977): СУМАТРА
7. Лаза Лазић (1929): СЛАНИК, ФИЛОСОФСКИ ПРИСТУП
8. Мирослав Антић (1932−1986): ТРИ ВРАШКЕ ЧУКЕ
9. Радомир Андрић (1944): ИНТЕРВЈУ
10. Предраг Богдановић Ци (1944): И ВИДЕХ КЊИГУ
11. Миљурко Вукадиновић (1953): КО ТИ РЕЧЕ ПРИЈАТЕЉУ НИШАВА ТЕЧЕ У
СРЕДУ
12. Ђорђе Нешић (1957): ПРОЗОР КРОЗ КОЈИ ДУНАВ ТЕЧЕ
13. Миленко Попић (1945): КОЊОВИЋЕВ МОНОЛОГ
КЊИЖЕВНА ТРИБИНА „ВЕЧЕРИ КОД ВУКА“
УСТАНОВА КУЛТУРЕ „ВУК КАРАЏИЋ“
Булевар краља Александра 77а
Уредник и водитељ: Андреј Јелић Мариоков
СРЕДА, 28. децембра 2011. у 19 часова
Ранко Гузина
"АФОРИЗМИ"
У програму учествују: Петар Пајић, Љубивоје Ршумовић, Милован Витезовић,
Ђорђе Оташевић, Александар Баљак, Александар Чотрић, Драган Ускоковић,
Тошо Борковић, Андреј Јелић Мариоков и аутор.
НОВОГОДИШЊИ САТИРИКОН 29. ДЕЦЕМБРА
У Београду, у малој сали Коларчеве задужбине (Студентски
трг 5) у четвртак, 29. децембра, с почетком у 19.30 часова биће одржан
XXXI Новогодишњи сатирикон, у организацији Београдског афористичарског
круга и Коларчеве задужбине.
Публици ће се представити:
Александар Баљак, Милован Витезовић, Ненад Вучетић, Ранко
Гузина, Весна Денчић, Срђан Динчић, Владимир Драмићанин, Митар Ђерић,
Добрица Ерић, Растко Закић, Бојан Љубеновић, Саво Мартиновић, Дејан
Милојевић, Драгутин Минић Карло, Ђорђе Оташевић, Дејан Патаковић,
Душко М. Петровић, Зоран Т. Поповић, Душан Пуача, Зоран Ранкић, Љубивоје
Ршумовић, Слободан Симић, Зоран Станојевић, Витомир ТеофиOлoовић,
Александар Филиповић Алфи и Александар Чотрић.
Водитељ програма: Драгутин Минић Карло.
Селектор: Слободан Симић.
Улаз је слободан.
НАЦИОНАЛНИ САВЕТ МАКЕДОНСКЕ НАЦИОНАЛНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ У РЕПУБЛИЦИ
СРБИЈИ
ДОДЕЛИО ЈЕ
ЗЛАТНУ ПЛАКЕТУ УДРУЖЕЊУ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
"ЗА ИЗУЗЕТАН
ДОПРИНОС РАДУ И АФИРМАЦИЈИ НАЦИОНАЛНОГ САВЕТА
МАКЕДОНСКЕ НАЦИОНАЛНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ".
СКУПШТИНА
СРПСКЕ КЊИЖЕВНЕ ЗАДРУГЕ
96. редовна Скупштина Српске књижевне задруге одржаће се у уторак,
27. децембра у Малој сали Задужбине Илије М. Коларца, с почетком у
11 сати.
У свечаном делу Скупштине биће додељена Награда Српске књижевне задруге
за животно дело - Зорану Радисављевићу, новинару
и уреднику "Политике" и књижевнику.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА
СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА
7
УТОРАК, 27. ДЕЦЕМБАР
2011, 18.00
МИЛЕНКА
ЦИЦА ЧОЛОВИЋ
ВИЛИНСКЕ
МРЕЖЕ (ЛЕГЕНДЕ И АНЕГДОТЕ)
УЧЕСТВУЈУ:
АКАДЕМИК ЉУБОМИР
ЗУКОВИЋ,
ПРОФЕСОР ДОБРИЛО
АРАНИТОВИЋ,
БИБЛИОГРАФ, ФИЛОЗОФ,
ПРЕВОДИЛАЦ,
ИСТРАЖИВАЧ КУЛТУРНОГ
НАСЛЕЂА
ОДЛОМКЕ ЧИТА АУТОР
УРЕДНИК И ВОДИТЕЉ
МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ
СРПСКИ
НАЦИОНАЛНИ САВЈЕТ ЦРНЕ ГОРЕ
ПОВОДОМ ОБИЉЕЖАВАЊА
93 ГОДИНЕ ОД УЈЕДИЊЕЊА СРБИЈЕ И ЦРНЕ ГОРЕ
ПРИРЕЂУЈЕ СВЕЧАНОСТ У РУСКОМ ДОМУ
Српски национални савјет Црне Горе и Руски центар за науку и културу
имају част да Вас позову на Вече српских пјесника које ће се одржати
у понедјељак, 26. децембра 2011. године у 18 часова, у Руском дому,
Краљице Наталије 33.
Учествују: Матија Бећковић, Момир Војводић, Гојко Ђого, Добрица Ерић,
Ранко Јововић, Зоран Костић, Рајко Петров Ного, Селимир Радуловић,
Слободан Ракитић, Ђорђо Сладоје, Иван Негришорац, Благоје Баковић,
Ненад Јеро Раденковић и Милан Михајловић.
Поздравна ријеч: проф. др Мило Ломпар.
Гости Вечери: ХОР „МОКРАЊАЦ“ при Храму СВЕТОГ САВЕ (диругент Јелена
Јеж) и народни гуслар Милан Мрдовић.
У 20 часова – коктел.
Домаћин скупа: СРПСКА МРЕЖА.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ПОНЕДЕЉАК, 26. ДЕЦЕМБАР, 13.00
ДОДЕЛА
НАГРАДЕ „МИЛАН РАКИЋ“
УЧЕСТВУЈУ НАГРАЂЕНИ
ПЕСНИЦИ И ЧЛАНОВИ ЖИРИЈА.
Драган
Лакићевић
С Н Е Ж Н И В Р Т
ПРЕДАЊЕ
О ПЕСМИ
Песма је увек у висини
Распознам зрак њен у светлости
Гле, предање се обистини
Гле, лествицама слазе гости
Речи расуте по простору
Живота, смисла и бескраја
Чисти поредак у вихору
Саздан строфама од прасјаја
У језику том расаднику
И ритму неког вишег склада
Нађем рам добар за слику
Неког давно ишчезлог града
Или се то од песме чини
Кап росе тек у паучини
РЕКА-РОМАН
У води овој мутној, с бојама фекалија
Са задахом трулежи и хемикалија
Што носи отпад приградски и толике гадости
Конзерве, амбалажу, од стоке и живине кости
Реп од пса луталице и црну цркнуту мачку
Сплачине, техничку воду и урин и пљувачку
Све што је наличје Бога и тужног људског створа
Па плови неповратно у правцу Црног мора
Кроз градове и мисли, живот и успомене
У водама и притокама читаве васељене –
Има и која суза и која кап опора
Пречиста као роса – са горскога извора
ПЛАТАН У ТОПЧИДЕРУ
Не жури му се да пролиста
Листао је двеста пролећа
Зна да то уме – он се сећа
Кад је могао да заблиста
Над њим је бистри неба кристал
А под њим кости, метал, камен
Час га висина диже чиста
Час га привлаче одаје таме
Још старо сунце младо сија
је ли се ишта догодило
Где је толика историја –
Као да је није ни било
ПЕТРОВСКИ ПЛАМЕН
Изнад презреле џанарике
Зрачи лето – играју слике
Лица и бића свег столећа
Ког се нико више не сећа
У жару букте светла, сенке
Стабла, листови и семенке
Пламен река, кровова, цвећа
Ко да је свет велика свећа
Или то само Богу изгледа
Да су све душе фитиљ један
Драган Лакићевић (1954) објавио је десетак песничких књига од којих
су најпознатије: Између нас зима, Друго лице, Историја болести, Богиња
из машине, Бог на Косову, Зла година, Свеће на снегу, Снег пада душо
и књиге поема: Породични албум и Породични азбучник.
