Документи Саопштења, изјаве ... Догађаји Линкови
Београдски међународни сусрети Управа Издања
ПРОМОЦИЈЕ У ФРАНЦУСКОЈ 7
децембар 2005 - фебруар 2006
У СПОМЕН...
Велико добродушно дете
У четвртак, 12. јануара, у 12 часова, у УКС одржан је спомен поводом недавне
смрти познатог писца за децу, Драгана Лукића, бившег професора у школи за
васпитаче, уредника Програма за децу Радио Београда, и уредника часописа „Змај“.
Учествовали су Љубивоје Ршумовић, Воја Марјановић, Слободан Станишић, Радомир
Андрић и Радмила Булатовић.
Сећање на Драгана Лукића започео је песник и потпредседник УКС Љубивоје Ршумовић
који је, између осталог, рекао: „Све што је радио, радио је за децу и децу
у нама одраслима. Сви смо ми учили његове песме напамет“. Проф. Воја Марјановић
говорио је о животном витализму Драгана Лукића, нагласио да он није скептично
размишљао о животу. Слободан Станишић је истакао да је Драган Лукић стихове
увек говорио стојећи, а да је свако путовање с њим личило на провод. Баш зато,
сећаћемо се Драгана Лукића по ведрини коју је носио у себи. Радомир Андрић
је истакао да је волео да путује са Драганом Лукићем јер су то увек била незаборавна
путовања. Деца су његови лирски јунаци. Извориште својих песама тражио је
у урбаној средини. Молио је децу да остану деца. На крају је сећање на Драгана
Лукића завршио речима: „Он је песник мелодиозног стиха и велико добродушно
дете“. Директорка библиотеке у Лазаревцу Радмила Булатовић подсетила је на
Лукићев стих: „Смеха, смеха деци“, што је и мото фестивала у Лазаревцу. Његова
улога у одржавању фестивала остаће запамћена.
Посленик и подвижник
У уторак, 10. јануара, с почетком у 12 часова у Удружењу књижевника Србије одржан је спомен на Милорада Р. Блечића прозног писца, песника, књижевног критичара, антологичара, издавача и дугогодишњег уредника и водитеља Дискусионе трибине Удружења књижевника Србије – „Француска 7“. О лику и делу Милорада Р. Блечића говорили су: Петар Пајић, Божидар Младеновић, проф. др Јован Делић, Адам Пуслојић, Радомир Андрић, Драгомир Брајковић, Радослав Братић, Виктор Б. Шећеровски и председник УКС Срба Игњатовић, који је у уводном слову рекао: „Статистика је неумољива. Двадесет двоје колега смо за годину дана изгубили. Милорад Р. Блечић је био пријатељ, сарадник широке делатности. Учинио је више за мене него брат. За мене лично, приватно, ово је велики губитак. Трибина „Француска 7“ коју је он дуго година водио, имала је велики утицај на јавно мњење“. Петар Пајић је започео речима: „Блек је ту, присутан. Ја верујем у вечност, не у смрт. Никад се нисмо спорили иако је био врстан полемичар. Био је из Пиве, а увек је говорио да је Херцеговац“. Божидар Младеновић је истакао да је Милорад Р. Блечић био велики посвећеник мисли и речи. Проф. др Јован Делић је подвукао да је Блечић био човек духа, човек који је више давао него добијао. Адам Пуслојић је казао: „У Блечићевом духу сви смо горди. Сви смо део породице Блечић. Био је предак Баје Пивљанина, био је посланик и подвижник, он је примерено чудан и велики, пример књижевне самосвести“. Радомир Андрић је признао да је у његовом интимном дневнику Милорад Р. Блечић на значајном месту: „Храбрио ме као човек. Обнављао је и богатио нашу прозу“. Драгомир Брајковић је истакао да га само сећање на Блечића подсећа на братску безрезервност. Није затварао очи пред грешкама. Није се повијао ветру. Радослав Братић је подсетио да је Блечић волео да посвећује своје текстове пријатељима и да је највише држао до језика. На крају, Виктор Б. Шећеровски је говорио о томе како памти трибине које је Блечић водио, његов полемички дух и увек пуну салу.
Децембар 2005.
У уторак, 6. децембра, у 12 часова, у Удружењу књижевника Србије,
представљена је аутобиографска књига песника и романсијера Марка Врањешевића
(1903-1984) Сенка Голог отока, настала пре педесет година. Приређивач, уредник
и издавач књиге је Игор Врањешевић, ауторов унук. У представљању књиге учествовали
су: академик Радоња Вешовић, Срба Игњатовић, Вања Булић, Мома Димић и драмска
уметница Јелена Жигон.
Академик Радоња Вешовић упитао се како наћи јаку реч у време тоталитаризма
и немоћи? Ауторове несаломиве речи наде стижу да нас опомену. Овај роман није
само потресан читалачки доживљај, већ је и подсетник на преломни антиисторијски
карактер голооточких догађаја, Срба Игњатовић је казао да је Марко Врањешевић
био човек слободног ума који је трајно обележен удесом и напаћеним животом.
И наставио: „Нема времена у ком се све затре, неко зрнце увек проклија. Захваљујући
овој литерарно вредној и документарно узбудљивој књизи Марко Врањешевић, који
је за живота рехабилитован у грађанском смислу, биће рехабилитован и у интелектуалном,
књижевном смислу“.
