Документи Саопштења Догађаји Линкови
Београдски међународни сусрети Управа Издања
Десет година НАТО бомбардовања: Памтимо и питамо - ЗАШТО!?
Тачно на десетогодишњицу по-
четка НАТО агресије на Савез-
ну Републику Југославију (24.
март 1999), у Удружењу књижевника
Србије окупили су се поново писци.
Али не у подневним часовима, како су
то свакодневно чинили док је трајала
она страшна европска ноћ, већ у сти-
шанијим вечерњим сатима (у 18 ча-
сова) како би на достојанствен начин
подсетили на жртве и жртвовања,
размере силе и злочина, живом речју
и поезијом још једанпут исказали
своје огорчење и осуду тога безумног
чина.
У евокативном програму, под на-
зивом ПАМТИМО И ПИТАМО ЗА-
ШТО, уводно слово одржао је Срба
Игњатовић, председник УКС (доно-
симо га у целини). Свој принос евока-
тивној вечери дали су и други писци:
Вук Крњевић, Петар Пајић, Радослав
Братић, Радомир Андрић, Драгомир
Брајковић, Гојко Ђого, Адам Пус-
лојић, Рајко Петров Ного, Радомир
Стојановић, Милица Јефтимијевић
Лилић, Ристо Василевски, Душан
Чоловић, Мићо Цвијетић, Манојле
Гавриловић, Братислав Милановић,
Виктор Шећеровски, Миљурко Вука-
диновић, Станиша Нешић, Миливој
Анђелковић, Владимир Јовићевић Јов
и Бранислав Вељковић.НЕ ЗАБОРАВЉАМО ЖРТВЕ, ПАМТИМО ЗЛОЧИН
Данас обележавамо наш нај-
дужи дан. Дан који је трајао
преко седамдесет дана. Зло-
чинци су, заправо, планирали да то
буде ноћ. Најдужа српска ноћ у годи-
ни обратних шестица.
Како време пролази – а минуло је,
ево, већ десет година – све је јасније
да је то била европска ноћ, ноћ евро-
атлантске армаде и најава цунамија
што ових дана руши темеље претен-
циозног светског господарства, те
осионо замишљене нове империје.
Пет стотина година Срби су че-
кали национално свануће а да нису
порекли веру, изгубили језик, затрли
се као култура. Неће бити да то што
није постигла једна истинска, ото-
манска империја – ова хипотетична,
заснована на лажи, сили и обмани,
може да постигне за цигло десет го-
дина.
Наравно, нема нама мира, ни спо-
која, док год смо изложени радија-
цији опакијој и многострукијој, изо-
билно финансираној и подстицаној,
далекосежнијој од „осиромашеног”,
а свеједно смртоносног уранијума.
Ово удружење је правовремено
подигло одбрамбени и опомињући
глас – још док су НАТО бомбе убија-
ле и разарале. У свим оптужницама
и хајкама које смо преживели током
минулих десет година, како год да
су биле мотивисане и конструисане,
послушници и плаћеници су тај гест
привржености народу и његовом
страдању вазда настојали да квали-
фикују као зло и злочин. То је био, и
још увек је довољан разлог да на Уд-
ружењу књижевника Србије оштре
зубе легије однарођених сподоба и
меркантилизованих херострата. Нај-
новија је претња дављење узицом ма-
теријалне оскудице. Ту, потоњу рачу-
ницу може да поквари чињеница да
српски писци, као и свеколики народ,
знају шта је трпљење и оскудица – од-
носно да је благостање, у овим ветро-
метним просторима, тек релативан,
повремен и привремен појам.
Упркос многоструким и лукавим
атацима што трају, ни као људи, ни
као писци нисмо изгубили памћење
и памет. То двоје, уосталом, и иде не-
како напоредо, у пару.
Не заборављамо жртве и жртво-
вања; памтимо Злочин који се збио.
Уздамо се у истину и Бога Правде,
праштамо заблуделима...
Не оправдавамо злочинце: мири-
ти се за Злом исто је што и зазивати
га да се понови.
Када у модерном поетском кон-
тексту проговори архетип, то је знак
да је колективно памћење подржало
искуство ововременогпесника.
Као и пре десет година, у најду-
жем дану, песници овде имају реч.
Срба Игњатовић
Београд, 24. март 2009.Милан Кундера о бомбардовању Србије
Ниједна земља Европе (од
Атлантика до балтичких
земаља) није се ослободила
властитим снагама. Ниједна?
Но, ипак једна јесте. Југославија.