Лакићевић је аутор више романа: Студенград, Земаљски кључ, Четни ђаво,
Мастермајнд, Љубавна књижица, као и дела за децу: Бајка о јабуци,
Мач кнеза Стефана, Принцеза и лав, Витез Вилине горе, Београдска принцеза,
Гоца је нешто лепо, Робин Худ из Топчидерске шуме.
За децу су књиге прича Лаки и Онога лета, а за одрасле Гуслар на хармоници
и Лудачки рукопис.
Уредник и приређивач многих књига и едиција.
Истраживао је, у више књига, српску народну књижевност и српску књижевност
за децу.
Добитник Вукове награде, Златног Јежа, "Змај Огњеног Вука",
Књижевне награде Политикиног Забавника и других.
Милош Јевтић објавио је књигу разговора са Драганом Лакићевићем: Верник
поезије, а Дејан Вукићевић Библиографију Драгана Лакићевића.
Зорица
Арсић Мандарић
Ч И Н И Ј Е З В Е З Д А Н О Г П И Р И Н Ч А
ОДИСЕЈЕВА ИЗМИШЉОТИНА
Веслачи по матриксу сна,
док уходе сопствене дубине
у морнарском походу
на неопевано бисерје у себи,
везују се чврсто за рођене кости,
као за катарке и воском наливају уши –
да не полуде од заводничке песме
морских сирена, од које се болно
цепа месечина под капцима очним,
и прскају ребра, ломе се весла,
звецкају ланци и трну зуби,
чежњиви за обалама, у даљини...
Тај, легендарно спасоносни,
одисејевски начин не објашњава
зашто су за-снивачи новог времена
глуви, са месечарским погледима...
ЧИНИЈЕ ЗВЕЗДАНОГ ПИРИНЧА
Прислушкујем залутало зрње,
што пршти из срца заспалих путника
ка Васељени, у сну и ја путујем,
пртљаг ми – чиније, које зрњем пуним:
ни кад труцне звезда, зазвоне силније,
не смем да се пренем и пробудим!
Имам ли песме, имам ли чиније
за све то зрње расуто кроз снове?
Да л’ умем да слушам одјек мисли?
Да л’ довољно спавам, да могу да снујем
и тачно преведем међугласје, гладно,
за пуне чиније из којих се храним,
иако сновима не знам да се браним.
ПРЕ СКОКА
1.
Пре скока у непознато,
тренутак самоће
је неподношљив!
Прекине везу са потпорама:
видиком, сном, добом...
Само је разјапљено небо
пред тобом, одакле светлост
веје немо и засипа те,
спремног да скочиш
изван себе!
2.
Пре скока у познату
стваралачку самоћу,
склупчаш се и згрчиш!
Покушаваш да, у целости,
задржиш напето небо у себи,
да се не распадне у стомаку,
док ти отимаш инспирацију
из стиснутих чељусти
усамљености!
ТРЕЋЕ ОКО
Без магије трећег ока,
у душевној измаглици,
видљива ниједна није
стварна притока
играчу на жици,
затегнутој изнад провалије.
Без опреме трећег ока:
вида потиљачног,
подслуха и тајне у међуречју,
не рони се за бисерјем
и не израња се из своје шкољке,
не подиже се небо са земље,
не преврће се ниједан лист
и не поздравља звездана
капа, свевида.
НЕШТО ВИШЕ
Језик, понекад, дотакне тајне
скупљене у дуплом душевном дну,
и кад их, очуђен, врхом отвори,
створи што никада није, у сну.
И свет подигне из нигдине –
тамо где нико бивао није,
у згласје које јекне и сине
кроз умља и безумне провалије.
У њему је нешто много више
од удара самородне струје,
од оркана, поларне олује:
одјек наде, од друкчијег ткања
ком се очи сасвим посветише,
као бисерењу зазовних читања!
НЕЗАВИСНО ОД ЗВЕЗДА
1.
Одавно ме опчињаваш
одјецима, Речи брижна,
из свог гнезда васељенског,
док сабласна светлост лије
у значења недостижна,
на дну древне чаролије.
У заносу подигнута,
одјекујеш иза ума
недокучног, вечно
жудна новог сјаја,
да мисао не залута
без утехе и мелема,
ако време нечовечно
проспе речник пун очаја.
2.
Испуњена тајанствима,
свлак исконски никад нећу
моћи лако да променим,
без надања да ме има
још вијорне у пролећу,
непролазном у сликама
топло сненим.
Вишим смислом озарена,
трња газим срцем босим,
али не знам шта ме гони,
пре расвита, сваког трена,
да се борим и пркосим
озвезданом неизречју
и тишини, што припада
онемелој Васиони?!
Зорица Арсић Мандарић рођена je у Скопљу 1949. године. Детињство и
младост провела је у Крушевцу, до завршетка гимназије. У Београду
је завршила студије медицине, специјализацију оториноларингологије;
магистар је и доктор медицинских наука. Читав свој радни век је посветила
списатељству (поезији, пре свега) и медицини. Бави се и ликовном уметношћу
(сликарством и вајарством).
У српској књижевности је присутна више од четрдесет година, од прве
књиге поезије објављене, 1967. године, у завичајној крушевачкој ”Багдали”.
Члан је Управног одбора Удружења књижевника Србије и секретар Већа
части УКС.
Поезија јој је објављивана, од најраније младости, у многим часописима:
Багдала, Књижевне новине, Младост, Студент, Политика, Књижевна реч,
Браничево, Сигнал, Свеске, Руковет, Борба, Стиг, Међај, Српска вила
и многим другим, као и у зборницима и антологијама љубавне, духовне
и родољубиве поезије. Представљена је и у књизи Радована Поповића
Српски писци сликари, 2008. године. Мирољуб Тодоровић увео ју је и
у свет сигналистичког стваралаштва.
Објавила је тридесетак књига песама, лирске прозе и есеја. Првом песничком
књигом Срце у трави, представила се 1967 у Багдали, а потом се нижу:
Весталка, Несхватице, Извор и ушће, Вез мачем, Водени жигови (самостално
библиофилско издање поезије и слика ауторке), Корице за месечину,
Звездана мељава, Гвоздени лептир, Иње на слушалицама (проза), Капи
за коцку шећера (проза), Поткожни космос, Рајска врата самоће (проза),
Уста постављена свилом, Ивер с Лазаревог крста, Хватач снова, Женски
почетак вечности (преведена на бугарски – Женското начало на вечноста),
О чудесном стварању (проза) 2006, Анђео и вук (проза), Касно цветање
(избор из поезије), Путовање ка средишту душе (проза), те три тематски
повезане књиге поезије – Сјај мисли, Чиније звезданог пиринча и Сок
од зборовине, и Чипкана јастучица (новеле, 2011).
Песме су јој превођене на енглески, италијански, шпански, арапски,
румунски и грчки језик, а књига Женски почетак вечности – на бугарски
језик.
