Документи Саопштења Догађаји Линкови
Београдски међународни сусрети Управа Издања
Библиографија свих српских књига и појединачних песама преведених на шведски
RAJSKE PTICE OBELEZENE MOJIM IMENOM
Ovaj
Sajam knjiga je tek poceo - ziveo sledeci, 55-ti po redu, kada ce Svedska
biti pocasni gost, 2010. godine. Sigurna sam da me se tada zvanicno niko nece
setiti (ni nasi, ni njihovi i obrnuto) ali nema veze, odavno sam oguglala
na kulturni mobing sa obe strane, (tamo zato sto sam Srpkinja, ovde, zato
sto sam Svedjanaka).
Glavno je da je Univerzitet u Geteborgu ove godine sastavio bibliografiju
- sve do jedne pesme i knjige napisane pre i sada kod nas i u regionu, prevedene
na svedski jezik, od mog vrlog predhodnika Jona Milosa, od mene ili od nekog
drugog. Nije taj veliki rad, srpska knjizevnost prevedena na svedski jezik,
nestao u pesku!
Bila sam jako iznenadjena i veoma dirnuta kada sam nedavno otkrila ovu bibliogafiju. Taj vredni, meni i nama svima, zapravo neznani covek, Svedjanin, Hans Okestrem, drzao je u rukama i ove moje tri antologije savremene srpske poezije "Poeziju ce svi pisati". On je, taj stih, ujedno i prorocanstvo Branka Miljkovica, kao i ime svakog srpskog pesnika i svaku pesmu, uzeo u ruke kao ptice, obelezene mojim imenom, i pustio ih da polete do svih srca u Svedskoj i do citalaca u citavoj Skandinaviji. I do Nobelovog komitata.
http://www.slaviska.se/bibliografi/bkms.pdf
Ovo
je link Univerziteta u Geteburgu.
Bibliografija literature iz naseg regiona prevedena na svedski.
Autor:
HANS ÅKERSTRÖM (Hans Okerstrem, Geteborg)
GÖTEBORG 2009
SKÖNLITTERATUR ÖVERSATT TILL
SVENSKA
(Knjizevnost prevedena na svedski)
Nobelovu nagradu za knjizevnost inace dodeljuju, ne tako retko, bas onim knjizevnicima
koji su u senci "velikih" vredno pisali ceo svoj zivot i ne sanjajuci
da ce dobiti Nobelovu, niti bilo koju drugu lokalnu ili neku tamo "kobasičarsku"
nagadu. Kada sam, kao zastupljeni svedski pisac, pre par godina bila u organizovanoj
poseti Nobelovoj blioteci, glavni bibliotekar Lars nam je ispricao anegdotu
o jednom PROMUKLOM knjizevniku koji ih vec dugi niz godina cesto zove (gnjavi)
negde iz juzne Evrope i dugo objasnjava zasto bas on zasluzuje Nobelovu nagradu...
Ja sam u zadnjih sest godina upoznala gotovo sve u Srbiji koji pisu poeziju
i objavljuju svoje pesme. Imam "materijala" bar za jos tri antologije...Prevela
sam i one "tihe" i one "promukle". Sve koji pisu poeziju,
od akademika do vratara SANU. Od lekara do ratara. I one koji su napisali
jednu jedinu dobru pesmu u svom zivotu, i one koji su objavili "tonu"
knjiga.
Pa neka pametniji od nas odluce ko je prvi medju jednakima!
Kad pomislim da je jedan "vrlo promukli" pisac nazvao moju gore
pomenutu antologiju od ukupno 186 srpskih pesnika - "HIPI antologijom",
zato sto se u njoj ne nalaze samo "promukli pesnici", kao i da me
nisu primili u Udruzenje prevodilaca Srbije, mogu jedino da citiram Isusa
Hrista i kazem "Gospode, oprosti im, jer ne znaju sta cine"...
Ja sam do sada neprekidno radila i ljutila se na nerazumne ljude u onim sredinama
koji su ovaj znacajni rad omalovazavali. Bio me je, jedno vreme i savladao
veliki umor, ali sada, posle nekoliko meseci mirnog i zadovoljnog zivota,
mogu da pogledam iza sebe i ispred sebe sa osmehom na licu.
Srpski narod je sada uistinu predstavljen kao PESNICKI narod i kao takav,
ima pravo da sebe nazove NEBESKIM.
Meni sada ostaje da zasucem rukave i da opet navalim na prevodjenje. Cetvrta
antologija mi se vec smesi. Na naslovnoj strani je fotografija Gradske vecnice
u Stokholmu gde ce 10. decembra Herti Miler biti urucena Nobelova nagrada
za knjizevnost.
E
sad, da se pohvalim. U Zlatnoj sali, na spratu, u kojoj se posle dodele Nobelove
nagrade plese do kasno u noc i hrabri i brzi mogu da pokusaju da zamole kraljicu
za ples, (ili kralja), imala sam tu cast da na molbu direktora Broma gimnazije
u Stokholmu, procitam ovu svoju pesmu (prevedenu na svedski), na svecanom
maturskom balu moje cerke Aeksandre 2001. godine, .
VISIBABA
Zarumeniće mi se opet
gonjena duša
ubledela u skloništu samoće
Zvončići sreće
nadjačaće zavijanje čopora
zauvek
U nedelju
u proleće
povešću svoju dušu
u šetnju
Hodaćemo polako
Uvek ćemo od sada polako
hodati
da što kasnije stignemo
do starosti
do smrti
Eleonora Luthander
Крај странице