Документи Саопштења, изјаве ... Догађаји Линкови Београдски међународни сусрети Управа Издања
Српски писци на француском, румунском, бугарском и шведском језику
„Луча микрокозма“ на француском
Велико Његошево дело „Луча
микрокозма“ појавило се
пре извесног времена у
двојезичном издању, на српском
и француском језику. Објављено
је код издавачке куће „Лаж дом“
Владимира Димитријевића, чије је
седиште у Лозани, а дистрибуција
на целом француском говорном
подручју. Изузетнан спев српског
песника на француски језик
је препевао Борис Лазић, наш
песник и виши лектор српског
језика и књижевности на Сорбо-
ни у Паризу, који се и научно бави
Његошевим песништвом. Он
је недавно одбранио, такође на
Сорбони, докторску дисертацију
„Однос времена и вечности у
Његошевој поезији“."Петкана" на румунском
Роман Петкана Љиљане
Хабјановић Ђуровић об-
јављен је на румунском
језику. Издавач је „Андрејана“, издавачка
кућа Архиепископије Сибиу. Преводилац је
Љубица Рајкић. Предговор је написао Његово
високопреосвештенство архиепископ Сибиуа
и митрополит Ердељски Лауренцио Стреза.
Књига ће бити у продаји у књижарама, али
и у црквама и манастирима Румунске право-
славне цркве.
Средином маја архиепископ Стреза
примио је ауторку у владичанском двору
у Сибиу и том приликом постигнут је до-
говор о даљој сарадњи.
Осим на румунском, Петкана је
објављена и на македонском, бугарском и
руском језику.
До сада је у иностранству објављено 17
књига Љиљане Хабјановић Ђуровић, на 11
језика.Изабране песме на бугарском
У издању Словенске литерарне и
уметничке академије из Варне,
објављене су на бугарском језику
изабране песме Мића Цвијетића, под
насловом „Сунчева падина“. Књига је
објављена у библиотеци „Словенска пре-
гратка“ (Словенски загрљај), у преводу гру-
пе преводилаца овог издавача, а недавно је
представљена на истоименом фестивалу
словенских песника у овоме приморском
бугарском граду.Писма из Србије
У Стокхолму је објављена двојезично, на
шведском и српском језику песничка
књига Слободана Бранковића „Писма
из Србије“. Песме је на шведски превела Елео-
нора Лутхандер, наша песникиња која поред
запажених властитих књига на два језика,
успоставља мостове између две књижевности
и културе. Бранковић је универзитетски про-
фесор, предавач и истраживач историја култу-
ра и цивилизација.Српски песници у бугарском часопису
Нови број бугарског часописа „Знаци“, који већ седму годину изла-
зи у Варни, у целини је посвећен словенском песништву. Наиме,
часопис доноси поезију учесника међународног песничког фе-
стивала „Словенска прегратка“, који је и ове године одржан крајем маја
у Варни, а у славу мисионара словенске писмености Ћирила и Методија,
чији дан се у Бугарској обележава као велики национални празник.
Поред песника из других словенских земаља, избором из поезије
у овом броју часописа „Знаци“ заступљени су и наши песници: Срба
Игњатовић, Ристо Василевски, Виктор Б. Шећеровски, Миљурко
Вукадиновић, Љиљана Стејић и Мићо Цвијетић.
Велики скуп писаца у Риги
У главном граду Летоније, Риги,
уз подршку Европске комисије
и у организацији Међународне
асоцијације писаца и публициста и издавач-
ке куће „Континент“, недавно је одржан Први
међународни књижевни форум под називом
Raeding Europa (Читалачка Европа). Форум
је окупио многа значајна књижевна имена из
22 европске земље – Аустрије, Бугарске, Ве-
лике Британије, Немачке, Данске, Норвешке,
Шпаније, Италије, Пољске, Руске Федерације,
Турске, Француске, Чешке, Шведске... Међу
њима су били и академици Мирослав Кли-
вар (председник Европске уније за кул-
туру и уметност), Јуриј Бељајев (председ-
ник Руске академије књижевности), Елка
Њаголова (председник Словенске академије
књижевности и уметности), Алек Купчински,
Елена Заиферт, Андреј Гуљцев и други.На по зив организатора, у раду Формума учествовао
је и наш познати песник Ристо Василевски.
Скуп је расправљао о више тема: „Сав-
ремена европска књижевност“, „Савре-
мене књижевне технологије и пробле-
ми глобализације у западноевропској
књижевности“, „Књижевност и слобода речи“,
„Положај писаца у малим земљама“, „Вербал-
на књижевност“, „Проблеми савременог пре-
вода у Европи“... Василевски је био уводничар
на тему „Издаваштво у малим земљама и
његовe везе са светом“.
Програм Форума је обухватио и велики
митинг поезије на коме је учествовало пе-
десетак песника из европских земаља, као и
поетско-музички реситал у монументалном
здању цркве Св. Петар у Риги.
Љ. С.
Крај странице