Документи  Саопштења, изјаве ...   Догађаји   Линкови

Београдски међународни сусрети   Управа   Издања

На редовној скупштини Удружења књижевника Србије
одржаној у суботу, 22. децембра 2007, у 10 часова,
у малој сали Коларчеве задужбине, разматрани су најважнији актуелни проблеми из рада Удружења као и питања од судбинског значаја попут територијалне целовитости Србије и све драматичније ситуације на Косову и Метохији - текст саопштења - апела

Скупштина је такође била посвећена виталним еснафским проблемима и статутарним променама које сврсисходно прате напоре УКС за адекватнији третман књижевног стваралаштва и културе у целини.

На скупштини су, после дискусија, усвојени извештаји о раду.

Пре почетка седнице добитницима су додељене:

Повеља УКС за животно дело: др Милораду Екмечићу, др Драшку Ређепу, Љубивоју Ршумовићу и Радославу Златановићу

Награда «Милан Ракић» за најбољу збирку поезије у 2007: Зорану Милисављевићу и Андреју Јелићу Мариокову

Јубиларна медаља УКС: Живораду Ајдачићу

Плакета УКС: Вери Кондев, Зорану Лучићу, Мирјани Зековић, Владану Ракићу, Баји Луковићу, Слободану Радовићу и Дечјој песничкој колонији «Баре».

ПРЕМИНУЛИ ЧЛАНОВИ УКС (2006/2007)

1. Предраг Адамов
2. Владо Барзин
3. Алекса Брајовић
4. Бранимир Живојиновић
5. Богољуб Ждерић
6. Тихомир М. Живковић
7. Бранко Ивановић
8. Миливоје Јовановић
9. Даринка Јеврић
10. Зоран Константиновић
11. Раша Ливада
12. Никола Милошевић
13. Зоран Милић
14. Славица Матејић
15. Миодраг Максимовић
16. Момчило Милошевић
17. Живојин Николић
18. Слободан Новаковић
19. Милан Оклопџић
20. Васа Поповић
21. Василије Поповић (Павле Угринов)
22. Миленко Пејовић
23. Душан Прелевић
24. Стеван Раичковић
25. Јара Рибникар
26. Андрија Стојковић
27. Вукашин Станисављевић
28. Славко Старц
29. Рајко Чукић

Слава им!

НОВОПРИМЉЕНИ ЧЛАНОВИ УКС У 2007.

7. 7. 2007.

1. Вучетић Виолета
2. Барна Лаура
3. Секулић Мирољуб
4. Станишић Даринка
5. Петровић Зорица
6. Шетина Славица
7. Ковачевић Јелена
8. Папак Илија
9. Латковић Војислав
10. Тодоровић Новак
11. Рацковић Ненад
12. Јелић Добрашин
13. Крстановић Соња
14. Јешић Недељко
15. Петровић Слободан
16. Јовановић Биљић Радица
17. Плећевић Невен
18. Петровић Петар
19. Симић Вишеслав (САД)
20. Мијатовић Нада
21. Стијеља Ана
22. Филиповић Далибор

26. 11. 2007.

1. Миомир Т. Панин, Крушевац
2. Дијана Цветковић, Крушевац
3. Љиљана Манзаловић, Београд
4. Миодраг Богдановић, Лозница
5. Милан Т. Порубовић, Пожега
6. Јабланка Павловић
7. Светомир Тешмановић, Лозница
8. Мила Милосављевић, Београд
9. Спасоје Граховац, Кикинда
10. Зорка Кнежевић
11. Сребренка Томић, Пожаревац
12. Снежана Алтман, Београд
13. Драгана Стојановић
14. Милослав Самарџић, Крагујевац
15. Душан Живанчевић, Земун
16. Бранка Тодоровић, Шабац
17. Марија Иванић, Београд
18. Милоје Теофанов, Кикинда
19. Славица Стевановић, Београд
20. Недељко Попадић, Београд
21. Радмила Ђукелић, Чачак
22. Јовиша М. Славковић, Гуча

По позиву Управе УКС

1. Слободан Грубачић
2. Љубомир Здравковић
3. Владика Лаврентије

 

Извештај предеседника УКС

Срба Игњатовић

ПРОМЕНЕ, УЗ СВЕСТ О ОПШТЕМ ДОБРУ

Готово две деценије српски писац пише и објављује књиге, сарађује у часописима, наступа на књижевним вечерима или се прилозима оглашава и у централним дневницима зарад, да кажем иронично, пусте славе. Гдегод му уделе коју цркавицу; срећан је уколико не траже да појаву своје творевине сам плати.

