Трибине
УКС маја 2011. и представљање књига српских писаца
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА
ФРАНЦУСКА 7
ЧЕТВРТАК,
5. МАЈ, 12.00
МОМИР КРСМАНОВИЋ
ТРИПТИХ
О ГОЛГОТИ СРБА
(Р О М А
Н)
Учествују:
ПРОФ. ДР СМИЉА АВРАМОВ
АКАДЕМИК ДРАГАН НЕДЕЉКОВИЋ
РАДОМИР СМИЉАНИЋ
КОСТА ДИМИТРИЈЕВИЋ
СЛОБОДАН ФИЛИМОНОВИЋ
МОМИР КРСМАНОВИЋ
Водитељ:
МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ
ПЕТАК, 6.
МАЈ, 12.0
ПЕДЕСЕТ
ГОДИНА
ОД ДОДЕЛЕ НОБЕЛОВЕ НАГРАДЕ
ИВИ АНДРИЋУ
Учествују:
МУХАРЕМ ПЕРВИЋ
ВУК КРЊЕВИЋ
МИЛОСАВ БУЦА МИРКОВИЋ
Одломке из Андрићевих дела читају:
ЈЕЛЕНА ЖИГОН и ПЕТАР
КРАЉ
Водитељ: МИЉУРКО
ВУКАДИНОВИЋ
СРЕДА, 11.
МАЈ 2011, 12.00
РАДОМИР
В. ИВАНОВИЋ
ЛАВИРИНТИ
ЧАРОБНОГ РЕАЛИЗМА
ГАБРИЈЕЛА ГАРСИЈЕ МАРКЕСА
Учествују:
ПРОФ. ДР МИЛОШ ЂОРЂЕВИЋ
ПРОФ. ДР МИЛАН МЕДИГОВИЋ – СТЕФАНОВИЋ
ПРОФ. ДР ДУШАН ИЧЕВИЋ
АКАДЕМИК РАДОМИР В. ИВАНОВИЋ
Водитељ:
МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ
СРЕДА, 11.
МАЈ 2011, 19.00
Ј Е З И
Ч К А Т Р И Б И Н А
СРПСКИ
ФИЛОЛОШКИ
ПРОГРАМ
Предавач:
ПРОФ. ДР ПЕТАР МИЛОСАВЉЕВИЋ
Гост афористичар:
НЕНАД ВУЈИЧИЋ
Уредник:
МИЛЕ МЕДИЋ
ЧЕТВРТАК,
12. МАЈ 2011, 12.00
РАЈКО ВАСИЋ
ПРСТИ ЛУДИХ ОЧИЈУ
(РОМАН)
Учествују:
МЛАЂЕН ЦИЦОВИЋ
НИКОЛА ВУКОЛИЋ
ДУШКО М. ПЕТРОВИЋ
РАЈКО ВАСИЋ
Одломке чита:
ТИХОМИР СТАНИЋ
Водитељ:
МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ
РАЗГОВОР
О РОМАНУ
Мирослав Тохољ: Звона за Тројицу
Локација:СКЦ, мала сала
Адреса:Краља Милана 48
Датум:18. мај 2011.
Време:19:00
Учествују: Желидраг Никчевић и Мирослав Тохољ;
разговор води: Весна Капор
На страницама ове потресне приповести о
„напуштеним световима и упропашћеним
животима” потомака Илије Дамјанова
обухваћени су догађаји од Невесињске пушке
1875. до 1989. године, базирани на богатој
етнографско-антрополошкој и лексичкој
грађи… Народ који нема ништа осим историје и
легенде, и језика на коме те
легенде живе, непрестано је разапет у времену,
гледајући „на оба света” – шта
оставља на овом и са чим креће на онај свет.
