Књиге Чотрића, Алексића и Јанковића,

Фестивал сатиричне приче, 50 година «Багдале»,

Језичка трибина УКС, преминуо Слободан Стојадиновић - Чуде,

Трибина УКС од 19. априла...

 

ПРОМОЦИЈА ЧОТРИЋЕВИХ КЊИГА ЗА ДЕЦУ

Желећи да осмехом озари дечја лица
"Светосавско звонце" у уторак 12. априла
у 14 часова, у свечаној сали Министарства вера
и дијаспоре, улица Васина 20,
организује промоцију афоризама за децу нашег
познатог афористичара и писца
Александра Чотрића, који је објавио две књиге
афоризама за децу: „Својеглава
књига“ намењена деци узраста до 11 година, и
„Дечја посла“ која се обраћа
ученицима који похађају наставу од петог до
осмог разреда.

Рецензент „Својеглаве књиге“, књижевник Милован
Витезовић каже да: „Чотрић ову књигу
пише са оним радовићевским поштовањем деце,
указујући им пуно поверење и
дајући им пуно право у свему. Овакве књиге се
пишу годинама, са лепим
осећањима и умном одговорношћу, са посебним
задовољством и са племенитим
циљем“.

Аутор поговора књиге „Дечја посла“, Раде
Јовановић, записује да је: „Чотрић
написао надасве забавну, али и поучну књигу о
начину поимања стварности и
резону постојања нараштаја који незадрживо
долази.”

”Светосавско звонце” позива своје читаоце,
поготово из централних основних
школа Београда, да заједно са својим
вероучитељима дођу на ову радосну
промоцију књига писаних за њих.

 

УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
И ИЗДАВАЧКО ПРЕДУЗЕЋЕ „АРКА“


ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7

УТОРАК, 12. АПРИЛ, 19.00


МИЛОВАН Ђ. АЛЕКСИЋ

СВЕТЛОСТ СВЕ БЛИЖЕ

Учествују:

мр ДУШАН СТОЈКОВИЋ
ВИКТОР Б. ШЕЋЕРОВСКИ
академик РИСТО ВАСИЛЕВСКИ
МИЛОВАН Ђ. АЛЕКСИЋ

Стихове казује ЈЕЛЕНА ЖИГОН

Водитељ:

МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ

У СРЕДУ ДРУГИ ФЕСТИВАЛ САТИРИЧНЕ ПРИЧЕ

У среду, 13. априла, од 19 часова

у београдском Студентском културном центру
(СКЦ) у малој сали, у улици Краља Милана 48 (улаз из Ресавске улице) биће
одржан Други фестивал сатиричне приче.

ПОЗИВАМО ВАС ДА ПРИСУСТВУЈЕТЕ! УЛАЗ
ЈЕ СЛОБОДАН.

После прошлогодишњег иницијалног Фестивала сатиричне приче, који је,
такође, одржан у СКЦ-у, љубитељи сатиричне прозе имаће прилике да уживају
у новим причама најдуховитијих следбеника Домановића и Нушића.
Учесници су ове манифестације коју организују СКЦ и Београдски
афористичарски круг су:

Милован Витезовић, Петар Пајић, Драгутин Минић Карло, Слободан Симић,
Александар Чотрић, Бојан Љубеновић, Весна Денчић, Витомир Теофиловић, Саво Мартиновић, Милан Ј. Михајловић, Душан Пуача, Ђорђе Оташевић, Горан Докна, Ненад Вучетић, Миодраг Стошић.

Гост је глумац Павле Паја Минчић који ће говорити о Владимиру Булатовићу
Вибу, од чијег рођења се 2011. навршава 80 година.

"Шта све треба знати да би се написала једна сатирчна прича? Пре свега,
потребно је имати добро образовање и поседовати асоцијативни круг
посвећених у тај свет; лукаву наивност Швејка Јарослава Хашека, политичку
луцидност, саркастичан однос према идеологијама и режимима што се мењају
брже но што писац може то и да прати, а такође изузетан таленат
афористичара", написао је недавно преминули сјајни аутор прича Момо Капор.

