„Акт": на пољском - Резултати конкурса «Акта» за најкраћу причу - “Змијање 2011“

Једини часопис за
књижевност, уметност и културу који излази у
Ваљеву, „АКТ", поред
скорашњег издања на македонском језику,
појавио се и на пољском, у
оквиру престижног књижевног часописа
„ТЕКСТУАЛИА", који излази у Варшави
на преко 120 страна, а уређује га Жанета
Налевајк.

Часопис за
књижевност, уметност и културу „АКТ" излази
непрекидно једанаест година;
његов уредник и оснивач је Дејан Богојевић, а
поред уметника из Ваљева,
редакцију „АКТА" чине угледна књижевна имена
из целе Србије: Срба
Игњатовић, Мирољуб Тодоровић, Перо Зубац,
Душан Стојковић и бројни
сарадници из Европе и света. „АКТ" је једини
часопис у Србији објављен
на више језика.

У пољском издању ваљевског часописа
заступљене су
следеће рубрике: поезија, кратка проза, хаику,
драма, књижевна критика и
стрип, а од аутора следећи писци: Душан
Стојковић, Обрен Ристић, Дејан
Богојевић, Милица Илић Гачић, Марија
Шкорнички, Данијела Падејски, Ђорђе
Оташевић, Бајо Џаковић, Срба Игњатовић,
Јованка Божић, Данијела
Богојевић, Ивана Пантелић, Миливој Костић,
Душан Видаковић и Димитар
Анакиев. Број је илустрован ликовним
прилозима Дејана Богојевића.

Први пут се појављује темат ВАЉЕВСКИ ХАИКУ, чиме
часопис „Акт" промовише и свој град.

Уводник о часопису „Акт" написала је главна и
Одговорна уредница Жанета Налевајк.

РЕЗУЛТАТИ КОНКУРСА ЗА НАЈКРАЋУ ПРИЧУ

ЧАСОПИСА ЗА КЊИЖЕВНОСТ, УМЕТНОСТ И КУЛТУРУ

„АКТ" ИЗ ВАЉЕВА

На већ традиционални, интернационални, oсми по реду
конкурс за најкраћу причу,
не дужу од 13 редова, часописа за књижевност,
уметност и културу „Акт"
из Ваљева, јавило се 103 учесника са преко 350
кратких прича из 7 држава
- Србијe, Македонијe, Пољскe, Канадe, Републикe
Српскe, Хрватскe и Црнe
Горe.

Жири је донео једногласну одлуку:

* Награда: JOELL COODWIN
(Канада) за причу „Пустош";
* Награда: МАРИЈО ГЛАВАШ (Хрватска) за
причу „Клаун";
* Награда: БАЛША РАЈЧЕВИЋ (Србија) за причу
„Отварање и
затварање, али то није игра".

Похваљени су следећи аутори: АНЂЕЛКО
ЕРДЕЉАНИН за причу „Романсијер", СЛОБОДАНКА
ЛУКОВИЋ за причу „Поданик",
ЖИВОРАД СТОЈАНОВИЋ за причу „Породилиште" и
ИВАН АНТИЋ за причу „Лахор".

ЖИРИ: МР _ДУШАН СТОЈКОВИЋ_, ПРЕДСЕДНИК,
_МИЛИВОЈ КОСТИЋ_, ЧЛАН, _ДЕЈАН
БОГОЈЕВИЋ_, ЧЛАН.

Прва награда

JOELL COODWIN (Канада)

ПУСТОШ

Са псом је трчао све до обале. Капљице зноја су се
преплитале са дахтањем
пса. Није га видео. Ишао је познатим путевима.
Пас га је укорио
погледом. Човек је залајао тражећи да га пас
спута. Као у полусну таласи
су се ваљали.

Човек је уронио у њих. Пас га је чекао. Дуго, без
лавежа и дахтања.

Обала је пуста...

 

Друга награда

МАРИЈО ГЛАВАШ
(Хрватска)

КЛАУН

Баш је смијешно бити клаун, зар не, имати бојом
замазано лице, широке хлаче с трегерима,
рашчупану косу, големе ципеле
на ногама, кад човјек све то погледа лако се да
закључити како нема
ништа боље ни смјешније у животу од клауна, да,
да, баш тако и не би се
чудио да сви ви вечерас исто то мислите док ме
гледате овдје под
свјетлом рефлектор, смијешно вам је што
говорим и како то изговарам,
мислите да је ово научени текст, ено,
погледајте, она госпођа се већ
превија од смијеха, она тамо дебела, само је
погледајте, њој је потпуно
нормално што мој шеф уз руб позорнице у мраку
маше рукама да прекинем,
баш красно, сад се и сви ви остали смијете, зар
не да је смијешно,
напросто да вам сузе од смијеха потеку, вама
од смијеха, а мени од туге
јер покушавам живјети од среће, само се ви
наставите смијати драга
госпођо, неће овај патетични дио дуго
потрајати, брзо ћу ја све ово
привести крају, другачије и не могу, онај тамо
што маше рукама већ дуго
ни мени ни колегама није дао плаћу, он мисли да
се пола године може
живјети од зрака, или можда од бензина,
смијешно, зар не, канистар
бензина у мојој руци и ви се одмах опет
смијете, а док се полијевам то
вам још више прија, ма красно, а цигарета, о па
то не смијем заборавити,
знам, у шатору се не смије пушити, обећавам,
ово ми је задња.

 

Трећа награда

БАЛША РАЈЧЕВИЋ (Србија)

ОТВАРАЊЕ И ЗАТВАРАЊЕ, АЛИ ТО НИЈЕ
ИГРА

Волим прозоре јер желим светлост и свеж
ваздух у кући. Али волим
и да су врата затворена, да кућа не буде
ветрометина, да добије интиму
осаме затвореног безбедног дома. Врата дому
дају осећање осигураног
улаза, насупрот пећини у коју може да се ушуња
разно звериње, па и оно
наоштрених и шкргутавих зуба. А прозори су очи
дома и веза са светом,
зар људи не навлаче на њих гвоздене шалоне
само кад се страшно плаше тог
спољног света и онда пате у присилном мраку?!
Кад су прозори отворени,
може ми улетети у собу и нека птица, можда
голубица, па чак и ласта?

Зато кад они затворе све прозоре мог дома, ја
их све поново широм
отворим. Кад отворе сва врата ја их све редом
поново затворим. Па ко
више издржи? Можда ћу ја први малаксати, јер
сам сам против чопора. Али
биће ми лакше кад знам да сам се борио а не
одмах предао!

Песничке слике на ликовном саборовању “Змијање 2011“

На јубиларном, десетом ликовном саборовању на Змијању, у недељу , 14. августа, у Бронзаном Мајдану, у кући Остоје Трамошњике, чије двориште од прошле године (2010) носи титулу најлепшег у Републици Српској, окупили су се сликари Србије и Српске: Вера и Драган Балабан, Предраг Благојевић, Боро и Ратко Јанковић, Слободан Предојевић, Милинко Ристовић, Радован Шпирић и Живко Шушница. Ликовна дела која ће настати у седам дана ликовног саборовања “Змијање 2011“ биће изложена у галерији Банског двора у Бањалуци 21. августа, на отварању овогодишњих Кочићевих дана.

Почев од ове године, традиционални сусрет ликовних уметника Србије и Српске на Змијању има и свој књижевни увод: “Песничке слике на ликовном саборовању“. Први гост песник био је Душко М. Петровић (duskompetrovic.in.rs), лирик и сатирик, о чијем су стваралаштву говорили Ранко Прерадовић и др Драго Илић.