Први је добитник књижевне награде Гордана Тодоровић, 1997. године,
за целокупно књижевно дело; награде Јефимијин вез – 2005. године,
за књигу Женски почетак вечности, Повеље Мораве, 2008, за укупно песничко
дело, Раваничанин, 2006, за допринос очувању националног духовног
наслеђа, а у најранијој младости, са четрнаест година, освојила је
Бели нарцис 1963. године, на Песничкој смотри књижевне омладине –
Дивчибаре (жири: Матија Бећковић, Брана Петровић, Љуба Симовић). Члан
је Одељења за духовност Академије за проналазаштво и иноваторство
ЈУПИН.
Била је у најужем избору за награде Меша Селимовић и Исидора Секулић,
као и за Књигу године. Драматизоване су и извођене њене књиге: Вез
мачем, 1999. године, у Народном позоришту (режија Небојша Брадић)
и Рајска врата самоће, 2001, сала Гварнериус (драматург Драгана Бошковић
Лазић).
О књижевном стваралаштву Зорице Арсић Мандарић писали су и говорили:
академик Никола Милошевић, Чедомир Мирковић, Слободан Ракитић, Милош
Петровић, Милосав Буца Мирковић, Срба Игњатовић, Љубиша Ђидић, Радомир
Андрић, Драгош Калајић, Мирољуб Тодоровић, Радомир Путник, Радомир
Рајковић, Милутин Лујо Данојлић, академик (ЦАНУ) Бранко Ђуровић, Светозар
Радоњић Рас, академик Љуба Тадић, музиколог Енрико Јосиф, Мићо Цвијетић,
Драгиња Урошевић, Душица Потић, Љиљана Лукић, и други.
Као уметник, лекар и хуманиста, учествовала је и учествује у многим
телевизијским емисијама: Нешто више (Лалетин), Јачи пол (В. Мушкатело),
Портрет уметника (Коперникус), Портрет песника (Арт), Портрет лекара
и уметника (Д. Брокета, РТВ 2), као и у многим радио емисијама; појављује
се и на новинским странама за културу, у разговорима посвећеним књижевности
и уметности. Ушла је у фонотеку РТБ Антологија српске поезије.
УДРУЖЕЊЕ ДРАМСКИХ ПИСАЦА СРБИЈЕ
ТЕАТАР МОДЕРНА ГАРАЖА
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
Понедељак, 26. децембар 2011, 12 сати,
салон Удружења књижевника Србије,
Београд, Француска 7.
САВРЕМЕНА
СРПСКА ДРАМА XLVII
Учествују аутори драма:
БОЖИДАР ЗЕЧЕВИЋ , Пивара
МИЛАДИН ШЕВАРЛИЋ, Мерлинка
ПРЕДРАГ ПЕРИШИЋ, Срећа у несрећи
СТАМЕН МИЛОВАНОВИЋ, Скрколије
Увод и коментари:
БОШКО СУВАЈЏИЋ
Уредник трибине:
МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ
У петак, 23. 12. 2011, у 19 часова
у Културном центру «Стеван Сремац» у Сенти
одржаће се промоција књиге прича
«Кофер
за излизане крпе и подеране реченице»
Милоша
Латиновића
у издању БКЦ-а.
О књизи говоре:
аутор Милош Латиновић
и уредник Радован Влаховић.
Др Красин
Химирски (1938) из Бугарске,
писац, преводилац, новинар и дипломата, члан Савеза бугарских писаца,
Савеза новинара, Бугарског ПЕН центра, московског Међународног фонда
словенске културе, добитник бројних бугарских и међународних признања
- једногласном одлуком Управног одбора примљен је за почасног члана
Удружења књижевника Србије.
ТРИБИНА "ФРАНЦУСКА 7"
ПЕТАК, 23. ДЕЦЕМБАР, 12.00
ПРОМОЦИЈА ЧАСОПИСА „ДРАМА“
Учествују: Миладин Шеварлић, Миодраг Новаковић, Снежана
Кутрички, Светозар Влајковић, Драган Коларевић, Милан Јелић, Бајо
Луковић и Олга Стојановић.
ПЕТАК, 23. ДЕЦЕМБАР,
19.00
ПРЕДРАГ РИСТИЋ: „ИСТИНА ЛЕПЕНСКОГ ВИРА“ (монографија)
Учествују: проф. Предраг Пеђа Ристић, архитекта
и Весна Пешић, издавач.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
Песме Душке Врховац, Жељка Митића и Сабахудина Хаџиалића у
румунском часопису CRONICA (Хроника)
Румунски књижевни часопис CRONICA (Хроника) у свом најновијем броју,
у рубрици Светска књижевност (literatură universală) са поднасловом
Balcanica, објавио је песме неколико савремених песника са Балкана.
Заступљени су песници: Душка Врховац и Жељко Митић из Србије, Поли
Муканова (Polly Mukanova) из Бугарске, Сабахудин Хаџиалић из Босне
и Херцеговине и Мехил Велај (Mëhill Velaj) из Глођана код Пећи, који
живи у САД.
Прилог је приредио и песме превео на румунски језик песник и члан
редакције часописа Cronica Мариус Келару (Marius CHELARU).
У петак, 23. децембра 2011, у 20 часова
Срби из Будимпеште и Темишвара на Коларцу
Срби из Румуније и Мађарске представљају се у петак, 23. децембра,
с почетком у 19 часова, на Коларчевом народном универзитету.
Српско издаваштво из Темишвара и Будимпеште и ликовно стваралашто
Срба из две земље биће по први пут представљено у Београду, на Коларцу,
у оквиру културне вечери и приредбе коју припремају две кровне српске
организације, Савез Срба у Румунији и Самоуправа Срба у Мађарској.
Биће то прилика да се Београд и Србија упознају са вредним остварењима
српске културе, са капиталним књигама Срба у Румунији и Мађарској,
са њиховом штампом старијом од два века, са вредним ликовним ствараштвом
којим су се представили на разним смотрама и изложбама у Европи.
Културна приредба која ће уследити затим обухватиће српску музику
и фолклор забележене на просторима Румуније и Мађарске, од оне класичне
– до старе, аутентичне песме и игара сачуваних у многим румунским
и мађарским крајевима данас.
У оквиру приредбе наступиће АКУД „Младост“ Темишвар, вишеструки европски
првак у српском фолклору, тамбурашко друштво „Лале са Мориша“, Темишварски
квартет Наде Петров (Румунија), Српско позориште из Будимпеште са
„Чудом у Текелијануму“, и извођачи народних песама записаних на територији
данашње Мађарске.
У уводном делу, у оквиру представљања српског издаваштва из две земље,
пет српских песника говориће на сцени стихове из својих књига.
Позивамо Вас у име Савеза Срба у Румунији и Самоуправе Срба у Мађарској
да присуствујете једном изузетном културном догађају и упознате боље
две вредне и веома добро организоване српске заједнице из расејања.
УДРУЖЕЊЕ
КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ЧЕТВРТАК, 22. ДЕЦЕМБАР, 18.00
УРУЧЕЊЕ ПОВЕЉА
ИНТЕРНАЦИОНАЛНЕ АКАДЕМИЈЕ
„ИВО АНДРИЋ“
ДОБИТНИЦИ:
РАДОМИР АНДРИЋ, књижевник – ЗА ЖИВОТНО ДЕЛО;
СВЕТИСЛАВ ПАВИЋЕВИЋ АЛЕКСИН – посхумно, ЗА ЖИВОТНО ДЕЛО;
ЗОРАН БОГНАР, песник – за песничку књигу „ЛАВИРИНТ КРУГА“ и уредничко-издавачки
подвиг објављивањаАндрићевих дела;
ЗОРАН М. МАНДИЋ, песник – за иновације у поезији и песничу књигу „ОКВИР“;
ДРАГАН МРАОВИЋ, преводилац – за преводилачки рад - повеља „ЗЛАТКО
КРАСНИ“;
БОЖИДАР МИТРОВИЋ – за изузетан допринос развоју археолингвистике;
ЗДРАВКО ГОЈКОВИЋ – за стваралаштво за децу и младе и за подстицањедечјег
стваралаштва;
ДУШАН ЂЕНОВИЋ - за прозно дело „ЈАДОВНИЧКА ЖМИЖА“ – признање за нове
таленте;
ДУШАН ТОПИЋ – за књигу песама „РЕЧ ЖИВОТА“ – признање за нове таленте.
