Врховац
на кинеском и на енглеском, Хабјановић Ђуровић на белоруском, Витошевић
Ћеклић на руском језику, Антологија српских афоризама у Словенији
ПЕСМЕ ДУШКЕ ВРХОВАЦ
НА КИНЕСКОМ И НА ЕНГЛЕСКОМ ЈЕЗИКУ
У THE WORLD POETS QUARTERLY
Кинески часопис THE WORLD POETS QUARTERLY, Volume No 61, 2011. објавио
је песме српске песникиње Душке Врховац.
Уз песме, објављена је и биобиблиографија песникиње, као и фотографија
на другој корици, са још седам истакнутих песника из света (Lilian Cohen
из Аустралије, Sulaiman Al-Hukmiy из Сирије, Gwilym Williams из Аустрије,
Hedva Rabinson Bachrach из Израела, Fan Zi из Кине, Valzhyna Mort из
Белорусије и Yao Hui из Кине).
Издавачи и покровитељи овог часописа су INTERNATIONAL ACADEMY OF ARTS
AND LETTERS и THE INTERNATIONAL POETRY TRANSLATION AND RESEARCH CENTRE,
а саиздавач HONG KONG LITERATURE NEWSPAPER. Текстови из целог света
објављују се мултилингвално, на кинеском и енглеском језику и на језику
аутора.
Песме Душке Врховац са енглеског на кинески превео је песник Dr Zhang
Zhi (Diablo), главни уредник The World Poets Quarterly.
ВЕЧЕРИ ПОЕЗИЈЕ ДУШКЕ ВРХОВАЦ U ИТАЛИЈИ - У РИМУ И ГРАДУ NETTUNO
Крајем ове недеље Душка Врховац ће, на позив Књижевног друштва Le Mele-Grane,
Одељења за културу града Nettuno и Асоцијације Fusibilia, одржати две
поетске вечери у Италији:
- у петак, 24. јуна, у Риму (Casa antiquaria “Fascino antico”, Salotto
Letterario, via Antonio Salandra 26/28, Roma.) и
- у недељу, 26. јуна, у граду Nettuno (Sala degli Sigilli del Forte
Sangallo di Nettuno).
Оба сусрета почињу у 18 часова.
http://www.lietocolle.info/it/duska_vrhovac_a_roma_24_6_e_nettuno_26_6.html
http://www.ilfaroonline.it/2011/06/19/spettacoli/incontro-con-duska-vrhovac-18405.html
Душка Врховац
ПЕСНИЦИ
Песници су банда,
умишљене луталице,
непоуздани тумачи
свакодневице и вечности,
узалудни трагачи,
неумерени љубавници,
ловци на загубљене речи
и уходе путева и мора.
Песници су надмени баштовани
зараслих краљевских вртова,
претходници звезданих исклизнућа,
гласници потонулих бродова,
скрнавитељи тајних стаза,
ремонт-мајстори
Великих и Малих кола,
скупљачи кумове сламе.
Песници су крадљивци илузија,
проналазачи одбачених утопија,
обманитељи сваке врсте,
дегустатори отровних јела,
блудни синови и заводници од заната,
витезови који добровољно
стављају главу на гиљотину
на којој су и егзекутори.
Песници су крунисани
чувари бића језика,
љубитељи нерешивих мистерија,
опсенитељи и подводачи.
Они су миљеници богова,
кушачи чаробних напитака
и залудни расипници
сопствених живота.
Песници су последњи изданци
најтананије врсте свемирских бића,
узгајивачи белих цветова душе
и непоуздани творци неодрживих светова.
Песници су тумачи изгубљених знакова,
доносиоци важних порука
и опомена да је живот бескрајан,
а свемир недовршени пројекат.
Песници су свици на буњишту космоса,
освајачи златног појаса дугиних боја
и извођачи свете музике
васељенског рађања.
Песници су невидљиви саговорници
у ћутању о смислу и бесмислу
свега видљивог и невидљивог.
Песници су моја једина истинска браћа.
ПЕТКАНА НА БЕЛОРУСКОМ
Најугледнији
белоруски књижевни часопис „Пламен" објавио
је у три броја (април, мај,
јуни) роман „ПЕТКАНА" Љиљане Хабјановић
Ђуровић под насловом „Преподобна
Параскева - крст у пустињи".
Роман је превео
Иван Чарота, шеф Катедре
за словенске књижевности на Универзитету у
Минску и инострани члан
Српске академије наука и уметности, који је
превео и дела Владике
Николаја, Јустина Поповића, патријарха Павла,
Добрице Ћосића...
