Документи Саопштења, изјаве ... Догађаји Линкови
Београдски међународни сусрети Управа Издања
Пристрасна власт и чудесна суданија – 21. «офанзива» на УКС – извештај и закључци годишње скупштине
ГОДИШЊА СКУПШТИНА УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕМере на нивоу предлога за укидање и самоукидање
Размеравање зграде у Француској 7 канапом и друга замешатељства и “пикан-
терије”; годинама, “парче по парче”, нешто се одузима и ускраћује и то на све начи-
не; пристрасна власт и чудесна суданија; узуси и недоречености Закона о култури и
Закона о удружењима – повампирење појма друштвена организација...Срба Игњатовић
Још негде од шездесетих година минулога века до данас Удру-
жење књижевника Србије и писци, његови чланови, нису у
вољи и милости власти. О томе сведоче забране Књижевних
новина, “случајеви” попут суђења песнику Гојку Ђогу или осни-
вање ДЕПОС-а под кровом Француске 7. Догодило се, истина, да
држава два пута одликује УКС. Једном после Кумановског спора-
зума, други пут 2005, на стогодишњицу удруживања српских пи-
саца. Прво одликовање није примљено, друго никада уручено.Оснивање “паралелне” и
“правоверне” књижевничке
организације, унеколико ос-
новане наместо некадашње
београдске секције УКС, оз-
начило је почетак нове “офан-
зиве” на УКС. На челу “офан-
зиве” нашли су се појединци
из градске власти.Одузето нам је право коришћења
целине зграде у Француској 7 и извр-
шена “прерасподела” простора (уз раз-
меравања канапом): “старом”, “новом”
и удружењу преводилаца. Отпочела је
суданија – све до Врховног суда. Потом
су нови “сустанари” присилно усељени.Данас они, СКД, судски потражују про-
сторију у којој је редакција Књижевних
новина (од оснивања). У међувремену
су њихови чланови и редакције насели-
ли читаво поткровље зграде – наводно
“начелно” подељено на три равноправна
дела. Салон и сала, заједно с инвентаром,
део су замешатељства с правом названог
“заједнички стан” – и лагано пропадају.Град се у међувремену досетио па је
улазни хол, санитарије, гардеробе, мали
простор (Задужбине “Милош Црњанс-
ки”) и сутерен (кафану, Клуб) зграде која
је културно добро, под заштитом, са спо-
меничким и готово музејским обележји-
ма, “пренео” у надлежност свог Послов-
ног простора. (Једна занимљивост: на
сагласности коју је за тај потез дала Ди-
рекција за јавну имовину Републике Ср-
бије руком је назначено да је прослеђена
госпођи Горици Мојовић. Друга “пикан-
терија”: та најновија “честитка” стигла је
у јеку 46. међународних сусрета писаца
“финансираних”, како сам претходно
појаснио, на нивоу предлога за гашење).Сада је у току управни спор (покушајте да
погодите његов исход!) а практична последи-
ца је да смо остали без средстава којима смо,
код Дунав осигурања, намиривали осигу-
рање зграде, земљишну и све остале дажбине
и таксе, струју (за све кориснике, сем кафане)
и телефоне (нама и преводиоцима).Окрени-обрни, већ годинама нам се,
“парче по парче”, нешто одузима и ускраћује,
сужава простор рада (и дословце!) а
средства – овогодишњи случај међуна-
родних сусрета и Књижевних новина
– додељују на нивоу предлога за укидање
и самоукидање. Пројекти којима бисмо
проширили делатност (електронска база
података, виртуелни Музеј књижевности,
путовања на стране манифестације и сај-
мове...) систематски се одбијају.Колико год да се, повремено, нисмо
прославили способношћу, а наша кан-
целарија и Управа агилношћу, о свему
овоме, и о још којечему говорили смо у
Министарству културе (кад смо били
удостојени пријема), у Граду, у Скупшти-
ни (на Одбору за културу), у Влади. Тра-
жили смо да УКС, доношењем закона,
добије третман раван ономе који имају
СКЗ и Матица српска. За то смо добили
подршку више десетина угледних писа-
ца, професора, академика... написмено.У време припрема и расправе о будућем
Закону о култури два пута смо присуство-
вали седницама скупштинског Одбора за
културу. Интересе СКД и иницијативу Ми-
нистарства тада је заступала и образлагала
госпођа Љиљана Шоп, ондашњи државни
секретар, данас председница СКД, док је
на другој седници, гласањем, Одбор мени
ускратио право да говорим – демократски
и транспарентно.Најзад је, не тако давно, Закон о кул-
тури, на који се чекало деценијама, донет.
