Чотрић награђен у Либану, Братић и Чотрић на руском, признање Арсић-Мандарић, Шећеровски награђен у Варни, писци у Борову и Јагодњаку, сарадња српских и бугарских сатиричара, београдска црква Ружица међу десет јединствених цркава света /The Ten Most Unique Churches

Чотрић награђен у Либану

Члан Удружења књижевника Србије Александар
Чотрић добитник је књижевне награде
за 2011. годину, за укупно стваралаштво, коју
додељује Фондација "Наџи Наман"
(Naji Naaman) са седиштем у Либану.

Ту међународну награду добило је још 14
стваралаца - из Марока, Италије,
Румуније, Пољске, Француске, Канаде, Кине,
Турске и Либана. Фондација "Наџи
Наман" саопштила је да су у конкуренцији за
награду била 1.322 кандидата из 53
државе, који пишу на 29 језика.
Књижевна награда "Наџи Наман" установљена је
2002. године и додељује се за
књижевна дела која својим садржајем и стилом
испуњавају високе естетске
критеријуме и доприносе развијању основних
људских вредности.
У јулу ће бити објављен Годишњи зборник са
изабраним делима награђених аутора
- на енглеском, француском и арапском језику.
Александар Чотрић je објавио пет књига
афоризама, а многи његови афоризми
преведни су на стране језике у антологијама у
САД, Русији, Аустрији, Немачкој,
Пољској и другим земљама.

ПРИЧЕ РАДОСЛАВА БРАТИЋА У РУСКИМ ЧАСОПИСИМА

Један од најугледнијих српских писаца,
истакнути члан УКС Радослав Братић,
обрадовао је читаоце руских часописа Аврора
(број 1 за 2011. годину), Невски
Алманах (број 5 за 2010. годину) и Северна Аврора
(број 13 за 2011. годину), у
којима су објављене три његове приче –
Слика без оца, потом Ластавица која ми
у сан долази и Силазак у подрум. Све
три приче превео је изврсни руски
преводилац Василиј Соколов.

ПРИЗНАЊЕ ЗОРИЦИ АРСИЋ МАНДАРИЋ
ЗА ЛЕКОВИТЕ РЕЧИ И СЛИКЕ

ЈУПИН, Јединствено удружење
проналазача и новатора „Никола Тесла“ –
Академијаза науку и проналазаштво, у
својству редовногчлана Академије, у
Одељење духовности и богословља, примила је
Зорицу Арсић Мандарић, књижевника и
доктора медицинских наука, члана Управног
одбора Удружења књижевника Србије.

Промоција у академика одржана је 3.
јуна 2011. године у Министарствуза
дијаспору,„као признање Зорици Арсић
Мандарић за списатељство, сликарство и
лекарство, у земљи и свету“.

Завршен "СЛОВЕНСКИ ЗАГРЉАЈ" у Варни

На недавно одржаном Петом међународном
фестивалу "Словенски загрљај", који је
окупио писце из четрнаест словенских земаља,
учествовали су и чланови УКС -
Срба Игњатовић, Ристо Василевски и Виктор Б.
Шећеровски.
На Фестивалу у Варни представљена је и књига
изабраних песама Србе Игњатовића
на бугарском језику, а награда Словенске
књижевне и уметничке академије из Варне
"Сребрно летеће перо", припала је песнику из
Београда Виктору Б. Шећеровском.

ИЗ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ У БОРОВУ

Писци за децу, чланови УКС - Гордана Влајић,
Слободан Станишић, Александар
Чотрић, Миодраг Јакшић, Момир Драгићевић
и Недељко Попадић говорили су 12.
маја стихове и афоризме у Основној школи у
Борову код Вуковара и Дому културе
у Јагодњаку у Барањи.

Организатори ове смотре, која је одржана по
трећи пут, су Заједничко веће
општина и Српско културно друштво
„Просвјета“, а учеснике је примио начелник
општине Борово Радо Босић.
У дупке пуним саламаписци и музичари су
испунили својзадатак и кроз живи наступ
и интеракцију с децом понудили мноштво
квалитетних стихова и афоризама, добре
забаве и позитивних вибрација. Фестивалу је
присуствовао и генерални конзул
Републике Србије у Вуковару Живорад Симић.

ЧОТРИЋ У АЛМАНАХУ
МОСКОВСКОГ КЛУБА АФОРИСТИКЕ

Московски клуб афористике објавио је Годишњи
алманах у којем се налазе и афоризми
Александра Чотрића као јединог аутора изван
Русије.

Чотрићеве афоризме приредио је и превео руски
књижевник Владимир Шојхер.
У тексту који претходи афоризмима истиче се
да Клуб наставља да упознаје читаоце
са страном савременом афористиком и да је
„Чотрић (1966) члан Београдског
афористичарског круга и Удружења књижевника
Србије, аутор пет књига афоризама,
добитник бројних награда и признања, те да је
превођен на више страних језика“.

У Алманаху су на 128 страна објављени афоризми
39 руских афористичара, међу
којима су и Сергеј Сидоров (1960), председник
Московског клуба афористике и
Владимир Шојхер (1948), приређивач Антологије
мудрости. За сваког аутора
наведени су основни биографски подаци.

Алманах редовно излази од 2001. године, а како се
истиче у уводном тексту, његов
основни циљ је „да упозна читаоце са новим
члановима Клуба, као и с новим
књигама руских афористичара“.

Годишњак Московског клуба афористике доноси
и текстове о првој руској књизи
афоризама објављеној пре 300 година, о
историјату афоризма, потом виртуални
интервју са Станиславом Јежи Лецом и
библиографију афористичарске продукције у
Русији.