У програму учествују и награђени аутори.
Посебно ће бити представљена монографија Радомира Смиљанића
о писцу и лекару Добривоју Зечевићу.
За укупно стваралаштво,
допринос духовности и српској опстојности,
а поводом четири деценије књижевног рада,
књижевна награда "ПЕЛАГИЋЕВ РУНОЛИСТ" додијељена
је
ДУШКУ
М. ПЕТРОВИЋУ.
Награду је додијелила
Књижевна заједница Васа Пелагић,
уз подршку Ликовног саборовања Змијање и Кочићевог збора –
Завичајно друштво Змијање, Бања Лука.
У Бањој Луци,
20. 12. 2011. године.
Синоћ је у Вијећници
Банског двора у Бањалуци, у организацији Књижевне заједнице “Васо
Пелагић“ и Завичајног друштва “Змијање“, приређена свечаност додјеле
новоустановљене награде “Пелагићев рунолист“. Жири у саставу: Стевка
Козић Прерадовић, Миладин Берић и др Драгутин Илић једногласно је
одлучио да први добитник награде “Пелагићев рунолист“ буде српски
пјесник из Београда Душко М. Петровић.
Повељу о награди пјеснику је уручила предсједница жирија Стевка Козић
Прерадовић, а умјетничку слику с ликовног саборовања на Змијању 2011,
рад Милинка Ристовића из Рашке (Пејзаж са Змијања, уље на платну),
председник друштва “Змијање“ Недељко Чубриловић, министар саобраћаја
у влади Републике Српске.
Петровићу је награда додијељена за укупно стваралаштво, за допринос
духовности и српској опстојности, а поводом четири деценије књижевног
рада.
Предраг Благојевић,
Секретар ЗД “Змијање“
ЈОШ ЈЕДАН ПРЕВОД РОМАНА ЉИЉАНЕ ХАБЈАНОВИЋ ЂУРОВИЋ У РУСИЈИ
Издавачка кућа „Паломник“ из Москве објавила је роман ЗАПИС ДУШЕ Љиљане
Хабјановић Ђуровић на руском језику, у преводу Иље Числова.
ЗАПИС ДУШЕ, роман о деспотици и светитељки Ангелини Бранковић, представљен
је руским читаоцима као „дело писано с љубављу јунакињи сродне душе
и са великим књижевним умећем“.
Роман је објављен по одобрењу Издавачког савета Руске православне
Цркве, са предговором Митрополита Црногорско-приморског Амфилохија.
Књига је штампана у тврдом повезу и украшена је изванредним минијатурама
и портертима јунакиња и јунака романа, рађеним специјално за ово издање.
Као и остале књиге Љиљане Хабјановић Ђуровић на руском језику, и ЗАПИС
ДУШЕ ће бити у продаји у Русији и осталим земљама чланицама ЗНД, али
и у црквама и манастирима Руске православне Цркве широм света.
Ово је трећи роман Љиљане Хабјановић Ђуровић објављен у Русији за
послење три године. До сада су објављени и романи ПЕТКАНА (три издања)
и ИГРА АНЂЕЛА (два издања).
Роман ИГРА АНЂЕЛА добио је награду Фонда „Православна Русија“ као
најбоља страна књига објављена у Русији 2010. године и главну награду
„Златни витез“ на Другом литерарном форуму словенских земаља.
ОДРЕЂЕНИ
ДОБИТНИЦИ НАГРАДЕ "РАДОЈЕ ДОМАНОВИЋ"
(Саопштење за јавност)
Београд,
19. децембар
Књижевник
Љубивоје Ршумовић добитник је награде "Радоје
Домановић" за укупан допринос српској књижевној сатири, одлучио
је данас жири за овог престижног признања које додељују Удружење књижевника
Србије и Фонд "Радоје Домановић".
Истоимена
награда за допринос сатири у области позоришта, филма и телевизије
додељена је драмском уметнику и књижевнику Зорану Ранкићу.
Награду
за најбољу сатиричну књигу објављену 2010. године равноправно су поделили
Радивоје Рале Дамјановић из Смедерева за књигу афоризама
"Јахање на тигру" и Веселин Мишнић Лари
из Београда за књигу афоризама "Уредно сложени јауци".
Лауреати награде "Екселенција сатире" постали су словеначки
књижевник Жарко Петан и сатиричар из Црне Горе Вељко
Рајковић.
О
добитницима је одлучивао жири у саставу: Срба Игњатовић (председник),
Драгутин Минић Карло, Миљурко Вукадиновић, Радослав Тилгер и Александар
Чотрић.
Свечаност
доделе награде "Радоје Домановић" биће одржана у четвртак,
22. децембра,
од 13 часова, у Министарству вера и дијаспоре.
УДРУЖЕЊЕ
КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
И ФОНД "РАДОЈЕ ДОМАНОВИЋ"
ДОДЕЛА НАГРАДЕ "РАДОЈЕ ДОМАНОВИЋ" И ПРОМОЦИЈА ЗБОРНИКА
АФОРИЗАМА
Београд, 19, децембар - Награда за сатиру "Радоје Домановић",
коју додељују Удружење књижевника Србије и Фонд "Радоје Домановић"
биће уручена добитницима у четвртак, 22. децембра 2011, од 13 часова
у свечаној сали Министарства вера и дијаспоре, у Београду, у улици
Васиној 20.
Од 14 часова у истој сали биће представљен зборник афоризама "Извајане
мисли 4" (издавач Центгар за културу Алексинац), који
су приредили Славомир Васић и Иван Матејевић. У зборнику
се налазе афоризми више од 130 аутора са подручја бивше Југославије.
„Вељкова Голубица“ Радославу Братићу
Награду „Вељкова голубица“ добио је Радослав Братић (1948), књижевник
из Београда. Жири је радио у саставу: Радован Поповић (председник),
др Марко Недић и Радивој Стоканов. Награда, која се додељује за свеукупно
приповедачко стваралаштво на српском језику изузетне уметничке вредности,
Братићу је била уручена 15. децембра 2011. године у Сомбору, на књижевној
манифестацији „Вељкови дани“.
Радослав Братић, каже се у образложењу жирија, унео је у српску литературу
на уметнички високо транспонован начин свет свог завичаја. Свет искони,
уроњен у историјску прошлост и мит, сведен на елементарно битисање,
уздигнут је мајсторством пишчеве имагниације изнад препознатљивих
појмова стварности, неретко до саме границе зачудности.
„Политика“, 15.12. 2011.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА
СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
СРЕДА, 21. ДЕЦЕМБАР 2011, 19.00
Ј Е З И Ч К А Т Р И Б И Н А
ПОРЕКЛО И РАЗВОЈ
СРПСКОГ ПИСМА
ПРЕДАВАЧ:
ПРОФ. ДР ЈОВАН ДЕРЕТИЋ
УРЕДНИК:
МИЛЕ МЕДИЋ
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
СРЕДА, 21. ДЕЦЕМБАР 2011, 12.00
ЗОРАН БИНГУЛАЦ
ВИТОПЕРЕНА ВРЕМЕНА
(Р О М А Н)
УЧЕСТВУЈУ:
ДРАШКО РЕЂЕП
ЗОРАН КОЛУНЏИЈА
РАДОМИР АНДРИЋ
И АУТОР
ОДЛОМКЕ ЧИТА:
ПЕЂА МИЛЕТИЋ, ГЛУМАЦ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА
МУЗИЧКИ ПРОГРАМ:
НЕМАЊА И МИКИЦА АНТОНИЋ
УРЕДНИК И ВОДИТЕЉ:
МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ
Др Драшко Ређеп о роману др Зорана Бингулца
„Витоперена времена“
Датум катаклизме (21. 12. 2012) за Зорана Бингулца није махнита претпоставка
нити пророчка алгебра Маја, него шанса, неприкосно-вена могућност
и плодоносна подозривост. У питању је нови дармар свести и свеукупног
релативизма.
