Документи Саопштења, изјаве ... Догађаји Линкови
Београдски међународни сусрети Управа Издања
Награђени: Олујић, Ного, Брајковић, Кецман, Поповић, Моравчевић, Рајић, Живановић, Бехам, Дворжак, Чотрић, Петан
Реч Гроздане Олујић, добитнице НИН-ове награде
Даме и господо, драги пријатељи,
Хвала вам што сте се у овом
часу скупили да прослави-
мо 55. НИН-ову награду за
најбољи роман године, остварену
под покровитељством Српског пос-
ловног клуба “Привредник”, који
је препознао значај писане речи за
очување идентитета и појединца и
читавог народа, као што су то не-
када чинили потомци Немањића,
али и полуписмени кнез Милош
захваљујући чијој подршци је Вуку
Караџићу успело да оствари највећу
језичку реформу у 19. веку у Европи
и заблесне сјајем наше народне књи-
жевности најзначајније умове Евро-
пе, од браће Грим до Гетеа, указујући
на значај језика и поезије.
Јер, језик је тај који памти, беле-
жи границе простора који су припа-
дали давно несталим племенима и
народима, од Хазара до северноаме-
ричких Индијанаца чије племенске
ознаке још увек постоје у називи-
ма великог броја америчких река,
од Мисисипија до Сијукс Ситија,
чувајући интегритет и обичаје уга-
шених племена, живих још једино
преко прича и легенди у којима “из-
нутра шапућу преци...” Ипак, сигур-
них да све што је једном постојало не
може нестати, било да је реч о цвету,
звезди или човеку.
Мењају се само имена, па Београд
десетинама пута рушен и грађен,
час на Истоку, час на Западу, свугде
и нигде, прво постаје келтски Син-
гидунум, па Алба Грека, и коначно
Београд изложен свим ветровима
историје.
Јунак романа, др Данило Арац-
ки, трагајући за несталим братом,
на другом крају света то схвата, као
што схвата и да језик не чува само
идентитет народа и појединаца, већ
и лечи, престрашен брзином којом
у ратовима Балкана нестају они које
волимо, жељан да обнови своју нека-
да моћну породицу, питајући се, као
Чеслав Милош, “где су нестале све те
године, сви ти људи. Ко ће их се се-
тити кад нас не буде било? “Књиге,
песме, уметност”, закључује, јер сва-
ка књига део је последњег шанца од-
бране од заборава, од мрака, од смр-
ти од које је само заборав страшнији.
Јер, губећи сећање у коме је ствара-
лаштво “прича коју човечанство ве-
ковима прича самом себи”, опирући
се мраку и нестајању, “човек губи
себе”.
Недељник НИН већ више од пе-
десет година помаже му да опстане.
Писана у самоћи и тишини, више
од тридесет година књига “Гласови
у ветру” таложила се у мени. Затим
је, одједном, као да је саму себепи-
сала, изашла у свет. Захваљујући на
награди, надам се да ће је заволети
они за које је написана...
(На свечаности доделе награде у
Народном позоришту у Београду, 22.
јануар 2010. године)
Ногу “Извиискра Његошева”
Други добитник пре две године установљене награде “Извиискра Његоше-
ва” је Рајко Петров Ного за песничко дело “Не тикај у ме”, као и за њего-
во целокупно досадашње стваралаштво. Ово је саопштено на свечаном
проглашењу лауреата у препуној сали Удружења књижевника Србије, у поне-
дељак, 25. јануара. Ово велико признање су установили Епархија будимљанско-
никшићка и модна кућа “Мона”, а име је понела по првобитном називу “Горског
вијенца”. Први добитник је био књижевник Миодраг Павловић.
Жири је радио у саставу: Јован Делић
(председник), Иван Негришорац, Ранко
Поповић, Милутин Мићовић и Драган
Хамовић. Песничка књига Не тикај
у ме “јесте изврсно остварени дијалог
између неумрлих гласова у камену и
усменом предању, с једне, и савременог
песничког гласа, с друге стране, разго-
вор о удесима и надањима, интимним,
народним и општељудским”, каже се у
образложењу жирија. Овим и другим
поетским квалификативима Ного се
приближава великом узору и претку,
па му је награда и додељена због “при-
падности његошевској традицији”,
експлицирао је Јован Делић. У својој
надахнутој усменој беседи лауреат је
говорио управо о страшној драми његошевској, укрштао мисли Његоша и Ан-
дрића, наглашавајући да је највећи смисао придружити се прецима, макар и на
страшан начин.