Мр Мирјана Матовић
Тохољева књига је раскошна енциклопедија,
фасцинантна језичка фантазија, која се
ослања на много шта, а нарочито на народну
мелодију. Ко уђе у Тохољев океан
језика, љуљаће се и тамо и овамо, у простор и
време, у пре и после, јер оваква
књижевност, као и свака велика књижевност, и
јесте живо двојство оног одувек и
сада.
Реч је о Кресићима од којих ће
настати и Крехићи и Крешићи, о
Србима, Хумјацима сва три закона, јер се Срби
множе дељењем. Дакле, о
Херцеговини Херцеговцима за последња два
века, али и одувек. Јер када се овде
прича о нечему, истовремено се прича о свему.
Рајко Петров Ного
Звона за Тројицуплене десетинама одлично
написаних страна, сјајним и узбудљивим
језиком.
Васа Павковић, Печат
Идеали части и пожртвовања замењени су
идеалима лаке зараде, јуначкој смрти
супротстављена је стварност труљења, а
небеса која су некада путем знамења
„разговарала”са хумским родом, затворила су
се…Ово је трагедија која се не
завршава катарзом, већ горком иронијом.
Весна Тријић, Блиц
Роман М. Тохоља сублимира у свом литерарном
свету саборно умље, генску меморију
и савремено доба, библијски модеран језик,
општежиће и саможиће, људе и коње
Херцеговине у лексички сјајној сторији о
једној геопоетици и алхемији српске
прошлости и садашњости.
Даница Андрејевић, Вечерње новости
Захваљујући Звонима за Тројицу Мирослава
Тохоља српска књижевност је добила још
један велики национални еп, који се, обогаћен
разноврсно украшеном лирском
фреском о коњима, несумњиво, налази у најужој
конкуренцији романа који су
обележили прву деценију двадесет и првог века.
Александар Дунђерин, Печат
Хумска рапсодија Звона за Тројицу Мирослава
Тохоља је разуђена, слојевита повест
о Херцеговини и једној њеној породици,
испричана снажним епским замахом и
заводљивим језиком чија лексика, звуком и
колоритом, почесто и загонетним
значењима, опчињава читаоца. Ова живописна
фреска уверљиво „одсликава” људску
судбину и повесна збивања.
Гојко Ђого, Правда
УДРУЖЕЊЕ
КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
СРЕДА, 18. V 2011, 19.00
ЈЕЗИЧКА ТРИБИНА
НОВО
КАЛАJИСАЊЕ
СРПСКОГА ЈЕЗИКА
Предавач:
ПРОФ. ДР МИРЈАНА ВЛАИСАВЉЕВИЋ
Гост афористичар:
МИРОСЛАВ СРЕДАНОВИЋ
Уредник:
МИЛЕ МЕДИЋ
КЊИЖЕВНИ
СЛУЧАЈ
МАРИОКОВ ( НАСТАВАК ИСТРАГЕ)
Предмет истраге:
Књига песама Андреја Јелића Мариокова
„ПОКРСТИЦЕ“
Истражитељи:
Душан Стојковић, Милета Аћимовић Ивков и
остали читаоци
Одбрана:
Радослав Миленковић, Вицо Дардић,Драган
Млађеновић Шекспир, аутор и добронамерна
публика( махом Равногорци )
КУЋА ЂУРЕ ЈАКШИЋА, 19. маја 2011. у 19 часова
Програм се окончава ВИНСКОМ ПРОМЕНАДОМ
ПОЗИВНИЦА
Поводом представљања
збирке песама АРТАМЕТ, јерменског песника и књижевника
Бабкена Симоњана, позивамо Вас на књижевно вече, које ће се
одржати у четвртак, 19. маја 2011. године, у 18 сати, у свечаној сали
Општине Савски венац, у Београду, у улици Кнеза Милоша бр. 69, I спрат.
Говоре: Љубица Милетић, песникиња, Добрашин Јелић, књижевник и Ново
Томић, публициста. Стихове ће казивати драмска уметница Јелена Жигон
и аутор, а Елена Станисављевић, уз гитару, отпеваће неколико песама.