Маг наше ваљано наговештене телесне интелигенције, он је управо „тајанственим
учешћем једног бедра“ (Растко Петровић) поништио многобројне страхове
и изведена пророчанства, зарад еротичне, дијалошке вртешке која је
без премца у савременом роману.
Јединствени услов за несвакидашња промишљања о страсти.
Радозналост је света.
КОНКУРС
ЗА НАГРАДУ „БРАНКО МИЉКОВИЋ“
Награда „Бранко
Миљковић“ за најбољу књигу песама биће додељена четрдесетпрви пут
фебруара месеца 2012. године.
Награда ће бити
уручена у оквиру манифестације
ДАНИ БРАНКА МИЉКОВИЋА.
За Награду конкуришу
прва издања свих песничких књига на српском језику, објављена 2011.
године. Избори песама и поновљена издања не улазе у конкуренцију.
Како би Жири лакше остварио увид у песничка издања из 2011. године,
позивају се издавачи и аутори да по пет примерака својих књига пошаљу
на адресу организатора најкасније до 05. јануара 2012:
НИШКИ КУЛТУРНИ
ЦЕНТАР
Булевар Зорана Ђинђића 37
18000 Ниш
(са назнаком за Награду „Бранко Миљковић“ )
Ову песничку награду,
коју додељује Град Ниш, а уз подршку Министарства културе Републике
Србије, до сада су примили наши најзначајнији песници: Милутин Петровић,
Оскар Давичо, Бранислав Петровић, Васко Попа, Стеван Раичковић, Миодраг
Павловић, Љубомир Симовић, Борислав Радовић, Иван В. Лалић и други.
Жири Награде чине:
Михајло Пантић, Дубравка Ђурић, Саша Јеленковић, Ђорђе Деспић и Снежана
Божић.
Награда се састоји
од повеље и новчаног износа. Добитник ће бити учесник Књижевне колоније
Сићево септембра 2012, а биће му објављен Књижевни портрет у часопису
ГРАДИНА.
Награда ће бити
свечано уручена у Холу градске куће града Ниша, крајем фебруара 2012.
Ниш, 13. 12.
2011
Удружење Ћирилица
из Београда обавештава да је расписан књижевни конкурс:
Ћирилица
– огледало српске душе
Конкурс се односи
на родољубиву и духовну поезију. Отворен је 15. новембра 2011. и траје
до 1. фебруара 2012. године.
Шаљу се по две
песме у три примерка под шифром; дужина песме – 28 редова са проредом.
Разрешење шифре послати у посебној коверти. Објављиване и награђиване
песме се
неће прихватити, оцењивати, ни штампати у зборнику.
Радове слати на
адресу:
Раде М. Обрадовић,
песник
12 315 Велики Поповац
– за „Ћирилицу –огледало српске душе“
Миодраг Којић
Најпознатији српски
авантуриста, Виктор Лазић, после пет месеци проведених у лади ниви
кружећи по десет земаља Европе и Азије враћа се у Србију.
Конференција
за штампу ће бити одржана у просторијама "Преса",
ХАЈДУК ВЕЉКОВ ВЕНЦ 4, у недељу у 12 часова.
Виктор
Лазић (1985, Београд) путописац, дипломирани правник и докторант
кинеског права, полиглота и лиценцирани преводилац, туристички водич,
амбасадор Српског библиофилског друштва, филателиста и нумизматичар,
ренесансна личност коју су медији прогласили "највећим српским
авантуристом". Провео је на путовањима укупно 8 година обилазећи
70 земаља на четири континента откривајући пределе и људе, пишући
репортаже, сакупљају’и вредне и ретке књиге и предмете. Желео је да
докаже да је могуће путовати и учинити подвиг и са мало средстава
и са свим компликацијама српског пасоша. Објавио је четири књиге путописа.
На овом путовању
попео се до врха Арарата, направио интервју са ирачким убицама који
у заседи чекају Американце на нишану, обишао Кавказ од Јерменије и
Грузије, првих хришћанских држава света, преко Азербејџана до отцепљених
провинција Абхазије и Јужне Осетије. У Цхинвалију био је затворен
без икаквог разлога и држан 7 дана у самици о чему су писали многи
светски медији, да би на крају био пуштен да настави свој пут ка Републици
Адигеји, Чернобиљу и ретко посећеној отцепљеној републици Придњестровље
у Молдавији. Преко Румуније, у којој су га Хрвати напали због београдских
таблица, стигао је у Београд.
Контакт особа:
Виктор
Лазић
viktorlazicvi@yahoo.com
У уторак, 13.
децембра у амфитеатру цркве Лазарица у Крушевцу одржано је духовно
вече на ком је представљен нови роман Милуна Миће Бабића "Мирис
Мораве у Паризу". О књизи је говорио књижевни критичар
и писац Љубиша Бата Ђидић. Духовном скупу је присуствовао и владика
епархије Крушевачке, Преосвећени отац Давид. И сам је узео учешће,
говорећи на тему љубави свељудске и љубави у Господу. Одломке из романа
је читао аутор.
Бабић се на крају обратио пригодном беседом Преосвећеном владики и
присутном слушатељству у препуној сали амфитеатра.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА
СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА
7
ЧЕТВРТАК, 15.
ДЕЦЕМБАР 2011, 12.00
ВЛАДИМИР
ДИМИТРИЈЕВИЋ
„СТАРАЦ
И МОРАВА“ (Р О М А Н)
УЧЕСТВУЈУ:
МИЛОСАВ БУЦА МИРКОВИЋ
БРАТИСЛАВ Р. МИЛАНОВИЋ
МИЛАН ТАСИЋ
АЛЕКСАНДАР САЈА
ЛУКИЋ
И АУТОР
УРЕДНИК И ВОДИТЕЉ:
МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ
ЧЕТВРТАК, 15.
ДЕЦЕМБАР 2011, 12.00
МАЛА САЛА КОЛАРЧЕВОГ
НАРОДНОГ УНИВЕРЗИТЕТА
ЗАДУЖБИНА
МИЛОША ЦРЊАНСКОГ
ДОДЕЉУЈЕ
НАГРАДУ МИЛОША ЦРЊАНСКОГ
ЗОРАНУ
ПЕТРОВИЋУ ЗА РОМАН „КАМЕН БЛИЗАНАЦ“
ПРОГРАМ
Милош Црњански
„ЛАМЕНТ НАД БЕОГРАДОМ“
(аудио-видео снимак)
Проф. др МИЛО
ЛОМПАР,
председник Задужбине
Милоша Црњанског
БЕСЕДА
ДИМИТРИЈЕ ТАСИЋ,
секретар ЗМЦ
РЕЧ О НАГРАДИ
МИЛОША ЦРЊАНСКОГ Проф. др РАДИВОЈЕ МИКИЋ
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ОДЛУКЕ
ЖИРИЈА ЗА ДОДЕЛУ
НАГРАДЕ МИЛОША ЦРЊАНСКОГ 2009–2011.