У уметничком делу програма учествовали су Никола Рацков, Оливер Њего и
Небојша Дугалић. Награда “Извиискра Његошева” биће уручена Рајку Петрову
Ногу на Дан светог Василија Острошког, 12. маја 2010. у Никшићу.Признања Задужбине Jaковa Игњатовића
Драгомиру Брајковићу, Давиду Кецману Даку, Стевану Поповићу
Задужбина Јакова Игњатовића у Будимпешти, коју су 1989. године
основали српски интелектуалци у Мађарској у циљу неговања српс-
ке књижевности, очувања српске књижевне и уметничке баштине у
Мађарској, као и унапређења српско–мађарских књижевних, уметничких,
културних и духовних веза и сарадње, поводом дана poђeњa (8. децембар)
књижевника Jaковa Игњатовића (1822–1889), родом из Сентандреје, и ове
године је доделила повеље признања с медаљом.
Награда је постхумно додељена београдском песнику Драгомиру Брај-
ковићу (1947–2009) за књижевно животно дело и за изузетну посредничку и
антологичарску делатност у духу чувања и развијања уметничке и духовне
традиције на просторима српског историјског расејања.
Награда је додељена књижевнику Давиду Кецману Даку (Сомбор) за
књижевну, критичарску и уређивачку делатност, а посебно за активност на
пољу неговања матичних веза с књижевношћу Срба у Мађарској.
Награда је додељена Стевану Поповићу (Мађарска) за циклус уметнич-
ких фотографија српских цркава у Барањи и за дугогодишњу новинарску и
уредничку делатност („Наш екран”, „Српски екран”, „Српске народне нови-
не”, тематски број „Барањских српских свезака” о Никанору Грујићу) у духу
чувања традиције и континуитета српске културе на подручју Мађарске.
Сви награђени уз повељу признања добиjаjу мeдaљу са ликом Јакова
Игњатовића – дело вајара Небојше Митрића (1931–1989).Лауреати награде “Растко Петровић”
Жири за доделу награде “Растко Петровић” (Матија Бећковић,
председник; Милан Дачовић и Предраг Р. Драгић Кијук), коју до-
дељује Матица исељеника Србије, једногласно је одлучио да ово
признање понесу следећи лауреати: Никола
Моравчевић (САД) и Негован Рајић (Кана-
да) – за животно дело; Србољуб Живановић
(Велика Британија) – за аутентично дело од
националног значаја, те Мира Бехам (Ауст-
рија) и Вацлав Дворжак (Чешка) – за допри-
нос историјској истини.„Ђорђе Фишер“ Александру Чотрићу
Једногласном одлуком жирија, (Нинус Несторовић, Милан То-
доров, Душан Војводић Бирџа) овогодишњи добитник награде
„Ђорђе Фишер“ , која се додељује за допринос хумору и сатири,
како списатељским радом, тако и осталим активностима које допри-
носе популаризацији хумора и сатире у Србији, је Александар Чотрић,
књижевник из Београда. У најужој конкуренцији за доделу овог зна-
чајног признања били су познати београдски новинар и књижевник
Петар Лазић и Васил Толевски сатиричар из Скопља.Признање Жарку Петану
У Друштву словеначких писаца
и присуству јавних и култур-
них посленика Словеније,
представници Београдског афорис-
тичарског круга Витомир Теофило-
вић и Душан Пуача уручили су 21.
децембра Жарку Петану признање за
животно дело.
Управни одбор Београдског афо-
ристичарског круга, у саставу: Алек-
сандар Баљак, председник, Витомир
Теофиловић, Душан Пуача, др Слобо-
дан Симић и Александар Чотрић, на
седници одржаној 17. септембра 2009.
године, једногласно је одлучио да при-
знање за животно дело и укупан до-
принос сатири припадне словеначком
књижевнику – сатиричару и афорис-
тичару – Жарку Петану из Љубљане.
Жарко Петан није само словеначки
већ и светски писац – његова дела су
преведена на више од тридесет језика.
Крај странице