Документи Саопштења, изјаве ... Догађаји Линкови Београдски међународни сусрети Управа Издања
Српска књижевност у БиХ
Највећи део обимног новог броја
бањалучког часописа “Крајина”
(преко 500 страница), који је на
прагу десетогодишњице излажења, пос-
већен је српској књижевности ствараној
на босанскохерцеговачком простору (342
странице). Наслов ове импозантне цели-
не, чији је аутор универзитетски професор
Младенко Саџак, гласи: Преглед српске
књижевности у БиХ у 19. веку.У уводној напомени маркирана су њего-
ва три основна дела. У првом се дефинишу
корени и одређење, прави периодизација
српске књижевности у БиХ, а затим говори
о њеним основним правцима (токовима,
фазама) у 19. веку. Свој књижевноисто-
ријски приступ аутор темељи на препоз-
натљивим књижевним одликама које су
кроз раније векове одређивале корпус ср-
пске литературе (црквено духовно окриље,
српски етноним, језик и писмо), па у томе
смислу и прави периодизацију: Стара књи-
жевност, Средње доба, Народна књижев-
ност и Нова књижевност.Затим се ближе дефинишу правци српске књижевности
у БиХ у 19. веку, који се везују за поједине
српске часописе: Књижевни почеци (“Ср-
пско-далматински магазин”), Светосавски
покрет (“Босанска вила”), Књижевност ви-
соке уметности (“Зора”), Политички пра-
вац у књижевности (“Отаџбина”) и Књи-
жевност Младе Босне.И други део овог акрибичног рада носи
наслов Светосавски покрет (1866-1908),
који Саџак дефинише првим временским
одсеком у новијој српској књижевности у
БиХ, а обележен је националним, просвет-
ним и културним деловањем народних све-
штеника и учитеља. С обзиром на друшт-
вено-политички контекст, издваја следеће
историјске и националне фазе: време тур-
ске владавине, аустроугарску окупацију,
просветни и културни препород и антро-
погеографски и књижевни рад.Трећи део представља хрестоматија,
избор репрезентативних дела и текстова
који илуструју и потврђују “доминантне
теме и идеје, облике и врсте, стилове и из-
разе српских писаца у 19. вијеку у Босни и
Херцеговини”.Уврштени су релевантни књижевни
текстови писаца који потврђују нацио-
нални књижевни континуитет. Међутим,
реч је о стваралаштву које није настајало
издвојено, већ готово увек у дослуху са це-
лином српске књижевности.
Мада је насловом овај сериозан преглед
српске књижевности усмерен на 19. век,
који ће се, верујемо, појавити и као посебна
књига, Младенко Саџак осветљава и оно
што му је претходило, као и прве деценије
20. века. Не само у књижевноисторијском
сагледавању већ и у хрестоматији, уврште-
ни су српски писци који су у томе време-
ну обликовали изузетно вредан део свога
књижевног опуса: Петар Кочић, Алекса
Шантић, Јован Дучић, Светозар Ћоровић,
Иво Андрић, Димитрије Митриновић...М. Цвијетић
Крај странице