РЕЧ ДОБИТНИКА
НАГРАДЕ ЗОРАНА ПЕТРОВИЋА
КОЛО СКЗ
НА КОЛАРЦУ
Традиционално
представљање Кола Српске књижевне задруге одржаће се и ове године
у Малој сали Задужбине Илије М. Коларца, у четвртак, 15. децембра,
с почетком у 19.30 сати.
103. редовно
Коло садржи седам књига:
Софокле: ГОСПОДАР
ЕДИП - ЕДИП НА КОЛОНУ. Античке трагедије. Препевао са старогрчког
и предговор Александар Гаталица
Милош Благојевић:
СРПСКА ДРЖАВНОСТ У СРЕДЊЕМ ВЕКУ. Историјска монографија. Предговор
Љубомир Максимовић
Кретјен де Троа:
ЛАНСЕЛОТ ИЛИ ВИТЕЗ НА ТАЉИГАМА. Средњовековни роман у стиху. Превод
са старофранцуског и предговор Коља Мићевић
Драган Недељковић:
ВЕЛИКО ДОБА РУСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ. Студије и огледи. Предговор Миодраг
Радовић
Љубивоје Ршумовић:
КУЋА СА ОКУЋНИЦОМ. Приче-бисери домаћег огњишта. Предговор Слађана
Илић
Жан-Филип Тусен:
БЕЖАЊЕ. Роман. Превод са француског Горан Наранчић. Предговор Милица
Винавер-Ковић
Владета Јанковић:
БЕОЧУГ, огледи о српској књижевности
На вечери у Колацу
учествују: академик Милош Благојевић, Александар Гаталица, проф. др
Ђорђије Вуковић, академик Љубомир Максимовић, Горан Наранчић, проф.
др Драган Недељковић, Љубивоје Ршумовић.
Уводна реч Драган
Лакићевић. Текстове чита Срба Милин.
Истог дана, у
11 сати, у Сали СКЗ, новинарима ће бити представљена књига проф. Драгана
Недељковића: ВЕЛИКО ДОБА РУСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ.
Осим аутора, учествују
и проф. др Иво Тартаља и глумац Срба Милин.
Библиотека
„ Глигорије Возаровић “ Сремска Митровица
15. 12. 2011.
18.00
Срђан
Опачић - Глинени људи (поезија)
О књизи ће говорити:
Мирјана МАРКОВИЋ
и Светлана САБО
У музичком делу
програма наступиће:
Александар СТАМАТОВИЋ,
солиста Београдске опере
и Милда ЖЕЛЕМ
КУЗМИНАЦ, корепетитор
Стихове ће казивати:
Јасна КАЛАУЗОВИЋ
и аутор
У ТЕМИШВАРУ "БРАНКОВО
КОЛО"ЈЕ ЗАЈЕДНО СА САВЕЗОМ СРБА У РУМУНИЈИ
СВЕЧАНО ОБЕЛЕЖИЛО 170. ГОДИШЊИЦУ ДОЛАСКА
БРАНКА РАДИЧЕВИЋА НА ШКОЛОВАЊЕ У ТЕМИШВАР. Детаљније
на овој адреси
КЊИЖЕВНА
НАГРАДА „МОМЧИЛО ТЕШИЋ“
Обележавајући
стогодишњицу рођења знаменитог писца за децу Момчила Тешића (1911-1992),
Општина Пожега, Основна школа „Петар Лековић“ и Књижевне новине „Свитак“,
установили су Књижевну награду „Момчило Тешић“, која ће бити додељивана
за остварења у области књижевности за децу и младе, у три категорије:
за књигу кратких прича, за књигу песама и за сликовницу.
Према речима Милована
Мићовића, председника општине Пожега, признање ове врсте је важан
подстицај стваралаштву за децу, чему је Момчило даривао сав свој живот,
уводећи родни Глумач и Пожегу у свет читанки, енциклопедија и бројних
антологија код нас и у свету.
Добитници Књижевне
награде „Момчило Тешић“ за 2011. годину су: Недељко Терзић из Сремске
Митровице за књигу кратких прича „Парајлије у паралији“ (издавач АМ
график, Лаћарак), Бранко Стевановић из Новог Београда за збирку песама
„Авантуре Краљевића Марка“ (издавач Чекић, Београд) и Поп Д. Ђурђев
из Новог Сада за сликовницу „Теглећа срећа“ (издавач Градска народна
библиотека Зрењанин).
„Покушали смо
да у књигама које ће бити награђене откријемо реторику Момчилових
јунака, чија је беседничка озбиљност али и блага доза хумора, потом
и бајковитост, она вредност која савремене писце спаја са књижевном
баштином и младим читаоцима“ - истиче се у саопштењу жирија.
Награда ће бити
додељена у оквиру тродневне културне манифестације „Дани Момчила Тешића“
која почиње 15. децембра 2011. године у Пожеги.
УДРУЖЕЊЕ
КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА _ФРАНЦУСКА
7_
СРЕДА, 14. ДЕЦЕМБАР
2011, 12.00
РАДЕ ВАЦИЋ
„ЗАЛАСЦИ
У ПЕРИВОЈЕ"
(РЕФЛЕКСИЈЕ НА
РАЗНЕ ТЕМЕ)
УЧЕСТВУЈУ:
ПРОФ. ДР МИРКО
ЗУРОВАЦ
ПРОФ. ДР МИЛО
ЛОМПАР
ТЕКСТОВЕ ЧИТА
АУТОР
УРЕДНИК И ВОДИТЕЉ:
МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ
УДРУЖЕЊЕ
КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
УТОРАК, 13. ДЕЦЕМБАР
2011, 12.00
РАДОСЛАВ РАДЕ ВОЈВОДИЋ
„ЛЕПО
ЈЕ БИТИ ЖИВ“
(М А Н
И Ф Е С Т И)
УЧЕСТВУЈУ:
ВУК КРЊЕВИЋ
СЛОБОДАН РАКИТИЋ
ДРАГАН ЛАКИЋЕВИЋ
РАДОМИР АНДРИЋ
И АУТОР
УРЕДНИК И ВОДИТЕЉ:
МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ
БРАНКОВО КОЛО
Сремски Карловци, Патријарха Рајачића 16
Тел./фах 021/881-028; br.kolo@eunet.rs
Сремски Карловци,
12. децембар 2011.
САОПШТЕЊЕ
ЖИРИЈА БРАНКОВОГ КОЛА ЗА НАГРАДУ
''ПЕЧАТ ВАРОШИ СРЕМСКОКАРЛОВАЧКЕ''
Престижна награда
Бранковог кола Печат вароши сремскокарловачке, за најбоље песничке
књиге на српском језику објављене између две јесење манифестације,
равноправно је припала Манојлу Гавриловићу за књигу песама ''Црна
плавет'' (Српска књижевна задруга, Београд) и Драгославу Дедовићу
за књигу изабраних и нових песама ''За клавир и диџериду'' (Алтера,
Београд).
На завршној седници, 12. децембра 2011. године, ову одлуку једногласно
је донео жири Бранковог кола у саставу: Крстивоје Илић, Јелена Алексић
и Ненад Грујичић. У најужем избору биле су и књиге Ранка Павловића,
Томислава Маринковића, Милене Марковић, Ивана Лаловића и Радмила В.
Радовановића. Награда ''Печат вароши сремскокарловачке'' биће, по
четрдесет трећи пут, свечано уручена лауреатима у марту, на дан рођења
Бранка Радичевића, у најстаријој српској, чувеној Карловачкој гимназији
у којој се велики песник школовао од 1835. до 1841. године.