Добродошли!
Јерменски песник, преводилац, есејиста, србиста, културни
делатник, Бабкен Симоњан рођен, 1952. године, у Јеревану, Јерменији,
аутор је осам књига песама, есеја, путописа и више од 800 публикација.
Од 1975. године, бави се и јерменско-српским књижевним и културним везама.
Учествовао је на Међународном сусрету писаца (1992, 1993, 1994, 1998,
2000, Београд), на Међународном сусрету преводилаца (1988, 1992, 1998,
2000, Београд).
Његови књижевни радови, преведени на руски, српски, естонски, италијански,
француски, бугарски, украински, румунски, енглески и мађарски, објављени
су у многим књижевним листовима, часописима и зборницима поезије.
За развој и јачање јерменско-српских књижевних и културних веза додељена
му је Златна значка Културно-просветне заједнице
Србије (1993). Добитник је плакете „Илија Милосављевић Коларац“’ (1998).
За књигу „Кроз балканску ватру“, 1994. године, у Пећи, добио је награду
„Свети Сава“. Од 2002. године, редовни је члан Матице српске.
Од 1980. године редовно преводи на јерменски дела из српске народне,
класичне, и савремене књижевности. По свом избору и преводу, уз предговор,
објавио је књиге јерменских и српских аутора. За своју преводилачку
делатност са српског на јерменски, 2010. године, добио је највећу јерменску
награду за превођење „Кандило“.
Члан је Савеза писаца Јерменије и Удружења књижевника Србије. Од 1995.
године је званични представник Савеза писаца Јерменије у Србији и Црној
Гори.
Приредио је и издао
на јерменском:
1. Десанка Максимовић: Земља је свугде иста (песме), Јереван, 1998.
2. Ђоко Стојичић: Извор у пустињи (песме), Јереван, 1998.
3. Земља Арарата (двојезична антологија српске поезије о Јерменији),
Јереван, 2002.
4. Косовско сунце (антологија српске поезије 20. века), Јереван, 2003.
Превео значајна
дела из српске књижевности:
1. Јефимија: Похвала Кнезу Лазару.
2. Јефимија: Мољење Господу Исусу Христу.
3. Стефан Лазаревић: Натпис на Косовском стубу.
4. Његош П.П.: Горски вијенац (одломак).
5. Његош П.П.: Ноћ скупља вијека.
6. Српске бајке и легенде.
7. Вук Караџић: Српске народне приповијетке.
8. Бранислав Нушић: Хумористичке приповетке.
9. Бранко Ћопић: Приповетке.
10. Иво Андрић: Изреке.
11. Савремена српска поезија.
У раду су:
1. П. П. Његош: Горски вијенац (наставак превод на јерменски).
2. Антологија српске поезије 19. века (на јерменском).
3. Антлогија српске поезије о Косову (на јерменском).
4. Српско-јерменски речник (са кратком граматиком).
5. Јермени у Србији од 13. до 20. века (монографија).
6. Антологија јерменске поезије 20.века (на српском).
7. Бабкен Симоњан: Разговори са Србијом (књига песама, есеја, путописа
о Србији).
Имајући у виду његову
вишегодишњу списатељску, преводилачку и културну делатност, одлуком
Владе Републике Србије, новембра 2006. године, Бабкен Симоњан је именован
за Почасног конзула Републике Србије у Јерменији (са
седиштем у Јеревану).
Живи у Јерменији, а повремено пословно борави у Србији.
БAБКЕН СИМОЊАН, члан Савеза писаца
Јерменије и Удружења књижевника
Србије, песник, преводилац, есејиста, србистаи
културолог, добитник je Повеље
Удружења књижевних преводилаца Србије за
изузетан дипринос превођењу српске
књижевности иширењусрпске културе, поводом
шездесетогодишњице УКПС.
