Документи Саопштења, изјаве ... Догађаји Линкови
Београдски међународни сусрети Управа Издања
Награде Академије Иво Андрић
У Удружењу књижевника Србије, у суботу 10. децембра, на дан када је Иво Андрић примио Нобелову награду за књижевност 1961. године у Стокхолму, одржана је свечаност на којој су уручена књижевна признања Академије која носи име великог српског писца. Додељено је пет равноправних награда писцима из земље и расејања.
Добитници за најбоља књижевна остварења у расејању за 2005. годину су угледни амерички неуропсихијатар српског порекла др Дојна Галић-Бар за романе Анђели без лица и Плави голуб, те двоје српских књижевника који живе у Паризу, Злата Живадиновић за роман О јагодама и страху и Властимир Станисављевић Шаркаменац за Пето, српско јеванђеље. Исто признање за књижевно стваралаштво у земљи добила је историчарка уметности и списатељица Тамара Огњевић за роман Мамелук, потресну сагу о страдању босанских Срба у муџахединском заробљеништву 1995. године, те Невенка Урбанова за аутобиографски роман Свици који словима светле.
О Иву Андрићу и његовом књижевном делу, добитницима годишњих признања и њиховим књижевним остварењима говорили су Срба Игњатовић, председник УКС, Радомир Смиљанић, оснивач и председник Академије Иво Андрић, академик Недељко Шиповац и Предраг Богдановић Ци.Два признања Сави Бабићу
Неуморни преводилац и свестрани књижевни посленик Сава Бабић обдарен је недавно са два угледна признања. Прво је стигла Награда за животно дело Удружења књижевних преводилаца Србије, којом је крунисан његов дугогодишњи преводилачки рад. То је једна цела библиотека од осамдесетак наслова мађарске књижевности, а понајвише од тога су дела Беле Хамваша, знатно више него што су и сами Мађари објавили.
Овај изузетни хунгаролог проглашен је крајем минуле године и „Витезом мађарске културе“, а то је признање за све оно што је учинио за протеклих пола века на превођењу мађарских аутора на српски језик и обрнуто. То се и у образложењу наглашава да се ова титула додељује „за животни опус који је у знаку међународних културних веза“.
Церемонија проглашења одржана је 21. децембра у палати Штефанија у Будимпешти. Ово признање додељује невладина организација Фонд за мађарску културу из престонице нашег северног суседа.Лауреати Андрић и Игњатовић
У свечаној аули Академије Румуније, у Букурешту, 23. децембра 2005. објављена су имена награђених, у оквиру 16 одељења ове највише румунске институције за науку и културу. Прво по реду од тих одељења – оно „за језик и књижевност“ своју награду у области литературе, за 2003. годину (Академија додељује своје награде сваке друге године!) а која носи име најзначајнијег румунског писца XX века, Лућијана Благе, доделило је двојици наших књижевника – РАДОМИРУ АНДРИЋУ и СРБИ ИГЊАТОВИЋУ.
Ова вест је утолико значајнија јер су Р. Андрић и С. Игњатовић први наши писци, као и први инострани, којима је ово високо признање додељено за, у првом реду, њихов песнички и књижевни опус, али и за тумачење и ширење румунске литературе у нашој земљи.
Ове награде је, из руку председника Академије Румуније – Еуђена Симиона, и председника Одељења за језик и књижевност – Мариуса Сале, примио песник Радомир Андрић, који је (за уздарје) Академији Румуније уручио слику Боже Ковачевића „Златиборски предео“.
Добитнику овог признања Срби Игњатовићу оно је уручено 14. децембра 2006. године, у Амбасади Румуније у Београду, на свечаности посвећеној највећем румунском књижевном класику МИХАЈУ ЕМИНЕСКУУ, у присуству великог броја наших уметника – књижевника, преводилаца, сликара и вајара, редитеља и драмских уметника, као и особља амбасаде Румуније, на челу са шефом мисије – господином Александру Мурешаном и аташеом за културу – господином Јоном Габријелом Андрејем.
Овом приликом, такође, шеф мисије Амбасаде уручио је почасни, златни кључ румунског града Калараш, близу Букурешта (у име градоначелника Николаја Драгуа) градоначелнику града Зајечара – господину БОШКУ НИЧИЋУ. Са своје стране, Зајечарци су најавили братимљење ова два града (Зајечара и Калараша) као и скорашњу премијеру. комедије „БУРНА НОЋ“ румунског класика Јона Луке Карађалеа, у режији Петра Зеца и у изведби Позоришта „Зоран Радмиловић“ из Зајечара.
Белом Марковићу „Стеван Сремац“Особени прозни писац Радован Бели Марковић добитник је награде „Стеван Сремац“ за роман Оркестар на педале, чији је издавач „Народна књига“. Изузетни писац, који је изградио својеврсну стваралачку митологију и маркирао препознатљиву топографију, поштовање према свом сјајном претходнику, а поводом признања са његовим именом, исказао је овим речима:
„Као изузетну част и прилику за још један дубоки наклон сенима великог Стевана Сремца. Одушевљење његовим приповеткама пени се више од једног века. Чак и они који, различитим стицајима, Сремца као писца познавали нису, грозничаво траже његове приповетке, као лек илити запис од урока.”Признање Драгану Недељковићу
Професор др Драган Недељковић први је добитник књижевне награде „Српска књига“, коју је о десетогодишњици свог постојања доделио истоимени издавач из Руме. Недељковић је у овој издавачкој кући објавио четири изузетна дела: Тихи Дон Михаила Шолохова, Научите пјесан, Сизифов труд и Врлетна стаза преображења.