У њему је (Члан 56) дозвољена могућност
постојања два репрезентативна удру-
жења у истој “културној делатности”, с
подједнаким правима и овлашћењима.Није ми познато да пос-
тоје два УЛУС-а или два
УЛУПУДС-а; остављам да погодите на
кога је законодавац циљао. Што се, пак,
уметничка удружења, у складу с овом
“погодношћу”, буду више распарчавала
и умножавала, извесно је да ће имати све
мање утицаја на одлуке власти. Процес
“уситњавања”, парцијализације, уоста-
лом је код нас, и у куд и камо битнијим
сферама, увелико у току.Занимљиво је да ће о споменутој реп-
резентативности одлучивати комисије
министарства које “решењем утврђује
министар”. Он, уосталом, осим њиховог
начина рада прописује и критеријуме,
укључујући и оне за губитак тог статуса
– ваљда увод у гашење.Уопште узев, све што у закону није
доречено – поступци, критеријуми – не
само у овом случају, дато је у надлежност
министру. Ваљда се подразумева да је он
увек формат Андре Малроа.
Битна новина у закону је образовање
Националног савета за културу: има де-
ветнаест чланова, од тога четири “из реда
истакнутих уметника и стручњака у кул-
тури, на предлог Владе”, четири предлажу
репрезентативна уметничка удружења,
једног остала удружења у култури, а ту су
и заступници установа културе, Академије
наука и уметности, Универзитета уметнос-
ти и савета националних мањина (чланови
закона 15 и 16). Савет се бира на пет годи-
на, а то у Народној скупштини, има доста
широк делокруг рада а, између осталог,
учествује у изради-предлагању стратегије
развоја културе пројектоване на период од
десет година (члан 17 и члан 19).Поступак предлагања спроводи Коор-
динациони одбор уметничких удружења
а предлаже се утврђени “или највише
двоструко већи број кандидата” од оних
који ће бити изабрани (чан 16). Ако и ту
бар два наша кандидата не буде, и пого-
тово уколико не будемо имали прихваће-
ног представника у том телу, држим,
просто речено, да нам се добро не пише!Донет је и нови Закон о удружењима
(Сл. гласник РС бр. 51/2009) са којим смо
дужни да усагласимо Статут УКС. У ста-
ром закону смо били изричито наведени
у попису уметничких удружења. Таквог
пописа у новом закону нема. Предвиђено
је, међутим, припајање, спајање и поде-
ла удружења (чланови 46, 47 и 48), пре-
станак рада и брисање из Регистра (код
Агенције за привредне регистре), чиме се
губи статус правног лица (члан 49).
Подружнице – битан облик нашеграда и присутности у култури Србије
– губе статус правног лица (члан 7). Да
би могле да раде и опстају решење ћемо
тражити у правилима “о грађанском
ортаклуку” (члан 2), регистровањем као
појединачних невладиних организација
и у оквиру других правних могућности.