У предговору романа
„Преподобна Параскева -
крст у пустињи" Иван Чарота је
написао:
"Широко признање
ове књижевнице свакако није
ни случајно, ни
зависно од привремених и променљивих
критеријума. Ствар је у томе, да
Љиљана Хабјановић Ђуровић своја дела
тематски и садржајно повезује
управо са вечним и непроменљивим - она сама
тежи и своjе читаоце позива
да се cви заjедно крећемо у сусрет Духу Светом.
Битан значај има овде и
околност да су Срби у ХХ веку, захваљујући пре
свега стваралаштву светог
Владике Николаја (Велимировића), преподобног
Јустина (Поповића) и
њихових ученика, не само сачували, већ и веома
плодотворно развили
традицију духовне књижевности, која је
намењена широком кругу читалаца.
Настављајћи у истом правцу, имајући дело
светих претходника као узор, а
уз то озбиљно узимајући у обзир потребе
својих савременика, посебно
млађих генерација, Љиљана Хабјановић Ђуровић
пронашла је, како се каже,
своју парадигму стваралаштва.
Код госпође Љиљане,
за разлику од већине
сличних подухвата код нас, нема
десакрализације проузроковане
белетризацијом, а камоли профанације. Осим
тога, она је пронашла веома
ефективан и ефектан стваралачки поступак -
својеврстан «Хор», који
представља полифонију гледишта и изражених
ставова, а као резултат
саборно мишљење: «аксиос, аксиос, аксиос»!
Дело поштоване српске
колегинице може бити узор за белоруске писце,
који покушавају радити
нешто слично. "
_ _
Ово је пети превод
романа "ПЕТКАНА". Осим на
белоруском, роман је до сада објављен на
македонском, бугарском,
румунском и руском језику.
КЊИГА „МАЛИ АНЂЕО"
НЕВЕНЕ ВИТОШЕВИЋ ЋЕКЛИЋ
ОБЈАВЉЕНА НА РУСКОМ ЈЕЗИКУ
НА РУСКОМ ЈЕЗИКУ УПРАВО ЈЕ ИЗАШЛО
ИЛУСТРОВАНО У БОЈИ, ВЕОМА ЛУКСУЗНО ИЗДАЊЕ
КЊИГЕ _МАЛИ АНЂЕО - ХРИШЋАНСКА
ПОЧЕТНИЦА (МАЛЕНКИЙ АНГЕЛ - ХРИСТИАНСКАЯ
АЗБУКА),_ БЕОГРАДСКЕ
КЊИЖЕВНИЦЕ, СЛИКАРКЕ И ИЛУСТРАТОРА НЕВЕНЕ
ВИТОШЕВИЋ ЋЕКЛИЋ.
ОВА ИЗУЗЕТНО ЛЕПА И ПОУЧНА КЊИГА ОБУХВАТА_ _СВЕ
ВАЖНИЈЕ ТЕМЕ ВЕЗАНЕ ЗА
ПРАВОСЛАВНУ ЦРКВУ И ЖИВОТ ИСУСА ХРИСТА,
НАМЕЊЕНЕ ДЕЦИ СВИХ УЗРАСТА.
ИЗДАЛО ЈУ ЈЕ БРАТСТВО У ЧАСТ СВЕТОГ
АРХИСТРАТИГА МИХАИЛА (У ОКВИРУ
ИЗДАВАЧКЕ ДЕЛАТНОСТИ БЕЛОРУСКОГ ЕГЗАРХАТА),
СА ПРЕДГОВОРОМ БЕЛОРУСКОГ
МИТРОПОЛИТА КИРИЛА.
КЊИГА ЋЕ СЕ НАЋИ У КЊИЖАРАМА РУСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ
ЦРКВЕ У РУСИЈИ, БЕЛОРУСИЈИ, УКРАЈИНИ И ШИРОМ
ЗАПАДНЕ ЕВРОПЕ.
У КЊИЗИ
СЕ НАЛАЗИ И ПРЕДГОВОР МИТРОПОЛИТА АМФИЛОХИЈА
РАДОВИЋА, КАО И ПОГОВОР
ВЛАДИКЕ ДАВИДА ПЕРОВИЋА, РЕЦЕНЗЕНАТА СРПСКОГ
ИЗДАЊА.