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ
У вишегодишњој
мисији препознавања аутентичних песничких вредности, изван предвидивих
''открића'' уиграног бубња награђивања на српској књижевној сцени,
Бранково коло и овога пута указује на две, у засенку јавне пажње,
значајне књиге и ретке ауторске судбине.
Књига ''Црна плавет''
Манојла Гавриловића (1945) представља нови зрели резултат у завидном
опуса овога песника. Рођен у Бјелуши у Златиборском округу, чувеном
месту у којем се с колена на колено преламају српске легенде са концентричним
круговима историјских догађаја (забележени и руком Вука Стефановића
Караџића), песник је из детињства понео знамење таквога поднебља и
населио га у својој поезији. Отворен за музичку лепоту језика у разноликим
песничким формама – све до слободног стиха, Гавриловић пева и окрилаћује
готово сваку песму митским сликама и призорима. Инсистирајући на реченом
обрасцу, у споју лирског и епског, овај песник гради својеврсну реку-поему
која, из књиге у књигу, тече као јединствен лирски бревијар пун жара
колективне свести преломљене у обрасцу индивидуалног погледа на свет.
Ако је ''матерња мелодија'' у језику одлика сваког истинског песничког
рукописа, онда је Манојле Гавриловић један од репрезентативних примера
тако схваћеног песничког манифеста. На том фону, књига ''Црна плавет''
представља узбудљиву и целовиту збирку поезије исписану занатски дотераним
краснописом живог надахнућа.
Књига ''За клавир
и диџериду'' Драгослава Дедовића (1963), представља чудесну песничку
мапу једне несвакидашње судбине. Рођен у Земуну, одрастао у Калесији
и Тузли, годинама стварао у Немачкој (живи у Берлину), Дедовић припада
оним песницима којима је живот, поред осталога, исписао ''романе''.
Подједнако мајстор слободног и римованог стиха, овај песник нашироко
захвата тематска поља, увек украшавајући сиже поетске ''приче'' суптилном
иронијом, сарказмом или хумором. Ова поезија калеми завичајну и светску
ауру искуства, лирски пулсира изнуђеним укрштајем једнога и другога.
Култивисан и образован песник, Драгослав Дедовић у ауторској радионици
гради и обезбеђује привилегију сталног присуства непресушних извора
фантазмагоричних слика. У сусрету са новим животним простором, са
странствовањем и егзилом, он је, у детаљима призора, песник дубинске
анализе узрочно-последичних линија балканског удеса. И Дедовићеве
изузетне љубавне песме носе печат реченог, нагрижене су драмом борбе
за опстанак – отворена рана емоције и интиме. За цео живот обележен
сеобним силама и ударима, Дедовић свет проматра сложеније и богатије
од тзв. status quo песникâ држећи се оне познате сентенце да песник
о дому (и светском болу) има право да пише тек кад оде из завичаја.
Као и у самом наслову књиге, спојивши клавир и диџериду (абориџински
музички инструмент традиционално прављен од суве гране дрвета, еукалиптуса),
Драгослав Дедовић збраја опречне феномене и удаљене амплитуде стварности
творећи тако, и на симболичан начин, особену симбиозу новооткривеног
звука на мапи српског песничког језика.
БРАНКОВО КОЛО
Ненад Грујичић, председник
СРПСКИ
ПИСЦИ У ЕВРОПСКОЈ АНТОЛОГИЈИ АФОРИЗАМА
У Русији је управо објављена антологија афоризма аутора из Европе,
под насловом "Мудрост Европе" (од Дантеа до Фројда).
Антологију је
приредио Владимир Шојхер, а објавила је издавачка кућа "Вече"
из Москве. У књизи се налази више хиљада изјава, максима, афоризама
и мисли филозофа, уметника, књижевника, научника, војсковођа и политичара
од једанаeстог до двадесет првог века, међу којима су Данте, Спиноза,
Кант, Гете, Шилер, Флобер, Ниче, Шопенхауер, Ками, Сартр, Еко, Вајлд,
Фројд...
У овој антологији
заступљени су и српски писци: Иво Андрић, Александар Баљак, Милан
Бештић, Борислав Богдановић, Радивоје Бојичић, Владимир Булатовић
Виб, Милован Витезовић, Горан Гаћеша, Вук Глигоријевић, Здравко Гојковић,
Ранко Гузина, Радивоје Дангубић, Весна Денчић, Раде Ђерговић, Слободан
Добрић, Драган М. Јеремић, Растко Закић, Небојша Иваштанин, Владимир
Јовићевић Јов, Раде Јовановић, Перица Јокић, Павле Ковачевић, Вишња
Косовић, Петар Лазић, Дејан Лопичић, Ива Мажуранић, Љубиша Манојловић,
Илија Марковић, Саво Мартиновић, Алек Марјано, Даница Машић, Дејан
Милојевић, Митар Митровић, Момчило Михајловић, Веселин Мишнић, Филип
Младеновић, Нинус Несторовић, Јово Николић, Александар Новаковић,
Драган Огњановић, Ђорђе Оташевић, Срба Павловић, Миленко Пајовић,
Милан Пантић, Раша Папеш, Душко М. Петровић, Ранко Пивљанин, Зоран
Т. Поповић, Миливоје Радовановић, Душан Радовић, Драган Рајичић, Зоран
Ранкић, Слободан Симић, Милан Р. Симић, Зоран С. Станојевић, Стеван
Стојичић, Витомир Теофиловић, Миодраг Тодоровић, Зоран Туцаковић,
Бранислав Црнчевић, Александар Чотрић и Слободан Јанковић.
Афоризми су тематски
сврстани у поглавља: Свет и живот, Однос према животу, Човек, Разум,
Истина, Морал, Љубав и брак, Понашање, Односи међу људима, Друштво,
Држава, Политика и Историја.
Уредништво
Српских недељних новина из Будимпеште обавештава своје садашње
и потенцијалне читаоце у Србији и дијаспори, да овај лист од сада
могу читати и на интернету, преко обновљенoг сајта:
http://www.snnovine.com
Српске недељне
новине су гласило српске националне мањине у Мађарској, а њихов издавач
је српска самоуправа у тој земљи.
Као једино писано гласило српске заједнице у Мађарској, овај лист
је настављач традиције Сербских народних новина, које је Теодор Павловић
издавао у Пешти од 1838. до 1849. године.
Драган Јаковљевић
Нова „Књижевност“
Најстарији београдски књижевни часопис „Књижевност“, који од јануара
1946. године издаје Издавачко предузеће „Просвета“, појавио се у новом,
редизајнираном издању. Пошто је услед осиромашења и неуспеле приватизације
„Просвете“ била застала њена издавачка продукција, настала је и пауза
више од годину дана у изласку „Књижевности“.
Једна од новина, изузетно поздрављених од читалачке публике, коју
је увео директор и главни и одговорни уредник „Просвете“ Јован Јањић,
уједно и главни и одговорни уредник „Књижевности“, јесте та да сваки
број часописа има – госта-уредника. Предвиђено је да то увек буде
неко од наших еминентних писаца. Гост-уредник тематски одређује број
часописа који уређује, и тако даје свој лични печат. Сам бира сараднике
и редакцију за тај број. Тако се, по принципу концентричних кругова,
долази до више, нових идеја.
Гост-уредник првог броја „Књижевности“ у новом, редизајнираном издању
био је Драган Јовановић Данилов, а уредник следећег броја биће песник
Адам Пуслојић.
