UKS - Dokumenti

Трибина УКС - новембар - децембар 2008.

У уторак, 25. новембра, у 12 часова у УКС одржана је конференција за штампу поводом представљања најновијег романа Радомира Смиљанића „ Пад нацизма- кратак роман уз дугу аутобиографију „. О књизи су говорили Даринка Вучинић, Видак Перић и аутор.
Даринка Вучинић је за Смиљанића рекла да је увек био истанчани, промишљени сензор, да је умео да остане на „ смиљановском „ фону и да етички и филозофски промишља кроз изузетну призму предходни век.

Представљање антологије српског песништва на руском језику, коју је приредио Андреј Базилевски, одржано је у среду, у 12 часова, 26. новембра у препуној сали Удружења књижевника Србије. О антологији је говорио Предраг Р. Драгић Кијук, док су стихове читали неки од заступљених аутора као што су Добрица Ерић, Рајко Петров Ного, Љубивоје Ршумовић, Радомир Андрић и Драгомир Брајковић. Програм је надахнуто водила Мирјана Булатовић.која је у уводној речи, говорећи о антологији изнела низ интересантних података о њеном настајању.
Предраг Р.Драгић Кијук, цитирајући Пол Елијара „ да се антологије праве за себе и своје пријатеље“, додао је да за историчаре књижевности увек постоји нешто спорно, односно, ко је и зашто ушао у антологију. За нас, у овом моменту, није важно да ли је неки аутор ушао или није, али је важно да ове три антологије представљају биографију српског песништва.

Књижевно дело Злате Живадиновић ( од 1965. године живи у Паризу ) јединствена је и довршена прозна целина и изазива лепу пажњу критике и читалачке јавности. Књижевни портрет ове списатељице су 28. новембра, у 18 часова, у УКС представили проф. Дара Вучинић( свакако један од најбољих познавалаца дела Злате Живадиновић) и књижевник Миљурко Вукадиновић, а одломке из романа казивала је истакнута драмска уметница Јелена Жигон. Тема разговора биле су и књиге „ Србљанка“ ( роман) и „ Разговори са Златом Живадиновић „ ( интервјуи), Уручена јој је награда Интернационалне академије „ Иво Андрић „ за целокупно дело. Том приликом је врло инспиративно говорио књижевник Радомир Смиљанић.

У среду, 3. децембра у 12 часова у УКС, поводом педесет година књижевног стваралаштва Николе Корбутовског, о његовом делу и раду говорили су Миљурко Вукадиновић, Миодраг Игњатовић, Радослав Војводић, Љубиша Ђидић и аутор.
Миљурко Вукадиновић је за Корбутовског казао да је ушао у литературу као писац кратке прозе. Посебно је значајна његова прозна „ реконструкција порекла“ где он оживљава своје руске претке и даје галерију незаборавних ликова. Имао је интерес за малог човека а афирмисао се као један од првих бораца за српску заграничну књижевност. Био је и један од првих аутора избора из српског песништва у расејању. Такође, имао је пажњу за све што му књижевно стане на пут, свеједно да ли јер о Дерокоу, Павићу, Десанки или народном хероју Бранку Крсмановићу. То су узбудљиви портрети монографског типа. Радослав Војводић је рекао да је Николина литература духовна пустоловина: из уклетог пута да се нађе изгубљени дом, честице космичке да се препознају да се стабилизује човек.

У среду, 3. децембра , у 13,30 часова у УКС представљена је трећа књига из сребреничке трилогије Љиљане Булатовић „ Крици и опомене“ ( Страдање Срба у муслиманским логорима ). У овој трећој књизи , из едиције „ Истинита Сребреница“, као и у претходним остварењима, ауторка подсећа на страдање Срба током рата у Босни. Посредством својих саговорника она аутентично објављује свету приче многих логораша како су бестидно и зверски мучене српске жене, мајке, њихова деца у колевкама, како су убијани непокретни старци, и како су се муслимански „ борци“ иживљавали над заробљеним Србима.
На промоцији ове књиге, на страхоте преживљавања, потресно су подсетили некадашњи заточеници логора Анђа Обрадовић из Зворника и Илија Ивановић из Скелана. Љиљана Булатовић је на крају промоције књиге „ Крици и опомене“ истакла да након разговора са сведоцима, није желела да ћути.

Најновији роман Јасмине Ане“Последња лаж“ ( у издању „ Дерете“ ), о којем су говорили Срба Игњатовић и Петар Арбутина, представљен је 10. децембра, у 13 часова, у Удружењу књижевника Србије. Одломке из романа читала је драмска уметница Светлана Бојковић.
Срба Игњатовић је рекао да је ауторка одабрала мозаичну форму што ствара динамику приповедања о брачним троугловима, жељом за љубављу, необично испреплетаним ванбрачним везама, да читаоца наизменично уводи у роман и да радња романа досеже до 2008. године. По мишљењу Петра Арбутине роман је успео да одговори на тему шта то може да буде љубавни роман на почетку 21. века. Ауторка је намерно хтела да приповедање измести из одрђених друштвених околности.
Неколико типичних животних прича је разбијено и од њихових делова састављен мозаик. Истинска животна промашеност уткана је у сваки лик, а роман остаје са отвореним крајем. О овој књизи Добрица Ћосић је написао: „ Жене су и у овом роману Јасмине Ане главни протагонисти. Она њихову психологију тумачи изразито емоционалном интелегигенцијом. Иако су ликови романа означени општим карактеристикама , они су судбинским индивидуализовањем у поступцима рељефно приказани. Све њих мучи неки фатумски грех и тајна. Сви су они кривци и жртве љубавних страсти и животних неспоразумa. „