* * *
У понедељак, 12. децембра, у 12 часова, у УКС, представљена је књига Добривоја
Томића Црвено Сунце у зениту. О књизи су говорили Веселин Ђуретић и Предраг
Драгић Кијук, као и гост овог сусрета Епископ рашко-призренски владика Артемије,
који је том приликом рекао да је велика радост говорити о духовним вредностима
али и болно о чему говори ова књига. Солжењицин, у својој књизи Архипелаг
Гулаг, каже: “Бог је изабрао мене и продужио ми живот да у име оних који нису
могли да кажу, ја кажем“, те тако и Добривоје каже о страдању свог оца Бобана
Томића. Ово је књига која описује страдање једне породице, али цео наш народ
зна да би се могло написати стотине књига о онима који су страдали од комуниста.
Веселин Буретић је говорио о уништавању противника као методологији јер су
противници убијани у име виших идеја комунизма. Циљ је био обезглавити народ.
Књига управо говори о свему томе. Предраг Драгић Кијук сматра да се аутор
искључиво бави истином, говори о истини. Књига је писана сажетим језиком.
Чита се на мах. Добривоје Томић је рекао да му је намера била и остала истина.
„Писао сам хронику збивања, нисам писао роман“, закључио је аутор.
* * *
У уторак, 13. децембра, у 12 часова, у УКС одржана је промоција књиге изабраних
и нових песама Ненада Грујичића Светлост и звуци. Промоција је уприличена
поводом добијања награде „Скендер Куленовић“. О књизи су говорили Ђорђе Ј.
Јанић и Милета Аћимовић Ивков. Стихове је казивала драмска уметница Весна
Чипчић.
Ђорђе Ј. Јанић је рекао да је Ненад Грујичић поезији вратио нешто, а то је
лирика. Стара лирика али и нова лирика. Сиоран је написао књигу Кратак преглед
распадања, а ми припадамо времену после, док Грујичић слика оно што се са
нама у том времену збива. Он је песник који је опевао своју биографију. Опевао
је своју породицу. Поезија је за њега сећање на детињство, поимање света.
Следећи слој је родољубива поезија везана за Крајину, за српство. Милета Аћимовић
Ивков казује да је Грујичић песник јединства супротности. Тематски и садржински.
Песнички субјект у потрази за ослонцем ослања се на успомене. Сетни и меланхолични
стихови, мало херметични. Уводи цитате, реминисценције. Бира сопствену традицију.
Песнички језик треба да буде посебан али разумљив, Оно што је епско-лирско
упија у своју поезију.
* * *
У среду, 14. децембра, у 19 часова, у УКС разговарано је о књизи Злате Живадиновић
Неосвећена љубав. Учествовали су Милица Јефтимијевић Лилић, Љубица Милетић
и Радомир Смиљанић.
* * *
У четвртак, 15. децембра, у 19 часова, у УКС, говорено је о Електронској мултимедијалној
монографији Тамаре Огњеновић. Уводно слово је дао председник УКС Срба Игњатовић,
док је разговор водио Предраг Богдановић Ци.
* * *
У петак, 16. децембра, у 19 часова, у УКС, представљена је књига Димитрија
Николајевића Ево и кише. У разговору о књизи учествовали су Мићо Цвијетић
и Душан Стојковић, а програм је водио Душан Цицвара.
* * *
У уторак, 20. децембра, у 12 часова, у УКС представљена је антологија Похвала
Душану Силном коју је приредио Ратко Поповић. О антологији су говорили Зоран
С. Николић, Милован Витезовић и аутор. Песме је читала Маја Поповић док је
у музичком делу програма учествовао Драган Младеновић. Од аутора увршћених
у антологију присуствовали су Даринка Вучинић, Милосав Тешић, Драгомир Брајковић
и Адам Пуслојић.
Милосав Тешић је између осталог рекао да антологија обухвата широк временски
период, да је то антологија родољубиве поезије и да је тешко саставити такву
антологију. Адам Пуслојић је том приликом казао да је са групом писаца обишао
гробно место цара Душана Силног и да су, оним што су видели, били шокирани.
Гробни белег је био опогањен стоком коју су Албанци ту довели. Завршио је
речима: „Ми, песници, неми смо пред таквим призором“.
* * *
У среду, 21. децембра, у 19 часова, у УКС, о књизи Драгише Калезића Људи сенке
говорили су Милица Јефтимијевић Лилић, Миладин Распоповић и Мирко Жарић.
* * *
У четвртак, 22. децембра, у 12 часова, у УКС, представљени су најновији романи
Дина Кунца Скровиште и Севање, једног од најтиражнијих америчких писаца из
домена хорора и сф-а, чије су књиге продате у преко 200 милиона примерака
и преведене на 58 језика. О књигама су говорили Гордана Фикет Ђурковић, Никола
Петаковић, Маја Пантић и Борислав Пантић.
* * *
У петак, 23. децембра, у 19 часова, у УКС, одржана је трибина поводом објављивања
књиге Проклетство злочина др Жарка Ђуровића. У разговору су учествовали проф.
Богословског факултета др Радомир Поповић, књижевник Ђорђе Јанић, Слађана
Мијаљевић и аутор. Делове из књиге читали су драмски уметници Јелена Жигон
и Данило Лазовић.