Одлуком Владе Републике Србије, Бабкен
Симоњан је новембра 2006. године
именован за почасног конзула Републике
Србије у Јерменији, у Јеревану, где је и
рођен 1952. године.
На иницијативу професора Симоњана, 2003.
године је на Јереванском
лингвистичком универзитету Брјусов отворен
течај српског језика. Предавао је
српски језик и на Руском филолошком факултету
Јереванског државног универзитета.
За развој јерменско-српских
књижевних и
културних веза, којима се бави још
од 1975. године, Бабкен Симоњан добио је (1993)
Златну значку Културно-просветне
заједнице Србије.
Током три деценије превео је више од
800 књига и публикација са српског
на јерменски језик – поезију Десанке
Максимовић, Јефимијину Похвалу кнеѕу
Лазару, Његошева дела, Косовско сунце (српска
поезија XXвека), Српске бајке и
легенде, Српске народне приповијетке Вука
Стефановића Караџића, Нушићеве и
Ћопићеве приповетке, Андрићеве изреке...
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ЧEТВРТАК, 19. МАЈ, 19.00
ПАВЕЛ ТИХОМИРОВ
(М О С К В А)
●ЗОНА ПРЕЋУТКИВАЊА●
КЊИГА О КОСОВУ И МЕТОХИЈИ
●ШТАП ВЛАДИКЕ НИКОЛАЈА ВЕЛИМИРОВИЋА●
Учествују:
ДР АНАТОЛИЈ СТЕПАНОВ
МОМИР ЛАЗИЋ
РАНКО ГОЈКОВИЋ
Водитељ:
МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ
ПРЕДСТАВЉАЊЕ РОМАНА ВУКА ДРАШКОВИЋА У
ПАРИЗУ
Роман Вука Драшковића "Доктор Арон" биће
представљен у Културном центру Србије у
Паризу 123, rue Saint Martin, у петак, 20. маја, од 19
часова и 30 минута.
Поред аутора, о књизи ће говорити Александар
Чотрић, књижевник и уредник у
Издавачкој кући "Српска реч", која је објавила
роман.
Париској промоцији Драшковићевог романа
присуствоваће бројне угледне личности из
политичког, јавног и културног живота главног
града Француске, као и
представници српске дијаспоре.
„Доктор Арон“ је интригантна потрага за
смислом живота из перспективе једне
посве необичне личности, психијатра др Арона
Тодорића. Вишедеценијско промишљање
Вука Драшковића изнедрило је овај роман који
је истовремено и друштвено
ангажован и филозофско-религиозан са
елементима фантастике, посвећен опозиционом
Београду осамдесетих година прошлог века, на
чијем самом почетку је радња и
смештена, уочи и непосредно после Титове смрти.
Нови роман Вука Драшковића, објављен 2009.
године, преведен је на више страних
језика и представљен је у многим градовима у
Србији, као и у БиХ, Црној Гори,
Аустрији и Шпанији.
Дани Ћирила и Методија у Србији
20–24.маја 2011.
Београд – Суботица – Рума – Ваљево –
Лесковац – Београд
Удружење књижевника Србије
Београд, Француска 7
20. маја у 20 сати
Поздравна реч потпредседнице Удружења
књижевника Србије
Милице Јефтимијевић Лилић
Поздравне речи представника амбасада
православних земља у Србији
и представништва Републике Српске у Србији
Песници:
Милован Витезовић
Миљурко Вукадиновић
Гојко Ђого
Мирјана Ковачевић
Иван Лаловић
Предраг Бајо Луковић
Душица Миловановић
Петар Пајић
Душко М. Петровић
Зоран Радисављевић
MанифестацијаДани Ћирила и Методијау
Србији(од 20. до 24. маја 2011)започеће у
Удружењу књижевника Србије, Београд,
Француска 7, у петак, 20. маја, у 20 сати.