Нови број, нови уредник. Разлог више за ишчекивање нове „Књижевности“.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА _ФРАНЦУСКА
7_
ПОНЕДЕЉАК,
12. ДЕЦЕМБАР 2011, 12.00
СЕЛИМИР
РАДУЛОВИЋ
„ПЕСМА
СА ОСТРВА СИРОЧАДИ"
(ИЗАБРАНЕ ПЕСМЕ)
УЧЕСТВУЈУ:
МАТИЈА БЕЋКОВИЋ
ЈОВАН ПЕЈЧИЋ
САША РАДОЈЧИЋ
И АУТОР
УРЕДНИК И ВОДИТЕЉ:
МИЉУРКО
ВУКАДИНОВИЋ
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА
СРБИЈЕ
ТРИБИНА _ФРАНЦУСКА
7_
ПЕТАК, 9.
ДЕЦЕМБАР 2011, 17 ЧАСОВА, САЛОН УКС
МИОДРАГ
Д. ИГЊАТОВИЋ
„НЕДЕЉА"
П Е С
М Е
УЧЕСТВУЈУ:
ПРОФ. ДР ЗОРАН
ЧИЧКАРИЋ
ТОМИСЛАВ МИЛОШЕВИЋ
И АУТОР
УРЕДНИК И ВОДИТЕЉ:
МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ
ПЕТАК,
9. ДЕЦЕМБАР 2011, 12 ЧАСОВА
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ И
ИНТЕРНАЦИОНАЛНА АКАДЕМИЈА „ИВО АНДРИЋ“
50 ГОДИНА ОД ДОДЕЛЕ НОБЕЛОВЕ НАГРАДЕ ИВИ ИНДРИЋУ
Представљање
књига:
ДРАГОЉУБ СТОЈАДИНОВИЋ: „МУДРОСТИ И ТАЈНЕ ИВЕ АНДРИЋА“
РАДОВАН ВУЧКОВИЋ: „ВЕЛИКА СИНТЕЗА ИВЕ АНДРИЋА“
НЕДЕЉКО ШИПОВАЦ: „ТАЈНЕ И СТРАХОВИ ИВЕ АНДРИЋА“
Учествују:
Даринка Вучинић
Радомир Смиљанић
Слободан Филимоновић
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић
Напомена:
ПРОВЕРИТЕ у УКС, стижу вести да је ДАТУМ ОДРЖАВАЊА ОВЕ ТРИБИНЕ
ПОМЕРЕН.
ТРИБИНА "ФРАНЦУСКА
7"
ПЕТАК, 9. ДЕЦЕМБАР 2011, 17.00, САЛОН УКС
Др Миодраг Д. Игњатовић: „НЕДЕЉА“ (песме)
Учествују: проф.
др Зоран Чичкарић, Томислав Милошевић и аутор.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић
У петак,
9.децембра од 18.50 до 19.55,
у Кући Ђуре Јакшића, Скадарлија,
Душан Андријашевић
ПОЕТСКО ВЕЧЕ „НЕБЕСКА МЕХАНИКА“
Песме збирке
*Заумно* поменуте књиге и музику групе Бело платно аутор је укомпоновао
у лирску представу, којој претходи кратак разговор о предмету вечери
у Поднебесју.
Уводна реч – песник и уредник Миљурко Вукадиновић;
Осврт уредника, рецензента Издавачке куће *Апостроф* Србе Игњатовића;
Анализа песме из *Заумног* – проф.др Миодраг Лома;
Изрази захвалности – аутор.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ЧЕТВРТАК , 8. ДЕЦЕМБАР 2011, 12.00
НОВА
СЕРИЈА ЧАСОПИСА
„SERBIAN LITERARY MAGAZINE“
Учествују:
МАТИЈА БЕЋКОВИЋ
МИЛОСЛАВ ШУТИЋ
ВЕСНА ПЕШИЋ
МИЛАН ЂОРЂЕВИЋ
РАДОМИР АНДРИЋ
Уредник и водитељ:
МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ
Мирис
Мораве у Пријепољу
У петак, 2. децембра, у Културном центру у Пријепољу
је представљен најновији роман Милуна Миће Бабића "Мирис
Мораве у Паризу". О књизи је говорио књижевник Верољуб
Вукашиновић. У пријатном амбијенту пратећи музички програм је извела
младеж Пријепоља, а одломке из романа је читао аутор.
КЊИЖЕВНА ТРИБИНА
„ВЕЧЕРИ КОД ВУКА“
УСТАНОВА КУЛТУРЕ „ВУК КАРАЏИЋ“
Булевар краља Александра 77а
011/24 24 860 062/65 89 21
E mail> andrej.mariokov@ukvuk.org.rs
www.ukvuk.org.rs
СРЕДА, 07. децембра 2011. у 19 часова
У Мултимедијалној сали УК „Вук Караџић“ ( Булевар краља Александра
77а ) у 19 часова биће представљена књига, историјско-правна студија,
Марка
Сладојевића „ Хашки триптих“
о суђењима Слободану
Милошевићу, Момчилу Крајишнику и Радовану Караџићу пред Хашким трибуналом.
У програму учествују: др Бранко Ракић, јереј Милорад Средојевић, генерал
Радован Радиновић, др Љиљана Чолић, Андреј Јелић Мариоков и аутор.
Уредник програма:
Андреј Јелић Мариоков
УДРУЖЕЊЕ
КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА
7
ПОНЕДЕЉАК, 5.
ДЕЦЕМБАР 2011, 12.00
МИОДРАГ
ГАЈИЋ
„ПЕСНИЧЕ
НАРОДА МОГ“
ЧЕТИРИ
ДЕЦЕНИЈЕ РЕЦИТОВАЊА У СРБИЈИ
УЧЕСТВУЈУ:
СТОЈАН БОШКОВ,
секретар Савеза аматера Србије
ДР МИЛОРАД ДЕШИЋ,
професор Филолошког факултета у Београду
МР РАДОВАН КНЕЖЕВИЋ,
професор Факултета драмских уметности
ГОРИЦА ПОПОВИЋ,
драмска уметница
РАТОМИР РАЛЕ ДАМЈАНОВИЋ,
књижевник и рецитатор
ВЕСНА ЂИЛАС, педагог
из Врбаса
НЕВЕНКА ДАНИЛОВИЋ,
сарадник на изради монографије
МИОДРАГ ГАЈИЋ,
аутор монографије
ДОМАЋИН:
РАДОМИР АНДРИЋ,
председник Удружења
књижевника Србије
ВОДИТЕЉ:
ВИЦО ДАРДИЋ
"ВИЈАДУКТ"
НЕНАДА ГРУЈИЧИЋА
У КУЋИ ЂУРЕ ЈАКШИЋА
У петак, 2. децембра, у 19 часова, у Кући Ђуре Јакшића, биће промовисана
књига трију поема ''Вијадукт'' Ненада Грујичића, у издању ''Прометеја''.
О књизи поема говориће Драгољуб Стојадиновић, Добривоје Станојевић
и Иван Деспотовић. Поеме ће казивати аутор.
Књига ''Вијадукт'' Ненада Грујичића сачињена је из три поеме: Покривање
куће, Жабар и Вијадукт. Поеме чине уједначену целину књиге на тематско-мотивском
плану, али и на плану песничког поступка у слободном стиху. Књига
обухвата култне обичаје и ретке догађаје динарског амбијента, почевши
од покривања куће, преко ноћног лова на жабе до изградње пута. У поеми
''Пoкривање куће'' симултано су уграђени десетерачки дистиси крајишке
ојкаче, а завршеци делова насловне поеме ''Вијадукт'' сачињени су
од стихова познатих севдалинки.
Недавно, књига је представљена у Приједору, граду песниковог детињства
и ране младости, где су и настале живе слике и призори трију поема.
Marija
Knezevic. Fabula Rasa.(Book review)
http://www.highbeam.com/doc/1G1-215865221.html
БРАТИСЛАВ МИЛАНОВИЋ У WORLD LITERATURE IN REVIEW
http://www.ou.edu/wlt/11_2011/reviews.html
