Документи  Саопштења, изјаве ...   Догађаји   Линкови

Београдски међународни сусрети   Управа   Издања


Добитници "Повеље Мораве“

Карел Сис (Чешка) и Адам Пуслојић.

У уторак, 25. септембра, у 12 часова, у Удружењу књижевника Србије одржана је конференција за новинаре на којој су упознати представници писаних и електронских медија са програмом предстојећег 44. Београдског међународног сусрета писаца.

У наставку конференције обелодањена су и имена овогодишњих добитника књижевне награде „Повеља Мораве“, коју заједнички додељују УКС и Књижевно друштво Мрчајевци. Ово признање понеће чешки песник Карел Сис и наш песник Адам Пуслојић. Представљен је и септембарски број „Књижевних новина“ о којима је говорио главни и одговорни уредник Мићо Цвијетић, као и монографија Милована Ј. Богавца „Удружење српских књижевника 1905-1945“, чији је издавач УКС.

Адам Пуслојић

Божје гнездо

Жива ограда на Исусовој глави
тек је почетак, за све.
Изругивали се Јеврејском краљу
и његовој малој, земаљској моћи.
Да су знали да је то будући бог,
убили би га брже и без непотребног
замајавања. На Голготу би га
довезли колима са коњском запрегом
или би га легионари носили
на својим леђима. Али, испаде
баш тако, овога пута, библијски.
Жива ограда на Исусовој глави
гнездо је Свевишњег. Ту ће се
у будућим данима Света
и Он најдуже задржати. Ту, зацело
блиставу, идеју морао је сâм
да осмисли једном и заувек, као
да Тројица или Сви уједно мисле
и укивају у зид, као икону.
Ону и ову исту под којом
и ја се, ево, молим...

Учини, Господе, свет
мога лика
Теби налик.

(Радовићи, на мору,
1. 9. 2007.)

Морске глацијалије
(1-12)

Њена туга је нова, а описује
стару тугу. Маргерит Јурсенар можда
то најбоље зна.

На тргу, човек може учити
оно што му је унутра, судбину
и душу.

Знам моју жену наизуст.

На прсте могу избројати
своје животе.
Један ме уби.

Остани још дуго ту, у месту.
То је град не твога живота, већ
твоје смрти.

Ако још једном идеш са мном
на море, гледај да нам таласи
не буду исти.

Зашто сада, после толико мора,
идеш и у купатило?
То је чиста сујета, жено.

Дрхтимо заједно. Читамо књиге
у истом кревету.
Још и то!

Књига коју сад држиш у руци,
мораш то знати, још није
написана.

И сунце се рађа.
Упамти то.
Што се осврћеш?

Могу имати још два
живота, али овај
не дам!


Крај странице