Уз српске песнике, који ће у славу словенских
апостола говорити своје
стихове, и представници амбасада
православних земаља у Србији пригодним
обраћањем допринећеуспеху ове лепе
свечаности духа.
Књижевно светковање
Ћирила и
Методија наставиће
се у унутрашњости
Србије, азавршни дан тих српских и
свесловенских свечаности је уторак, 24. мај,
код споменика словенској браћи у
подне, с цвећем и стиховима,и у Руском дому
увече. Тај дан ће бити сјајна круна
почетка прослављања Ћирила и Методија у дугом
низу година пред нама. Вера у
такав почетак и у радосно трајање нека нас
храбри и снажи.
● Дане Ћирила и
Методија у Србији почињемо 20.
маја (7. по старом календару), на
дан у којем православни свет слави спомен
појаве Часног Крста у Јерусалиму 357.
године, у време цара Констанса, сина светог
Константина и патријарха
јерусалимског Кирила. Свети владика Николај
Велимировић то у Прологу овако
описује: “Појави се изјутра у девет сати
Часни Крст над Голготом простирући се
до изнад Горе Маслинске. Беше тај Крст
светлији од сунца и краснији од најлепше
дуге. Сав народ, и верни и неверни, оставише
своје послове и у страху и дивљењу
посматраху то небеско знамење. Многи
неверници обратише се вери Христовој, а
тако исто и многи јеретици аријани оставеише
своју злобну јерес и вратише се
Православљу. О овоме знамењу написа патријарх
Кирил писмо цару Констансу, који и
сам нагињаше аријанству. То се догодило 7. маја
357. године. Тако се и овом
приликом показа да вера хришћанска није у
мудровањима светским по чулном разуму
људском, него у сили Божјој кроз чудеса и
знамења безбројна“.
● Дане Ћирила и
Методија у Србији почињемо 20.
маја, јер верујемо да је и појава
солунске браће међу Словенима пет векова
потом имала богоугодно деловање и
благородан учинак.
____________________________________________________________________________________
Oрганизатор: Душко М. Петровић
U FRANKFURTU NA MAJNI ODRŽANI TRADICIONALNI MAJSKI SUSRETI PISACA
DIJASPORE
Pesničkom zdravicom
Ljubiše Simića, predsednika Udruženja pisaca "Sedmica" iz
Frankfurta, svečano su otvoreni 17. Majski susreti pisaca dijaspore.
Na skupu pesnika, koji je u organizaciji "Sedmice" održan
u velikoj sali Kulturnog centra "Oro", učestvovali su pesnici
i pisci iz Francuske, Češke i iz gradova širom Nemačke.
Gosti večeri su bili književnici
iz Beograda Radomir Andrić, predsednik Udruženja književnika Srbije
i Miljurko Vukadinović, književnik i urednik Tribine Francuska 7. i
Bećir Vuković pesnik iz Podgorice, predsednik Društva srpskih pesnika
Crne Gore i Hercegovine, kao i konzul Srbije u Frankfurtu Biljana Čelik-Jevtić.
Žiri Majske pesničke noći u kome su bili gosti iz Beograda i Podgorice,
Andrić, Vukadinović i Vuković, dodelio je najboljim pesmama nagrade
za 2011. Zlatni Orfej je dobila pesma "Nevreme", koja je bila
pod šifrom "Vreme", a autor je Dana Dodić pesnikinja iz Pariza.
Srebrni Orfej pripao je pesniku iz Frankfurta Aleksandaru Saši Jovanoviću
za pesmu "Kiše onda padaju za nas" koja je bila prijavljena
pod šifrom "Dorijan Grej", a bronzani Orfej je pripao pesniku
iz Ofenbaha Miloradu Mikiju Milenkoviću za pesmu "Svetla tama"
koja je bila pod šifrom "Senior".
Na početku Majskih susreta minutom ćutanja odata je počast nedavno preminulom
pesniku iz Darmštata Lazaru Dašiću, jednom od osnivača "Sedmice".