Нема се шта крити: после толиких посних година додела националних признања – педесет хиљада динара по глави, онолико колико износи плата директора основне школе – свједно делује као мелем на рану, чиста компензација. Јесте, тако размишљате ви којима се посрећило, каже већина добитничкој мањини, али шта нама преостаје?!


Шта заиста преостаје?

Нада да ће уредба, како је најављено, бити преточена у слово закона, да ће конкурс постати редовна годишња појава, израз државне бриге и социјално-културног програма. УКС иза комплетне листе својих кандидата, уз допуне, стоји и у 2008. А Министарство културе које се напрегло да после петнаестак година како се о томе прича озваничи општи закон о култури, неку врсту «устава», већ за та два потеза заслужује истинску похвалу.

О чему све вреди да известим цењени скуп?

Кренућу од Књижевних новина. Прва чињеница: излазе. Подлистак са свим годишњим извештајима, објављен у оквиру последњег броја, управо вам је подељен. Тиме би требало да избегнемо уобичајена, не нарочито плодна разглабања.

Излажење Књижевних новина Министарство је подржало са милион и по динара. То је напредак у односу на дојучерашње прилике у којима новине са те стране нису добијале баш ништа.

Новине су крцате нама милим еснафским вестима, белетристичким прилозима, критикама...Фале коментари, полемике, интервјуи...Оно што се не може добити бесплатно, а подиже читаност и тираж.

На атрактивности, већем тиражу, бољој продаји новина мора још много да се ради. Чезнем за даном када ће се згодити да НИН, Политика, Новости или који други лист и недељник свом читатељству пренесу нешто с назнаком «из последњег броја Књижевних новина».

Е, то је прави успех!

Ове године одржани су 44. београдски међународни сусрети писаца; догодине су на реду 45. сусрети, у извесном смислу јубиларни. Статистика каже да је на овим сусретима досад учествовало преко 2.000 писаца из више од 60 земаља. Било је и актуелних и будућих нобеловаца. Ове године смо се колико-толико ускромили: у гостима смо имали педесетак писаца из иностранства и готово исто толико домаћих гостију.

Министарство је помогло сусрете са 600.000 динара; Град је приложио нешто преко 400.000. Уз све мере штедње потрошило се више, али не неразумно више!

Наравоученије гласи: пробрани гости, мањи број, већи ефекат. А програм смо већ ове године освежили посетом Виминацијуму, Тополи и Опленцу, вожњом по Сави, изложбом пробраних дела ликовне и визуелних уметности на тему Дневници: будни снови у Културном центру Студентског града.

Почетком минуле године гостовали су нам Срби из Темишвара. Били смо гости Матице Буњеваца у Суботици у оквиру устаљене сарадње. Караван македонских писаца у организацији Националног већа Македонаца који живе у Србији кренуо је из Француске 7. Угостили смо групу индо-ромских писаца. Гостовали смо код наших Русина у Руском Крстуру.

За побројане активности ни од кога нисмо добили ни динар иако је реч о готово традиционалним облицима сарадње, доказу отворености и ширине делатности УКС.

Неколико наших писаца путовало је у иностранство, одазивајући се позивима на стране књижевне манифестације.Колико ми је познато сви путни трошкови – уз један изузетак – покривени су од стране Министарства.

За наш часопис на енглеском Министарство је уплатило помоћ од 280.000 динара. Часопис је у припреми за штампу.

Рећи ћу критичку реч на општу адресу: тај часопис би могао да буде истински значајан, драгоцен облик комуникације, приде и комерцијалан. Али мора другачије да се конципира, појављује и дистрибуира. То сви знамо, али треба и јавно да се каже.

За сваки утрошени динар на време смо поднели извештаје Министарству и Граду. Поздрављамо праксу да се такви извештаји траже и подносе а поготову поздрављамо чињеницу да су конкурси за пројекте – рад у 2008 – објављени на време, ове године. И на њих смо се, наравно, одазвали.