ДОГОВОРЕНА СВЕСТРАНА САРАДЊА *

*СРПСКИХ И БУГАРСКИХ САТИРИЧАРА*

Српски и бугарски сатиричари договорили су се о сарадњи на сусрету који је
одржан 26. маја у Софији.

Драгутин Минић Карло, Александар Баљак и Александар Чотрић, у име
Београдског афористичарског круга и Секције сатиричара Удружења књижевника
Србије и Јордан Попов, Ганчо Савов, Михаил Вешим и Румен Белчев, у име
редакције листа "Стршел" постигли су сагласност о преводу и објављивању
антологије српске сатире у Бугарској и антологије бугарске сатире у Србији.
Антологију српских сатиричара приређује и преводи Ганчо Савов и у њој ће
бити радови класика и савременика српске сатиричне књижевности, почев од
Јована Стерије Поповића.

Бугарски сатиричари прихватили су предлог српских колега да се у Нишу
организује регионални фестивал сатире на којем ће учествовати аутори из
Србије, Бугарске и Македоније.

Српски сатиричари обавестили су уредништво да је редакција "Стршела",
поводом 65 година постојања овог листа, добитник признања "Златни круг"
Београдског афористичарског круга и "Екселенција сатире", Фонда "Радоје
Домановић" Удружења књижевника Србије.

Признања ће бити уручена на међународном фестивалу хумора и сатире "Сатира
фесту 2011" 7. октобра у Београду и у новембру ове године, на додели награде
"Радоје Домановић" коју уручује истоимени Фонд.

Чланови редакције "Стршела" позвали су српске сатиричаре да сарађују у овом
седмичном листу, који је једини, уз украјински "Перец", опстао од свих
хумористичко-сатиричних часописа у источној Европи.

"Стршел" се штампа у 10 хиљада примерака на осам страна и продаје се по цени
од 0,60 лева (30 динара). Редакција часописа у којој раде Румен Белчев
(директор), Михаил Вешим (главни уредник), Јордан Попов (заменик главног
уредника), Сергеј Трајков и Ивајло Нинов, налази се у центру Софије у згради
Градске библиотеке. Садржај новине чине коментари и цртице на актуелне
друштвене и политичке теме, приче, вицеви, афоризми, карикатуре, анегдоте...
"Стршел" се на интернету налази на адреси: www.starshel.bg

Минић, Баљак и Чотрић су, такође, упутили позив "стршеловцима" да своје
прилоге шаљу медијима у Србији који објављују хумор и сатиру (Етна, Ошишани
јеж који издаје Удружење новинара Србије, Политика, Новости, Крагујевачке
новине...).

Гости из Београда дали су изјаве за Бугарски национални радио, за емисију на
српском језику.

У главном граду Бугарске они су посетили храм Света недеља у којем се налазе
мошти српског краља Стефана Уроша Другог Милутина (1282 - 1321). Мошти овог
српског свеца више од пет векова чувају се у Бугарској.

Храм Светог краља, како га народ назива,познат је и по то томе што су у
њему комунистички терористи 1925. године, у неуспешном покушају атентата на бугарског цара Бориса, експлозивном направом убили 128 људи.

Српски сатиричари састали су се у Софији, у згради Амбасаде са амбасадором Србије Александром Црквењаковим.

 

Београдска црква Ружица одабрана међу десет јединствених
цркава света /The Ten Most Unique
Churches"

Београдска црква Рођења Пресвете Богородице,
познатија као црква Ружица, вишегодишњим
трудом познавалаца и љубитеља
традиције, историје и културе Србије
представљана светској јавности и десило се
да је одабрана при избору Десет јединствених
цркава света /The Ten Most Unique Churches"

http://joxt.wordpress.com/2009/02/28/top-10-unique-churces/

као и при избору

http://www.bootsnall.com/articles/09-04/11-interesting-orthodox-churches-and-cathedrals.html
као једна од првих десет.

У прилогу ове поруке налази се кратка прича о
цркви Ружици на српском језику.
Верујем да ћете моћи да одвојите мало свог
времена да је прочитате.
Такође верујем да ћете моћи да посетите ову
нашу цркву која припада и европској
и светској баштини коју су, после Првог
светског рата, обнављале Београђанке
свих народа и свих религија.

Текст приче о цркви Ружици први пут је
објављен - на српском и енглеском језику
- у Годишњаку Министарства културе Србије за
2006. годину.

Такође, прича о цркви Ружици је 29. маја 2007.
објављена на www.apisgroup.org

Децембра 2007. године ова прича је објављена на
website Светског удружења
туристичких водича у преводу на енглески
језик као једини текст из Србије.

За све ово време, информацију о нашој цркви
Ружици и њеној историји и значају за
Београд и Србију, као и светску и европски
културну баштину, читало је много
људи који припадају свим народима и
религијама света.

Прочитавши причу, многи међу њима су били
заинтересовани да сазнају још неке
детаље. Нажалост, у Србији је било мало
заинтересованих.

За промоцију наше цркве Ружице и Београда и
даље су заинтересоване светске
медијске куће, укључујући и БиБиСи.

Један од новинарских приказа избора цркве
Ружице на Београдској тврђави је на
http://www.blic.rs/kultura.php?id=111538

Добрила (Боба) Кнежевић,
лиценцирани туристички водич - креатор
програма, Београд

http://www.yuta.rs/sr/berzavodici/knezevicdobrila.asp