Уручење награде уприличено је на свечаности у Руми, 5. децембра, коју је Недељковић примио из руку првог човека „Српске књиге“ Милутина Живановића. Признање се састоји из повеље и новчаног дела, који је угледни професор поделио на две равне части: половину српској деци са Косова, а половину најсиромашнијој избегличкој породици у Руми.
О Драгану Недељковићу, угледном професору и научнику, Србину и Европљанину, који је цео живот посветио духовним вредностима српског народа беседили су владика шабачко-ваљевски Лаврентије, Павле Станојевић и Слободан Ракитић.Попоски у америчком часопису
Угледни српски песник Никола Цинцар Попоски, аутор осам збирки поезије, добио је запажено место у познатом америчком часопису за светску књижевност „World literature today“. Критику о његовом песништву написала је Мирјана Н. Матерић, стални књижевни критичар овог литерарног магазина, предавач и агилни стваралац из српског расејања.
У својој критици она каже да се Попоски смислено игра речима, игра се опасностима и фаталношћу, у којој стваралачкој игри ствара нове речи. Користећи вибрације речи пре него што су се оне спојиле и додирнуле, Попоски их урања у „тамне ходнике“ који покрећу размишљања у свим правцима, истиче критичарка.Баштиник и песник
Вредни истраживач духовне баштине и песник Раде М. Обрадовић, тихи и истрајни стваралац из Великог Поповца код Петровца на Млави, добитник је награде Удружења књижевника „Бранко Миљковић“ из Ниша. Наиме, његова песма однела је прву награду на међународном конкурсу који је расписала ова књижевна асоцијација. Песма, под насловом „Херој стиха“, донела је аутору прву награду, бисту Бранка Миљковића. Ово признање уручено је песнику 17. децембра на међународном сусрету песника у Нишу, који су одржани поводом 71. рођендана Бранка Миљковића.
Награда Радио Београда 2
Једногласном одлуком жирија Радио Београда 2 награда Књига године 2005. у области теорије књижевности и уметности, естетике и филозофије припала је др Чаславу Д. Копривици за дело Идеје и начела – истраживање Платонове онтологије. У најужој селекцији биле су још књиге Косте Богдановића Поетика визуелног и Мирка Зуровца Три лица лепоте.
Признање је Копривици свечано уручено 9. фебруара у Камерној сали Радио Београда. На свечаности са угледним званицима, присутне је поздравио главни и одговорни уредник Радио Београда Ђорђе Малавразић и председник жирија Симо Елаковић, који је говорио о вредности награђеног дела. Присутним се обратио и др Часлав Д. Копривица, аутор награђене књиге, коју је објавила Издавачка књижарница Зоран Стојановић из Сремских Карловаца и Новог Сада.
ЗУПАНЦУ НАГРАДА „Политикиног ЗАБАВНИКА“
Лауреат награде „Политикиног забавника“ за најбоље књижевно дело намењено младима а објављено протекле године на српском језику постао је Миодраг Зупанц. Његову Бајку из буџака објавио је београдски „Плато“, а одабрана је између једанаест књига увршћених у ужи избор. Зупанц, драматург, редитељ и уредник РТС-а, истакао је да његова књига говори о данашњем времену, тачније о последњих 15 година, иако је смештена у неко далеко време и простор и дата у форми бајке“.
Вукова награда
На свечаности одржаној у Председништву Републике Србије, 10. фебруара ове године, урученa je Вукова награда за 2005. годину, коју по 42. пут додељује Културно-просветна заједница Србије. Ово високо признање традиционално се дарује појединцима и колективима за изузетан допринос српској култури. Награђене и званице поздравио је својом беседом председник ове културно-просветне институције песник Љубивоје Ршумовић, а у име Министарства за културу, покровитеља награде, обратио се државни секретар Мирољуб Радосављевић. „Српски културни простор одувек превазилази међе српских држава, и временом се ширио свуда по свету, захваљујући вредним људима који нису заборавили своје српско име, своју веру, порекло и традицију“, нагласио је Радосављевић, стављајући награду и награђене у контекст 150. годишњице рођења највећег српског научника Николе Тесле, који је био „најдостојнији представник српске културе, светосавске духовности и вуковске памети“.
Имена добитника Вукове награде саопштила је оперска уметница Радмила Смиљанић, председник жирија, а признања је уручио Љубивоје Ршумовић. Добитници су: Живорад Ајдачић, редитељ и драмски писац, др Петар Марковић, научник, Мерима Његомир, музички уметник, Славко Симић, драмски уметник, Мирољуб Тодоровић, књижевник и Љиљана Чубрић, историчар (сви из Београда), као и Миодраг Бабић, привредник из Вршца и председник скупштине „Доситејеве задужбине“, Гимназија, Чачак, Интернационални фестивал позоришта за децу, Суботица, и Источник, лист и издавачка делатност Епархије канадске.
У име награђених захвалила се Љиљана Чубрић.
Крај странице