Златни витез“ Љиљани Хабјановић Ђуровић

Књига Александра Чотрића у Пољској

У Русији, у граду Тули, у оквиру Фестивала „Златни витез“, одржан је петодневни Други словенски литерарни форум, са подршком председника Руске федерације, председника Скупштине Руске федерације, министра за културу, и под покровитељством Патријарха московског и целе Русије Кирила. За мото Фестивала одабране су речи светог Сергеја Рдоњешког: "Спасавајмо се љубављу и заједништвом."

Било је присутно осамдесет пет писаца из осам словенских земаља и сви они су били номиновани за награду „ЗЛАТНИ ВИТЕЗ“, „за уздизање душе човека, за православне хришћанске идеале“, у категоријама романа, поезије и публицистике. Највише номинованих, четрдесет, било је међу писцима романа. Одлуком жирија, коме је председавао значајан руски писац Владимир Крупин, ово велико и угледно признање припало је Љиљани Хабјановић Ђуровић.

Завршна свечаност одвијала се у згради Филхармоније.
Награду је уручио Николај Петрович Бурљајев, велики руски уметник, председник Словенског литерарног форума „Златни витез“, иначе одани пријатељ српског народа и добитник Ордена Светог Саве.

Рад Љиљане Хабјановић Ђуровић представљен је у Градској библиотеци у Тули пред бројном публиком. У библиотеци је приређена и изложба десет романа ауторке на српском језику, затим двадесет превода њених књига на дванаест европских језика, као и изложба књига руских аутора објављених у Издавачкој кући „Глобосино Александрија“, чији је власник Љиљана Хабјановић Ђуровић.

У библиотеци у Тули, на одељењу књига на страним (неруским) језицима, на полици за српски језик читаоцима су доступне књиге Ива Андрића, Бранислава Нушића, Добрице Ћосића и Љиљане Хабјановић Ђуровић.
Љиљана Хабјановић Ђуровић била је и гост Православне гимназије, а примио је и оснивач и директор Гимназије отац Лав Махно, један од тројице свештеника Руске православне цркве који су одликовани правом да носе три крста.

Током боравка у Тули и Москви Љиљана Хабјановић Ђуровић имала је и неколико сусрета са читаоцима својих књига.

„ЗЛАТНИ ВИТЕЗ“ је друго признање које је Љиљана Хабјановић Ђуровић добила у Русији. Новембра 2010. године роман „ИГРА АНЂЕЛА“ награђен је као најбоља књига страног аутора објављена у Русији у 2010. го-дини са образложењем жирија: „Ми бисмо желели да се и код нас појави књига о значајним догађајима из историје наше земље, слична овој по дубини хришћанске мисли, снажне молитве и чежње за Господом, испуњена љубављу према Небеском Оцу и према земаљској отаџбини.“

U POLjSKOJ OBJAVLjENA KNjIGA ALEKSANDRA ČOTRIĆA

U Poljskoj je objavljena knjiga izabranih aforizama srpskog satiričara Aleksandra Čotrića (1966) pod naslovom „Crna knjiga“ (“Czarna ksiega”).

U knjizi koju je objavila izdavačka kuća „Krosnienska oficina“ iz grada Krosno na jugu Poljske, nalazi se oko tri stotine aforizama koje je izabrala i prevela Olga Lalić Krovicka iz poljskog grada Dukla.

Autori recenzija su ugledni poljski književni kritičari Jurata Bogna Serafinska i Tadeuš Lira Šliva, koji ističu da je „filozofija srpskog autora, sadržana u kratkoj formi, bliska poljskim čitaocima“.

Knjigu je likovno opremio Milan Beštić, a redaktori su Vesna Denčić, Ana Dagmara Luković i Vanda Novik Pala. U knjizi se nalazi i portretna karikatura autora knjige koju je nacrtao Jugoslav Vlahović.

Knjiga aforizama Aleksandra Čotrića biće tokom maja predstavljena u nekoliko poljskih gradova, uključujući Varšavu i Vroclav.

Poljska je postojbina velikog broja veoma kvalitetnih aforističara, među kojima je svetsku slavu stekao Stanislav Ježi Lec (1909-1966).

Čotrić je član Udruženja književnika Srbije i Beogradskog aforističarskog kruga. Dobitnik je svih značajnih nagrada koje se u Srbiji dodeljuju za satiru – „Radoje Domanović“, „Vibove nagrade“, „Ježeve nagrade“ „Jovan Hadži Kostić“, „Dragiša Kašiković“...

Knjige izabranih aforizama Aleksandra Čotrića prethodno su objavljene u Makedoniji, u prevodu Vasila Tolevskog i Rumuniji, u prevodu Gorana Mrakića i Lučijana Aleksiua.