Zvuci frule pesnika Veljka Šljuke iz Štutgarta označile su početak ovog
pesničkog praznika, a voditelji programa Diana Pijetlović i Aleksandar
Jovanović najavljivali su pesnike koji su svojim stihovima ispunili
veliku salu "Ora".
Iz Pariza su došli Dana Dodić,
Gordana i Nikola Šujica, a zatim iz Praga pesnikinja Jadranka Čavić,
Zorica Kojić iz Zingena, Savo Kostadinovski iz Makedonije. Iz Minhena
su stigle Marija Radivojević i Mira i Jasmina Barić, iz Štutgarta Rada
Nešić, Veljko Šljuka, Nevenka Đukić i Radovan Lepanović, iz Nirnberga
je došao Verislav Đukić, Kostadinka Koca Đorđevska iz Menhengladbaha,
Jelena Zarić iz Kelna, Pero Marčeta iz Ruselshajma, Nisveta Grabovac
i Marija Fot iz Ofenbaha, Ljiljana Vukić iz Obertshauzena, Ruža Mijović,
Vlađa Bakić-Milić, dr. Dobrivoje Bošković, Ljubica Stevanović, Zorka
Čordašević, Diana Pijetlović, Aleksandar Jovanović i Ljubiša Simić iz
Frankfurta.
Publika je uživala
u lepoti reči i pesmama, nagrađeni pesnici su pročitali svoje radove,
a zatim je usledilo druženje uz pesme i svirku. Zapažene muzičke nastupe
imali su pesnikinja Ruža Mijović i Miki Milenković koji je svirao na
usnoj harmonici. Publika je snažnim aplauzom pozdravila nastup majstora
klasične gitare Ralfa Engela (30), Nemca koji inače svira u grupi "Sunce
jarko", a za koju Eldina Suljkanović na našem jeziku peva Balkan
soul pesme.
Prijem u konzulatu
Dan pre održavanja Majskih susreta pisaca dijaspore u Generalnom konzulatu
Srbije u Frankfurtu organizovan je prijem za učesnike ove pesničke manifestacije.
Bila je to prilika da generalni konzul Aleksandra Đorđević pozdravi
sve učesnike Majskih susreta i poželi im lepo druženje i uspešan rad.
Apel
Sa ove pesničke manifestacije upućen je apel za pomoć Udruženju književnika
Srbije koje se nalazi u izuzetno teškoj materijalnoj situaciji, o čemu
je govorio gost ove večeri Radomir Andrić, predsednik Udruženja književnika
Srbije. Tom prilikom je predsednik „Sedmice“ Ljubiša Simić uručio iznos
od 300 € predsedniku UKS Radomiru Andriću.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА
СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
УТОРАК, 24. MAJ, 18.00
TUESDAYS AT TWO
Импресије о Београду писаца са свих страна света,
који су се током две године, сваке недеље,
уторком у два,
окупљали у београдским становима,
сабране су у књизи Tuesdays At Two.
