Документи Догађаји Књижевне новине БМС писаца Управни одбор Књиж. з-друштва УКС Саопштења Издања SL magazine Линкови

УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ Епископ канадски господин Георгије (Ђокић) и епископ крушевачки др Давид (Перовић) примљени за почасне чланове УКС ПРЕДСЕДНИК УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ РАДОМИР АНДРИЋ, АКАДЕМИК МАТИЈА БЕЋКОВИЋ, АКАДЕМИК РАЈКО ПЕТРОВ НОГО, ГЛАВНИ УРЕДНИК СРПСКЕ КЊИЖЕВНЕ ЗАДРУГЕ ДРАГАН ЛАКИЋЕВИЋ И УГЛЕДНИ ПИСАЦ МИЛЕ МЕДИЋ ПРЕДЛОЖИЛИ СУ ДА ЕПИСКОП КАНАДСКИ ГОСПОДИН ГЕОРГИЈЕ (ЂОКИЋ) БУДЕ ПРИМЉЕН ЗА ПОЧАСНОГ ЧЛАНА УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ. ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ДРАГАНА ЛАКИЋЕВИЋА Епископ канадски Господин Георгије (Ђокић) већ четврт века је епископ Српске православне цркве – оснивач Епархије канадске, једно време Епископ милешевски. Његови родитељи дали су Цркви све четворо деце: поред Владике канадског, један његов брат је Епископ средњоевропски Константин, сестра им је монахиња Надежда, а трећи брат – свештеник Љубомир Ђокић. Владика Георгије у цркви је непрекидно од своје тринаесте године. Владика Георгије подигао је Епархију, у њој двадесетак цркава и своју задужбину – Манастир Милтон код Торонта. Да буде члан нашег Удружења, Владика Георгије достојан је по својој вишеструкој опредељености, љубави и делатности за књигу и књижевност. Изучио је књиговезачки и штампарски занат. Штампарску машину поклонио је Штампарији СПЦ у Београду. У својој Епархији основао је лист и Издавачку установу Источник, која објављује књиге у области религије и књижевности. С Његовим благословом изашле су, у издању Источника, три књиге МИСЛИ великих православних писаца и светитеља – Светог владике Николаја Лелићког и Светог Јустина Ћелијског... Епископ Георгије и сам је књижевник. Позната је књига његових беседа Печат мојега владичанства (2006) и Ковчежић успомена – Мој пут ка Богу, својеврсно житије (2011) коју је Источник објавио заједно са Српском књижевном задругом, као и Мисли светих по Јустину Ћелијском. Благост и доброта који веју из речи и мисли Владике Георгија једнако су плод његове службе и целомудрености на једној, а искрености и природности на другој страни. Те врлине посебно су дошле до изражаја у аутобиографској прози Ковчежић успомена, документарном сведочанству о једној побожној породици која рађа свештенике, калуђере и владике, а прераста у ширу породицу верника и целог народа. Епискоип Георгије приповеда налик усменим казивачима – једноставно, духовито и живописно, а при том ствара завештање своје посвећености Господу. Подижући Епархију и Манастир у Канади, Владика Георгије је подигао и српску културну и духовну заједницу у тој најмногољуднијој српској колонији – друкчије, преданије и несравњено више од свих других епархија, па и ових у Отаџбини. О свему томе сведоче и Библиотека, Архив и Музеј које је недавно подигао уз манастир Милтон; Библиотека већ има више од десет хиљада књига, углавном штампаних у расејању. _____   УПРАВНИ ОДБОР УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ, НА СЕДНИЦИ ОДРЖАНОЈ 15. НОВЕМБРА 2011, ЗА ПОЧАСНОГ ЧЛАНА УКС ПРИМИО ЈЕ И ЕПИСКОПА КРУШЕВАЧКОГ ДР ДАВИДА (ПЕРОВИЋА) Епископ крушевачки Давид (Перовић – крсно име Мирослав) рођен је 17. јула 1953. године у Ђураковцу, на Метохији (Епархија рашко-призренска). Основну школу је похађао у Истоку, Ђураковцу и Пећи. Гимназију је завршио у Пећи (1972). Провео је годину дана на раду у фабрици намештаја у Сент-Етјену у Француској (1972/3). Бавио се студијама књижевности на Филолошком факултету у Београду (1973/4), а филмском и телевизијском режијом на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду (периодично 1973/76). Богословске студије окончао је на Богословском факултету Српске Православне Цркве у Београду (1977/83), и истовремено своје седмогодишње искушеништво. Предавао је богословске предмете. Континуирано предаје Хришћанску етику (са Аскетиком) и Аскетско богословље, као асистент и доцент Православног богословског факултета Универзитета у Београду (1995/2011). Студија Цивилизација слике (символ, слика, знак) (саосталим објављеним радовима – 25) призната му је од стране матичног факултета као еквивалент магистарским студијама и магистарском раду (1996). Обрађивао је тему Христологија светог Максима Исповедника на основу Писама XII-XV и XIX-ог, и то у оквиру докторског рада на Школи за Високе студије при Сорбони, договорно са професором Аленом Л, Буљуеком, патрологом, као ментором (1999). Докторски рад на догматско-патролошку тему Пневматологија светог Василија Великог одбранио је на Правосавном богословском факултету Универзитета у Београду (2002). Књижевне и теолошке радове (чланке, студије, књиге, преводе) објављује у црквеним часописима, и код других издавача. Сарадник је на књигама, учебницима, часописима, монографијама, зборницима, антологијама, сценаријима,драмама, као и на преводима богословских текстова: химнографских и из веронауке; из књижевности, поезије, науке, философије, теорије и егзегезе филмске и позоришне уметности. Преводи богословске чланке, студије и књиге с грчког, француског, енглеског и руског језика. Сарађивао је као стручни консултант и коаутор у стварању документарних филмова и телевизијских емисија и серијала.