_МАЛОГ АНЂЕЛА_
ПРЕВЕО ЈЕ ПРОФ. ДР ИВАН ЧАРОТА, ШЕФ КАТЕДРЕ ЗА
СЛОВЕНСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ИЗ
МИНСКА, ИНОСТРАНИ ЧЛАН САНУ, КОЈИ ЈЕ ДО САДА
ПРЕВЕО ВЕЛИКИ БРОЈ СРПСКИХ
ТЕОЛОШКИХ И КЊИЖЕВНИХ ДЕЛА (НИКОЛАЈА
ВЕЛИМИРОВИЋА, ЈУСТИНА ПОПОВИЋА,
ПАТРИЈАРХА ПАВЛА, ДОБРИЦЕ ЋОСИЋА, ГРОЗДАНЕ
ОЛУЈУЋ...).
У СРБИЈИ СУ ИЗАШЛА ДВА ИЗДАЊА _МАЛОГ АНЂЕЛА_ У ИЗДАВАЧКОЈ
КУЋИ "ДРАГАНИЋ", СКРОМНО
ОДШТАМПАНА, У ЈЕДНОЈ БОЈИ, ТАКО ДА ИЗДАЊЕ НА
РУСКОМ ЈЕЗИКУ ПРЕДСТАВЉА И
ПРВО ПРАВО ИЗДАЊЕ ОВЕ КЊИГЕ.
ОНО ШТО ЈЕ ПОСЕБНО ЗАНИМЉИВО ЈЕСТЕ ДА ЈЕ
ИЗДАВАЧ ЗАДРЖАО ПОГЛАВЉЕ О СЛАВИ, КАО
СПЕЦИФИЧНОМ СРПСКОМ ОБИЧАЈУ,
ОБЈАВИВШИ НА КРАЈУ КЊИГЕ И ЗАСТАВУ СРПСКЕ
ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ СА КРСТОМ И
ЧЕТИРИ СЛОВА С УЗ ОБЈАШЊЕЊЕ ЊИХОВОГ ЗНАЧЕЊА, А
ОЦИЛА СУ УКУСНО УМЕТНУТА
И НА КОРИЦАМА, ЧИМЕ ЈЕ ПОКАЗАНА ВЕЛИКА ЉУБАВ И
ПОШТОВАЊЕ ПРЕМА СРПСКОМ
НАРОДУ И СРПСКОЈ ПРАВОСЛАВНОЈ ЦРКВИ.
ИЗЛАЗАК КЊИГЕ, НЕДАВНО ЈЕ
НАЈАВЉЕН ОБЈАВЉИВАЊЕМ ПРЕВОДА У ЦЕЛИНИ, КАО И
ЈЕДНОГ БРОЈА ИЛУСТРАЦИЈА,
У ЧАСОПИСУ "ПРОСТОР", КОЈИ ПРЕДСТАВЉА ВОДЕЋИ
КЊИЖЕВНИ ЧАСОПИС НА РУСКОМ
ЈЕЗИКУ У КАЗАХСТАНУ.
Antologija
srpskih aforizama objavljena u Sloveniji
BEOGRAD, 20. juna
(Tanjug) - Antologija srpskih aforizama, sa tekstovima 36
autora, objavljena je u Sloveniji, rekao je danas Tanjugu naš poznati
aforističar Aleksandar Čotrić.
Izdavač ove knjige
je Društvo slovenačkih aforističara, sa sedištem u
Trbovlju.
Predgovore su napisali
istaknuti slovenački aforističar, dramski pisac i
reditelj Žarko Petan, predsednik Društva slovenačkih aforističara Franci
Čeč
i srpski autor Aleksandar Baljak, koji je i sačinio izbor za antologiju.
U knjizi su objavljeni
aforizmi Dušana Radovića, Vladimira Bulatovića Viba,
Branislava Crnčevića i drugih starih majstora, preko radova Rastka Zakića,
Vitomira Teofilovića, Milovana Vitezovića do mlađe generacije Čotrića,
Gorana Gaćeše, Zorana S. Stanojevića, Bojana Ljubenovića i Tomislava
Markovića.
Antologija će biti
predstavljena u Beogradu 29. juna - po danu novinarima u
Udruženju književnika Srbije, a uveče publici u svečanoj sali Ministarstva
vera i dijaspore.
O Antologiji će
govoriti gost iz Slovenije Franci Čeč i Aleksandar Baljak, a
učestvovaće i aforističari čije su misli objavljene u ovom reprezentativnom
izboru.
U poslednjih godinu
dana Antologije srpskog aforizma objavljene su u
Poljskoj i Rumuniji, a očekuje se njihov izlazak i u Bugarskoj i Austriji.