Учествују:
Соња Авлијаш
Керол Кирнан
Елисон Дикинсон
Павле Ћосић
Водитељ:
Мирјана Булатовић
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА
СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
СРЕДА, 25. V 2011, 19.00
ЈЕЗИЧКА ТРИБИНА
СРПСКИ ИКАВСКИ ГОВОР
Предавач:
ПРОФ. ДР НИКОЛА РАМИЋ
Гост афористичар:
АЛЕКСАНДАР ЗАРЕВ
Уредник:
МИЛЕ МЕДИЋ
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА
СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ЧЕТВРТАК, 26. МАЈ, 12.00
Д А Н С Е Ћ А Њ А
БРАНА ЦРНЧЕВИЋ
Учествују:
РАДОСЛАВ БРАТИЋ
ПЕТАР ПАЈИЋ
МИРОСЛАВ ТОХОЉ
СВEТЛАНА БОЈКОВИЋ
ГОРАН СУЛТАНОВИЋ
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА
СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ЧЕТВРТАК, 26. МАЈ 2011, 19.00
МОМИР ЛАЗИЋ
(НЕ)ПРАВДА
КЊИГА НОВИНСКИХ ЕСЕЈА
УЧЕСТВУЈУ:
ПРОФ. ДР МИРКО ЗУРОВАЦ
ПРОФ. ДР ПЕТАР ШТИКОВАЦ
ПРОФ. ДР РАДИСЛАВ ЛАЗИЋ
МОМИР ЛАЗИЋ
ТЕКСТОВЕ ЧИТА:
ДРАМСКА УМЕТНИЦА
ЈАСМИНА СТОИЉКОВИЋ
УРЕДНИК И ВОДИТЕЉ:
МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ
КУЋА ЂУРЕ
ЈАКШИЋА
СКАДАРЛИЈА
ЧЕТВРТАК, 26. МАЈ 2011, 19.00
МИЛОСАВ ТЕШИЋ
МЛИНСКО КОЛО
УЧЕСТВУЈУ:
ДРАГАН ХАМОВИЋ
ПЕТАР ПАЈИЋ
ВИЦО ДАРДИЋ
ЕТНО МУЗИКА:
АЛЕКСАНДРА ТОДОРОВИЋ
ВОДИТЕЉ:
РАДЕ МАРКОВИЋ
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА
СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ПЕТАК, 27. МАЈ 2011, 18.00
ДВЕ ИТАЛИЈАНСКЕ ПЕСНИКИЊЕ:
Моника Ознато и Дона Амати
О ПЕСНИКИЊАМА ГОВОРЕ:
ПЕСНИК, КРИТИЧАР И РЕДИТЕЉ УГО МАЊАНТИ
ПЕСНИКИЊА И ПРЕВОДИЛАЦ ДУШКА ВРХОВАЦ
ПРЕВОДИЛАЦ ДАНИЈЕЛА НИКОЛИЋ
УРЕДНИК И ВОДИТЕЉ:
МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА
СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ПОНЕДЕЉАК, 30. МАЈ, 12.00
ВЕЛИКИ ЧИТАЛАЧКИ ЧАС
Представљање (двадесет) новопримљених чланова
Удружења књижевника Србије:
Вељко Губерина (почасни члан), Бранко
Милићевић Коцкица (редовни члан по
позиву), Саша Вељовић Ђекић (Канада), Споменка
Стефановић Пулулу (Београд),
Маја Даковић (Београд), Стево Ј. Јовановић
(Свети Стефан), Александар Саша
Јовановић (Немачка), Миливоје Прашчевић
(Београд), Славомир Војиновић
(Младеновац), Александар Каменовић (Кладово),
Биљана Тасић (Ниш), Марко Шелић
(Београд), Предраг Миљковић (Београд), Стела
Манасијевић (Грчка), Јасмина
Малешевић (Београд), Милко Грбовић (Пљевља),
Милан В. Ћаловић (Чачак), Лидија
Ђого (Нови Сад), Марија Шкорнички (Ваљево),
Добрица Гајић (Мали Пожаревац).
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић
Бранко Милићевић Коцкица посетио је
јуче Удружење књижевника Србије,
преузео чланску карту, а са њом и прве
обавезе: узгред је поправио озвучење!
Марљив и предузимљив, жели да допринесе
напретку свог Удружења, а идеја му не
мањка.
Око сат и по, уз
Бранка и виски који је
донео, седели су, у срдачном
разговору, Бранислав Вељковић, оперативни
уредник Књижевних новина, Миљурко
Вукадиновић, уредник Трибине Француска 7, др
Мићо Цвијетић, главни уредник
Књижевних новина и Мирјана Булатовић,
секретар УКС.
