Документи Саопштења, изјаве ... Догађаји Линкови
Београдски међународни сусрети Управа Издања
Проф. др Мића Јовановић, ректор Мегатренд
Универзитета, одликован Медаљом председника Италије и примљен у УКСУ присуству великог броја
угледних званица у све-
чаном салону Удружења
књижевника Србије, у поне-
дељак, 25. маја у 19 часова при-
ређен је омаж проф. др Мићи
Јовановићу, ректору Мегатренд
универзитета, поводом његовог
пријема у чланство Удружења по
позиву. О научном и књижевном
делу професора Јовановића гово-
рили су: проф. др Зорица Томић,
проф. др Миливоје Павловић и
Срба Игњатовић, председник
Удружења књижевника Србије.
О срчаности, успеху и лепотама живљења
Срба ИгњатовићПошто, као домаћин, имам ту
привилегију да вам се после
поздравног слова и по други
пут обратим, желим одмах да нагласим
своју фасцинираност књигом о бизни-
су као уметности живљења професо-
ра Миће Јовановића Божиновог. То је
необична, дводелна књига. Тачније,
књига са два тока. Они су и визуелно
јасно разлучени. Први том је рома-
нескна прича, други садржи упутства
о бизнису и берзанском пословању.
То је повод да се присетим необич-
них књига које сам имао прилике да
читам, покушавајући да сада начиним
неко упоређење.
Педесетих и шездесетих година
минулог века код нас је била популар-
на, мада мислим да је и тада могла да
се нађе само антикварно, књига на-
словљена као Мој систем успеха. Биће
да је настала негде двадесетих–триде-
сетих година, и да се њен аутор звао
Оскар Шелбах.
Тај аутор, у ствари, поучава о сна-
лажењу у животу: о размумевању го-
вора гестова и мимике, графолошком
дешифровању карактера, односу пре-
ма надређенима и подређенима... Реч
је, дакле, о некој врсти практичног
приручника. Јасно је, међутим, да су
науми нашег аутора, професора Јова-
новића, били посве другачији.
Припадам генерацији која је о ску-
повима тек нашто начула у гимназијс-
ке дане. Имали смо свега два часа на
којима је о скуповима било речи. Да-
нас, наравно, уместо учења напамет
таблица дељења и множења, чак и
основци баратају скуповима, тим гип-
ким поимањем вредности и количина
које растављају и састављају... А мени
се, у позније доба, управо због зала-
жења у област лингвистике, десило да
сам морао да се што хитније обавес-
тим и о елементарним стварима у вези
са поимањем скупова.
Посрећило ми се да ми је дошла до
руку, преведена, књижица извесног
руског аутора Н. Виленкина Приче о
скуповима. У њој су, баш као у књизи
професора Јовановића, текстови дати
наизменично: на белом папиру обја-
шњења за лаике и, црним, масним сло-
гом, уз пуну употребу математичких
симбола, она намењена зналцима.
Додатна драгоценост те књиге је
у томе што су сви примери, сва обја-
шњења скупова преузета из светске
литературе, и то из дела класика.
Читајући са задовољством ро-
манескну причу о бизнису и успе-
ху, о вредности, умећу и уметности
живљења професора Јовановића ја
сам, с несмањеном пажњом, прочита-
вао и стручне партије које су у њу утка-
не наизменично, односно којима је она
прошарана, с тим што су штампане на
тонираној подлози. Лаичке представе
о међународној трговини и берзи за-
сноване су обично на представи да је у
потребно имати новца и банку која вас
подухватима прати. Читајући, међу-
тим, управо те стручне партије – које
ми нису биле ништа мање занимљиве
– сазнавао сам шта су фјучерси, шта
фондови, ко диктира берзом метала и
још читав низ других ствари. Истина
је да је у глобалној кризи доста од тих
правила игре укинуто, престало да
важи, али исто тако сам уверен да нас
ова књига уводи у свет сазнања који
је писцима, управо нашим писцима а
не само широј публици, готово посве
непознат.
Поготово су српски писци – махом
пуни идеја које неко други треба да
реализује – познати по искреном не-
достатку смисла за прагму и реалност
(да додам те шаљиве али и критичке
опаске). И ето још једног разлога због
којег ова књига може да буде од корис-
ти не само “обичним” читаоцима него
и колегама професора Јовановића, на-
шим писцима.
Свакако желим да истакнем и ону
људскост, потребу да се добро – укљу-
чујући и сазнања и искуство – подели с
другима. У томе видим хумани аспект
ове комбиноване романескно-стручне
приче. Успеле, између осталог, и као
својеврсна сага из живота и о животу.
Прочитао сам, поодавно, да су Ис-
ланђани, ваљда и због “белих”, полар-
них ноћи, народ који много чита и има
изврсну мрежу библиотека. Код њих,
наводно, постоји обичај да свако, било
да се бавио јавним или приватним
пословима, зарад потомства, зарад
преношења и очувања искустава, сро-
чи властиту исповедну сагу.
Књигу Миће Јовановића Божино-
вог доживљавам управо као једну та-
кву комплексну и оригиналну “сагу” у
којој су садржане и могућности даљег
гранања и исписивања. Она сведочи о
ауторовој срчаности и људскости јед-
нако као Универзитет “Мегатренд”,
његова творевина и задужбина на
чијем је челу.
Честитајући нашем слављенику не-
давно добијену Медаљу председника
Републике Италије као и не мање вред-
но признање, звање почасног грађани-
на Књажевца који нам је заједнички
родни град – а сви знамо колико је ве-
лико и значајно то кад вас и земљаци
прихвате и кад вам одају признање
– професору, доктору и књижевнику
Мићи Јовановићу Божиновом имам
част и задовољство да уручим чланску
карту Удружења књижевника Србије
у које га је, по позиву и једногласно,
п р и м и л а н а ш а Уп р а в а.
Крај странице