Тражим за то вашу сагласност, саглас-
ност редовне скупштине УКС.Иначе, не треба посебно објашњавати
колико је ова законска одредба штетна,
погрешна и у сукобу с логиком истинске
и смисаоне децентрализације, односно
задовољавања локалних, регионалних и
сличних потреба и интереса. Законода-
вац који за ово потоње има слуха морао
би да је хитно укине и преради.Насупрот томе број оснивача удружења
(невладине организације) смањен је на три;
свега један “мора имати пребивалиште,
односно седиште” на територији Србије а
и малолетно лице “са навршених 14 година
живота може бити оснивач удружења” ако
добије сагласност законског заступника
(члан 10). Даљи напредак у овом смеру био
би уколико би једно лице, без пребива-
лишта, по могућности малолетник, могло
да себе региструје као удружење!Има измена и у механизму сазивања
ванредне скупштине. Захтев за њено
сазивање потребно је да поднесе, “у пи-
саном облику (...) једна трећина чланова
удружења”, с тим што се у статуту може
прецизирати и мањи број (члан 22). Тра-
жим вашу начелну сагласност.По истом члану скупштину чине сви чланови
удружења, али се статутом може одреди-
ти – како је у нашем Статуту већ случај
– и други начин представљања, то јест
састава редовне скупштине.Лично поздрављам садржину члана
40 (став 2) који говори о одговорности
чланова удружења, и то овако: “Чланови
удружења и органа удружењу могу лич-
но одговарати за обавезе удружења, ако
поступају са имовином удружења као да
је у питању њихова имовина или злоупот-
ребе удружење као форму за незаконите
или преварне сврхе”.Наш статут је досад предвиђао ста-
рински Суд части – али има ли на овом
скупу икога ко би могао да се сети име-
на његових изабраних чланова? Одго-
ворност и начини одговарања морају да
следе дух времена – у овом случају сав
мутљаг транзиције.И члан 25 говори о одговорности – у
првом реду чланова органа, “функцио-
нера”: “Чланови органа удружења одго-
варају солидарно за штету коју својом
одлуком проузрокују удружењу, ако
је та одлука донета грубом непажњом
или с намером да се штета проузрокује,
осим ако су у поступку доношења од-
луке издвојили своје мишљење у запис-
ник”.Поступак за накнаду штете, стоји
у наредном ставу истог члана, “покреће
се на основу одлуке органа одређеног
статутом”, у нашем случају, на пример,
Надзорног одбора. Може се одредити и
посебан заступник удружења за посту-
пак накнаде штете, с тим што све одредбе
о одговорности важе и за њега.
Тражим вашу начелну сагласност да
одредбе о одговорности буду унете, на-
глашене и потпуно разрађене у нашем
статуту.Констатујем да у Закону о удружењи-
ма постоји доза правне конфузије. Све
организације, па и друштвене (што смо
и ми били по пређашњим законима),
негдашњи корисници буџета – сада су
подведене под појам удружења (грађана).
Али, не лези враже, у неким члановима
се повампирује стари појам друштвене
организације.Ово је посебно значајно пошто је ту
реч о имовини а и зато што се односи, по
свему, и на УКС као (некадању) друштве-
ну организацију. Тако, у члану 83, стоји:
“Друштвене организације које су до дана
ступања на снагу овог закона имале пра-
во на коришћење на непокретностима
у државној својини” (...) “настављају са
фактичким коришћењем непокретности
под условима који не могу бити неповољ-
нији од услова какви су били до ступања
на снагу овог закона”.Пошто смо се нашли у “сендвичу”
састављеном од агресивних “сустанара” и
Пословног простора града који декретом
осваја приземље, сутерен и поткровље
зграде, претендујући и на неадаптирани
простор; пошто је очигледно да нам се, из
године у годину, једна по једна ствар (пра-
во) ускраћује, и то на све начине, пошто
морамо да обавимо регистрацију УКС,
регистрацију Књижевних новина и уск-
лађивање Статута са Законом о удружењи-
ма, а тренутно имамо два судска спора и
проблеме на сваком кораку, тражим са-
гласност да оно о чему смо данас говорили,
и шта смо закључили, или ћемо закључити,
наш Правни савет као стручно тело (више
него неопходно у датим околностима)
угради у Статут УКС, као и да води, и да
нас заступа (преко овлашћених чланова)
у свим правним стварима и поступцима
чији је циљ заштита интереса Удружења.
Још једном тражим вашу изричиту
сагласност.Следи и ово: штампане су нове чланске
карте; отварамо поступак њихове замене.