Међу новим иницијативама споменућу солидан рад Фонда Радоје Домановић. Наступајућа година је јубиларна у односу на датуме рођења и смрти тог вечно актуелног потиснутог великана. На Фонду је и Удружењу, али и на Министарству културе да то не забораве. Ону родну кућу у Овсишту изгледа да ће уредити општина. Ваљда смо им поклонили идеју. Када је уреде, кажу, биће места и за наше програме. Добро, и то је нешто.

У минулој години започели смо систематско иновирање наших докумената – правилника и пословника. За ову скупштину припремили смо за разматрање даљње статутарне дораде и промене.

Све је то део неопходне трансформације Удружења, «продрмавања» из летаргије. Али изнад свега нам је потребно да се у његовом свакодневном раду и телима нађу млади људи. Што више млађих и младих људи од енергије и иницијативе, што мање нас пензионера, доказног материјала о остарелости друштва!

Прорадиле су нам неколике подружнице, ево и њихових чланова овде, на скупштини. И даље нам недостају оне у Нишу, Крагујевцу, Лесковцу...свуда где има потенцијала и добре воље.

Планирали смо а нисмо реализовали скуп – књижевно вече и саветовање с представницима свих подружница – овде, у Београду. Остаје да и то учинимо у првој половини наредне године. Уосталом, уколико усвојимо статутарне промене, Управа ће бити у обавези да планира полугодишњи и годишњи рад удружења, а за реализацију ћемо бити и задужени и одговорни. Одговорност –
о, била би то још једна новина, нов осећај за многог писца што и даље умишља да се васељена око њега врти!

Планирамо замену чланских карата. На њима ће бити регуларно име државе. Могуће да ће, уместо класичног облика «књижице», бити пластичне, налик на банковне. А подаци из упитника, члански и лични број, све до сајта и e-maila, иду у електронску базу података.

Одлука је давно донета и објављена у Књижевним новинама: ко не плаћа чланарину – уз изузеће оних најстаријих, који су дали трајни допринос, као и оних у социјалним тегобама – иде у стање мировања, на резервни списак, не тече му члански стаж. Нема право учешчћа ни у каквим активностима Удружења.

Писци морају да схвате да нису више у буџету, да ваља да развијају најразличитије радне форме поред постојећих, ако желе властиту добробит и опстанак. Морамо да се непрестано бавимо ауторским правом и његовим активирањем, да покушамо да повратимо отуђене легате. Промене у главама је најтеже остварити али оне морају да се зачну управо ту. Удружење би морало да се темељито осавремени, најпре у радном, пословном, потом и у сваком другом смислу. Све то морамо да имамо на уму јер нас очекује, како Статут налаже, расписивање конкурса за секретара Управе, уредника часописа Serbian Literary Magazine, уредника Трибине...

Нећу претерати ако кажем да се у минулој години на махове радило као у руднику . И то оном поприлично зачамалом, запуштеном.

Неки физички трагови су видни: кречење, чишћење, компјутеризација, клима-уређаји...Вредност свега тога је нешто преко милион динара. Захваљујем саветнику који је то омогућио, а захваљујем и онима којима се ово хигијенизовање наше куће најпре није допало, да би, касније, већина њих поздравила и прихватила његове плодове.

Захваљујем и саветнику који нам је нашао донацију од 200.000 динара како бисмо уравнотежили вишак расхода.

Захваљујем такође и саветнику који је изнашао донацију за Савременик будући да последично и то иде у општу корист.

Без обзира на то колико смо угњечени, осиротели, намучени – време је да се подсетимо да осим појединачне добити и интереса постоји и општи интерес, опште добро. И јао нама уколико, чак као народ, ту свест не почнемо да враћамо у игру...

Далеко би ме одвело набрајање свих акција УКС – рецимо попут учешћа на Књижевно-филозофској школи у Крушевцу, сарадње са новосадском Сфером којој смо уступили простор за симпозијум о словенском наслеђу, бројних трибина и промоција. На минулим међународним сусретима представили смо антологију српске поезије на пољском чији је аутор Гжегож Латушињски и монографију Милована Ј. Богавца написану поводом стогодишњице еснафског удруживања писаца у Србији – односно оног нашег наслеђа које нам је и официјелно признато. Завршићу жељом да таквих остварења буде што више у наступајућој години. Свима желим здравље, успех и срећу а поготову успешан рад и значајна остварења и, наравно, поздрављам вас са Срећни празници!

Крај странице