--

 

ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7

СРЕДА, 13. АПРИЛ, 12.00

50
ГОДИНА
ЧАСОПИСА
Б А Г Д А Л А

Учествују:

МИЛОШ ПЕТРОВИЋ
РАДОМИР АНДРИЋ
МИЛОСАВ БУЦА МИРКОВИЋ
ВЕРОЉУБ ВУКАШИНОВИЋ
ГОРДАНА ВЛАХОВИЋ
АКАДЕМИК БРАНКО РИСТИЋ

Водитељ:

МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ

 

УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ФРАНЦУСКА 7

СРЕДА, 13. IV 2011, 19.00

 

Ј Е З И Ч К А Т Р И Б И Н А

 

СЛОВО О ЈЕЗИКУ

Предавач:

ПРОФ. ДР РАДМИЛО МАРОЈЕВИЋ

Гост афористичар:

ЗОРАН РАНКИЋ

Уредник:

МИЛЕ МЕДИЋ

 

ИСТАКНУТИ ПЕСНИК МИЛОШ ЈАНКОВИЋ,
ЧЛАН ОДБОРА ЗА МЕЂУНАРОДНУ САРАДЊУ УКС,
ОБЕЛЕЖИЋЕ ЧЕТВРТ ВЕКА КЊИЖЕВНОГ РАДА У
ЧЕТВРТАК,14. АПРИЛА,
У 19 ЧАСОВА, У КУЋИ ЂУРЕ ЈАКШИЋА НА СКАДАРЛИЈИ.

 

ШПАНСКИ ПИСАЦ ФЕРНАНДО МАРТИНЕЗ,
У ПОСЕТИ УДРУЖЕЊУ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ

Фернандо Мартинез Лаинес (Барселона, 1941), гост
београдског Института
СЕРВАНТЕС, посетиће Удружење књижевника
Србије у петак, 15. априла, у 12 часова,
са жељом да поразговара са српским голегама и
подари им неколико својих књига.
Мартинез је новинар и писац широког опуса,
експерт за међународне теме, нарочито
за Европу и бивше совјетске републике.
Недавно је за књигу Као гладни вуци,
која говори о шпанским герилцима у ратовима
за стицање независности од 1808. до
1814. године, добио Награду АЛГАБА за историјско
истраживање.

 

ПОКЛОН УКС

Посредством истакнутог члана Удружења књижевника Србије, адвоката Радослава Недића, председника Правног савета УКС, Народна библиотека Србије поклонила је Удружењу књижевника Србије 20 томова Српске ретроспективне библиографије књиге, од 1868. до 1944. године.
Библиографија обухвата више од 100.000 различитих појмова – на српском, француском, енглеском, немачком, мађарском и другим језицима, тако да се може сматрати најпотпунијим књижевним садржајем ове врсте.

Удружење књижевника Србије се захваљује Народној библиотеци Србије на драгоценом дару, а господину Радославу Недићу на залагању да се ово капитално издање нађе у библиотеци УКС.

ПРЕМИНУО СЛОБОДАН СТОЈАДИНОВИЋ ЧУДЕ

Слободан Стојадиновић Чуде (1948), један
од последњих песника боема, аутор
јепетнаест књига поезије (од којих су две
преведене – на италијански и на
бугарски језик). Објавио је и две књиге прозе,
приредио четири антологије,
написао низ књижевнокритичких текстова и
ликовних критика за листове и часописе,
те за многе иностране публикације. Као
уредник у неколико издавачких кућа, дао
је и важан допринос издаваштву, а био је
покретач и уредник значајних часописа
(обновљени Српски књижевни гласник, Слава).
Нарочито се истакао као главни
уредник Приче, јединог часописа на свету „за
причу и приче о причама“.

„Једна од основних карактеристика
његове поезије је неуобичајена мешавина
патетичног и хуморног тона, где се они
успостављају као мера и граница један
другом: кад год запрети опасност од претеране
патетизације, појављују се искре
хумора којима се патетика релативизује, али
се, на другој страни, хумор
оплемењује патетичним тоном или метафизичким
исказима“, зналачки запажа Миодраг
Перишић, један од поузданијих тумача ове
поезије. У том се поетичком кључу
најбоље и најделотворније чита ова поезија, у
којој се јављају и „јунаци“ ликови
из песничког окружења (савремени песници из
ауторовог круга), али и „неизбежни
Руси“ (Толстој, Достојевски, Хлебњиков...),
Филип Вишњић и српски надреалисти са
којима песник поетички „ратује“ (откриће
проф. др Михајла Пантића).
Песме Слободана Стојадиновића
превођене су на италијански, француски,
немачки, хебрејски, бугарски и македонски
језик; заузимају истакнуто место у
преко педесет антологија, прегледа и зборника
поезије, у земљи и иностранству.
Добитник је угледних награда Раде
Драинац, Лазар Вучковић и Милан Ракић.

