Документи Саопштења, изјаве ... Догађаји Линкови Београдски међународни сусрети Управа Издања
Награђени: Казаков, Дунђин, Игњатовић, Петриновић, Андрић, Симић, Мирјана Лукић, Милица Јефтимијевић Лилић, Моравчевић, Ршумовић, Раичевић, Александар Луковић, Црнчевић, Зубац, Рајчевић, Милићевић, Симић, Радослав Недић и Милисав Миленковић
Сусрет који много обећава
Везе руских и српских писаца су вишедеценијске, вишеструке и
бројне, могло би се рећи да су редак пример књижевне узајмности и
културних прожимања. Немилосне економске и политичке непри-
лике стварају озбиљне потешкоће за топли људски саобраћај и циркулацију
књижевних идеја.
Ових дана је гост Удружења био истакнути руски књижевник Валериј
Николаевич Казаков, секретар Савеза писаца Русије са којим је врло кон-
ретно разговарано о вишеструкоим могућностима унапређења сарадње .
Плод тих разговора биће и нови Протокол о сарадњи и партнерству.
У петак 11. јуна, угледни гост из Русије Валериј Николајевич Каза-
ков био је гост Културног центра „ Карловачка уметничка радионица „
у Сремским Карловцима, где му је уручена престижна награда „ Павле
Марковић Адамов“, за књижевна дела објављена на српском језику и
унапређење руско-српских културних односа. На пригодној свечаности,
приређеној у чувеној Карловачкој гимназији, исто признање уручено је
и нашим писцима; Јовану Дунђину за животно дело, Срби Игњатовићу
за уреднички подухват и неговање савремене књижевне мисли и Фрањи
Петриновићу за досадашњи прозни опус.Андрић награђен у Русији
У руском граду Тверу одржан је Фестивал словенске поезије „Певајућа слова“, од
26. до 31. маја. Своје стихове су читали песници из једанаест словенских земаља,
међу њима и из Србије. Организовано је и неколико разговора о преводилаштву, уз
учешће угледних универзитетских професора и теоретичара књижевности. У библиотеци овог старог града на Волги приређена је изложба портрета великана словенске поезије: Пушкина, Шевченка, Његоша, Прешерна, Коче Рацина...На свим приредбама, а било их је неколико, посебно на великом митингу недалеко
од Пушкиновог споменика, запажен удео имали су и српски песници, Радомир Андрић, Вера Хорват и Горан Ђорђевић. На завршној свечаности Радомир Андрић је проглашен најбољим песником овог песничког фестивала. А награда је, између осталог, објављивање изабраних песама на руском језику.
Мајски сусрети писаца дијаспореНа XVI мајским сусретима писаца дијаспоре
у Франкурту, 14. до 16. маја 2010. окупио се
знатан број стваралаца који живе у Немачкој
и Француској. Из Београда су на Сусрете допутовале
песникиње Милица Јефтимијевић Лилић и Дринка
Дариа Дракулић .Сусрете је организовало Књижевно
друштво „Седмица“ из Франкфурта.Главно поетско вече одржано је у великој сали
Културног центра „Оро“ где су се представили пес-
ници из Франкфурта, Келна, Париза и других места:
Љубиша Симић, Нисвета Шабић- Грабовац, Станка
Амон Раичковић, Перо Марчета, Дана Додић, Горда-
на и Никола Шуица, Радован Липановић, Александар
Саша Јовановић, Вељко Шљука, Динка Липановић,
Мирјана Лукић, Јелена Зарић, Ружа Мијовић и други.На песничкој вечери су додељене награде публи-
ке за најбоље песме: Златни Орфеј припао је Љубиши
Симићу за песму „Гатара“, Мирјани Лукић за песму
„На згаришту успомена“, Сребрни Орфеј и Милици
Јефтимијевић Лилић, Бронзани Орфеј, за песму „Ако
те отуђе“.
Учесници скупа су посетили Гетеову родну кућу,
а организован је и литерани доручак са немачким
писцима.Моравчевићу „Растко Петровић“
Међу најзначајнијим личностима
српске културе која живе у расејању
свакако је Никола Б. Моравчевић,
професор светске књижевности на Уни-
верзитету у Чикагу и најбољи наш писац
историјских романа... Награда за животно
дело коју од 1996. године додељује Матица
исељеника Србије везује се за име изгнаника
и великана наше књижевности ХХ века Рас-
тка Петровића.
Академик Матија Бећковић, беседник
над беседницима одржао је слово о Растку
Петровићу и као председник жирија, скупа
са Радивојем Дабићем, председником Мати-
це, уручио је ово високо признање господину
Моравчевићу који је узвратио незаборавном
готово пословичном реченицом да је „писање
у туђини чин побуне против нигдине“.О разним аспектима Моравчевићевог дела гово-
рили су књижевни кричар и издавач Гојко
Божовић, угледни књижевник Љубиша Ђидић
и др Слободан Бранковић.
Свечаност је одржана у Удружењу
књижевника Србије, у петак, 4. јуна.Ршумовићу и Раичевићу „Бранко Ћопић“
Награда Фонда Задужбине „Бранко Ћопић“ за прошлу годину додељена је Љубивоју Ршумовићу за збирку прича за децу „Сунчање на месечини“ и Миодрагу Раичевићу за песничко остварење „Длан и лепота“. На свечаном уручењу признања, недаво у Српској академији наука и уметности, Светозар Кољевић је рекао да „у Ршумовићевим кратким прозама, као и у његовим песмама,
играју се и сунчају на месечни српског језика слике завичаја, бајке блиских и далеких времена, земаља и култура“.О награђеном песнику, Милосав Тешић изговорио је ове речи: „Певајући о свету за социјалног дна, о убогим, пониженим и унесрећеним људима, неретко међусобно сукобљеним и завађеним са самим собом, Раичевић збивања и призоре из тог трагичног света оплемењује хуморним тоновима, светлије или тамније изнијансираним. То делује лековито“.
„Драинац“ Александру Луковићу
Добитник књижевне награде „Раде Дра-
инац“ за 2009. годину је песник Алек-
сандар Луковић, песник из Пожаревца.
Примајући недавно престижно признање у
Прокупљу, лауреат је нагласио да је Драинац
„Био актуелан јуче и прекјуће, али нема сумње
да је данас још актуелнији, барем за оне који
стрпљиво ишчитавајуњегова дела“.Награђени писци
Изванредни Златни Беочуг“ за животно
дело добио је Бранислав Брана Црнчевић,
књижевник, драмски писац и сатири-
чар. „Златни Беочуг“ добили су књижевници:
Перо Зубац, Угљеша Рајчевић, Бранислав Бранко
Милићевић, Жељко Симић. Посебно признање
Повељу КПЗ Београда добио је приповедач и
романсијер адвокат Радослав Недић а Милисав
Миленковић за допринос КПЗ-у Београда.
П.С.
Овим исправљамо неке пропусте у истој
информацији из прошлог броја.
Крај странице