Обавезујем канцеларију (што подразу-
мева радну одговорност) и апелујем на
све чланове да при изради-преузимању
нове чланске карте обавезно попуне, уз
давање дупликата фотографије, анкетни
лист за израду електронске базе података,
евиденције и стављања на Интернет, као и
штампања Лексикона чланова УКС.
Удружење, то мора да схвати сваки
наш члан, у описаним околностима неће
опстати ако сви не испуњавамо, крајње
ажурно, статутарну обавезу плаћања
чланарине. И неће опстати уколико се
чланови његових руководећих и радних
тела буду понашали као “дебатни клуб”
– комотно ишчекујући да неко други
реши све проблеме, па и материјалне
– или као унутарња опструкција лишена
сваке одговорности (осим ако је у питању
каква лична вајдица). Ту врсту понашања
искључују реалне околности а, како смо
видели, сада и закон. Зато, пре него што
се било ко и било чега прихвати, нека
најпре размисли о обавезама које прима
и, свакако, о последицама.Имамо пред собом читаву – по свој
прилици напорну годину да, између оста-
лог, припремимо обнову (па и подмлађи-
вање!) тзв. руководећих и радних тела. За
сва одговорна места статут прописује
највише два узастопна (четворогодишња)
мандата а потом обавезну паузу.Можда је прилика да ову одредбу
мало “умекшамо” – пре свега због конти-
нуитета у раду Управе. Рецимо, ако број
њених чланова остаје петнаест, а кворум
осам, могли бисмо да уведемо могућност
да кандидациона комисија стави на из-
борну листу четири кандидата без обзи-
ра на утрошене мандате.Предлажем скупштини да данас до-
несе овакав или сличан закључак, и не
чиним то из личних разлога јер не наме-
равам да се том приликом кандидујем.
Био бих веома срећан да је већ ова скуп-
штина изборна, односно да, уз разреш-
ницу, скидам сваку обавезу и терет.
Наравно, у случају потребе су могућа
и другачија решења, укључујући ван-
редну скупштину и превремене изборе.
Пошто ми, писци, нисмо никаква “власт”,
можемо себи да дозволимо тај “луксуз”.
Поготову ако буде неопходно.Закључци Скупштине УКС
1. Скупштина сматра да су отежавања положаја УКС и права у коришћењу згра-
де у Француској 7, као и статус редакције “Књижевних новина” до те мере угроже-
ни да је доведен у питање сам њихов рад и опстанак. Скупштина тражи да са овим
стањем буде упозната најшира јавност и апелује на републичке и градске власти
да изнађу прихватљива решења.2. Културно отварање Србије према свету подразумева да се УКС не ускраћују
могућности пуне међународне сарадње коју већ пола века негује посредством
Београдског међународног сусрета, што подразумева и узвратну присутност на-
ших писаца на иностраним манифестацијама, сајмовима и скуповима.3. У часу када се изнова утврђује статус самосталних уметника УКС инсистира
на поштовању прецизних критеријума о ступању у статус и његовом одржавању.4. Скупштина подржава дораду Статута УКС у складу с новим законским про-
писима.5. Прихваћено је, на предлог Надзор-
ног одбора и Управе, оснивање Правног
савета и Економског савета УКС.6. Утврђен је нови износ чланарине
(1.800,00 динара) и обавеза свих чланова
да је ажурно плаћају, што ће бити осно-
ва за електронску евиденцију чланства.
У складу с тим извршиће се и замена ста-
рих чланских карата новим, а чланови су
дужни да попуне документациони лист.7. Наглашена је потреба даљег ин-
тензивирања и подршке подружницама
УКС у Србији и иностранству (у сарадњи
са Министарством за дијаспору).8. Подржани су нови облици рада и присутности УКС, значај квалитетног и правовременог информисања чланства и јавности кроз сајт и присуство на интернету.
Закључци ће бити допуњени битним ставовима из дискусије на
Скупштини и достављени средствима јавног информисања.
Крај странице