ДОЛАЗЕЋИ ПЕСНИК

По много чему, књижевна судбина и стваралачки и људски лик Слободана Стојадиновића Чу Деа (1948 – 2011) сличи Раки Драинцу. Нашег дојучерашњег савременика и сабеседника управо за Драинца везује и људски и књижевни избор по сродности. Ту, пре свега, мислим на боемију као сложену и психолошку песничку мистерију и неовдашњи књижевни активизам који су, у случају овог писца, били лични устанак против књижевне лажи и аномалија књижевног живота и наметнуте традиције. Често је у том отпору Стојадиновић био усамљен, па и ексцесиван, али никад млак и сустао, још мање – компромисан.

И његове споменичке песничке збрајалице о Драинцу, Достојевском, Брани Петровићу и Бранку Миљковићу, на тој су линији, а нарочито његови издавачко-уређивачки послови, превасходно они у којима је био покретач или преокретач часописа (београдски „Српски књижевни гласник“, нишки – „Слава“ и светски – „Прича“, једини часопис „за причу и приче о причама“).

У поезији, која је била његово најубојитије и кључно средство књижевног постојања (плод тога је шеснаест књига поезије и бројни стихови расути по књижевној периодици од далеке 1967. године до овога, судњег часа!), у поезији која је била његова најдубља књижевна потврда, спајао је непомирљиву књижевну традицију према којој је, рекао бих, имао урођену књижевну склоност са изразитом иронијско-зачудно-пародичном „обилном оштрицом“, досежући ретка поетска озарења. Недавно сам уживао у запањујућој поетској дубини и густини у песама којима је отворио нови број часописа „Кораци“. Предалеко је коракнуо. И, уопште, био је усамљен на прагу једне потпуно нове поезије коју је, очито, дубоко искусио...

Ми, његови књижевни саборци из Француске 7, остајемо прикраћени за тренутке ретке књижевне луцидности и једног хибридног и разуђеног књижевног дела којем ћемо се враћати – дела које већ сад има, не многобројну, али крајње пробрану публику, и свој дубоки песнички сјај. Остајемо прикраћени за један хуморни смешак на лицу, готово успутан и нагао као прасак, а присан, убедљив и незлобив.
Слава му!

Миљурко Вукадиновић

Програм Трибине ФРАНЦУСКА 7 од 18. до 22. априла 2011.

 

Уторак, 19. април, 19.00

ОПСЕСИОНИЗАМ КАО НОВ

ФИЛОСОФСКО-УМЕТНИЧКИ И КЊИЖЕВНИ ПРАВАЦ

Милан Младеновић од Лужице ►ОПСЕСИОНИЗАМ◄ ►ДНОВРХ◄

О књигама говоре: др Милан Брдар, др Драган Лакићевић, др Мирјана Брковић, Душан Стојковић, Балша Рајчевић, Душко Новаковић, Јанко Вујиновић, Братислав Милановић и Милан од Лужице.

Стихове и текстове казују: Миодраг Петровић

Миодрагисимус, Вицо Дардић, Љубивоје Тадић

Музички програм: Драган Млађеновић, Мина

Младеновић, Слободни стругари

Среда, 20. април, 17.30

Разговор о роману Бранислава Голднера Кад су зоре освитале црвено.
Учествују: проф. др Миодраг Игњатовић, Михаило Вујанић и Момчило Митровић (директор издавачке куће Партенон).
Одломке из књиге чита глумица Позоришта на Теразијама Ана Симић.
Водитељ: Миљурко Вукадиновић.

 

Среда, 20. април, 19.00

ЈЕЗИЧКА ТРИБИНА УКС

Нови ПРАВОПИС Матице српске

Учествују: проф. др Мато Пижурица, Живојин Станојчић, Радоје Симић, Срето Танасић, проф. др Милош Ковачевић, проф. др Михаило Шћепановић, Вељко Брборић, Слободан Реметић, Мирослав Николић и проф. др Радмило Маројевић.

Уредник трибине: Миле Медић