Захваљујући властитој партизанској
армији. Зато су 1999. изгледа били
дугих седмица бомбардовани српски
градови. Да би се тако овој земљи Ев-
ропе наметнула позиција пораженог.Сумрак Европе
Реаговања водећег руског естетичара Јурија БорјеваЈуриј Борјев, водећи савремени руски
естетичар и теоретичар књижевнос-
ти, редовни члан Руске академије
уметности и председник Независне ака-
демије за естетику и слободне уметнос-
ти, главни научни сарадник Института
за светску књижевност, објавио је више
од 400 радова и више од 30 монографија
из области естетике, културологије, тео-
рије и историје уметности и књижевнос-
ти, методологије критике, семиотике и
херменеутике уметности, реторике, по-
етике, аксиологије, фолклора... Објавио
је у више издања обухватну, двотомну
Естетику и јединствени, ауторски ен-
циклопедијски речник Естетика Теорија
књижевности. Његове књиге у широком
распону културологије (готово да нема
стваралачке области која није предмет
његовог интересовања) објављене су на
руском и преведене на 35 других језика.
За српско издање посебно је припремио
своју једнотомну Естетику, која ускоро
излази из штампе у издању „Конраса”.
Редовни је сарадник магазина за умет-
ност, науку и философију „Зенит”, истог
издавача.
Одмах после почетка бомбардовања
Србије од НАТО снага (1999), написао је
текст Сумрак Европе, као снажан протест
против тога варварског чина. У знак про-
теста напустио је Њујоршку академију, а
солидаришући се са српским народом за-
тражио је двојно држављанство. Сада, у
тренутку обележавања десетогодишњи-
це напада на Србију, послао је следећу
изјаву:
– Протекло је 10 година од почетка
противзаконитог, варварског, разбој-
ничког напада на Србију. Сви мислећи
и часни људи света не могу ни да забо-
раве ни да опросте такав бандитизам.
“Узаврео је наш ум узнемирени!” Основ-
но је то што се разбојници нису опамети-
ли за 10 година, а још су отели Србији ис-
конску територију – Косово – нису рекли
ни реч извињења, нису Србима помогли
да обнове свој индустријски и економс-
ки потенцијал. Бестидност! Подмуклост!
Безочност! Ни историја, ни Бог , ни чо-
вечанство неће опростити разбојницима
тај злочин. Веома сам захвалан српским
писцима што се сећају мога чланка о тим
догађајима. И ми се такође сећамо тих
догађаја и говоримо о вашем дивном на-
роду. Јуриј Борјев”Сећање на Харолда Пинтера
...Пинтеров став према НАТО
бомбардовању Југославије био је
одређен, бескомпромисан. Интер-
венцију НАТО пакта сматрао је неле-
галном, изван оквира међународног
закона, бруталним актом, империја-
листичким иживљавањем над јед-
ном малом, незаштићеном земљом.
Ово је недвосмислено изражавао у
својим говорима и наступима за вре-
ме рата и после. Убрзо после разговoрао избеглицама, у новинама је иза-
шао чланак под насловом “Ми смо
бандити криви за убиства”.У овом чланку, који је написао специјално за
“Sunday Telegraph“, Пинтер поставља
питање права и моралне дужности
НАТО држава да интервенишу у Ју-
гославији. Обраћа се јавности: “Ка-
кав морални ауторитет НАТО има?
Ко му је дао овај ауторитет? Како
друге да убедиш да имаш ово пра-
во?” И одговара: “Не, никог не мо-
жеш да убедиш да имаш право. А не
мораш уопште ни да се трудиш. Оно
што они имају, то је брутална снага.
Бомбе и снага. То је њихов морални
ауторитет.”Бритка анализа о моралности земаља НАТО пакта које
су интервенисале у Југославији, асо-
цира на дијалог из Пинтерове драме
“Још једну за пут”. Николас, брутал-
ни иследник, окрутношћу својих пи-
тања, на које сам даје одговоре, мучи
Виктора. Његова ароганција дости-же врхунац кад каже: “Ја управљам
овим местом. Бог говори кроз мене.”
Блер је тврдио да следи Божији глас,
Буш је изјавио да је напао Ирак зато
што му је знак дошао од Бога. Интер-
венција НАТО пакта у Југославији је
документ о беспримерној ароганцији
једног броја политичара на западу,
корумпираних влашћу. Ови су увек
спремни да критикују друге и свима
около дају лекције, а немају морал-
не снаге да сагледају своје грешке и
катастрофалне пропусте у вођењу
унутрашње и спољне политике. Ко
може да замисли да би се Тони Блер,
Бил Клинтон и Мадлен Олбрајт под-
вргли сад Хашком суду или било
ком међународном трибуналу?! А с
правом се поставља питање, зашто
не, ако су заиста демократе, имајући
у виду последице вођења политике
према Југославији.
После рата, остало је писмо, доку-
мент о ставу Харолда Пинтера пово-
дом интервенције НАТО у Југосла-
вији. У писму од 18. фебруара 2003,
назива НАТО напад на Србију срамо-
том, а оно што се догађа са Србијом
у време кад је писмо датирано, такође
срамним. Пинтер је имао став да ако
се Милошевићу суди због грађанског
рата у Југославији, да такође у Хагу
треба да се нађу вође НАТО пакта,
који су одговорни за злочине над ци-
вилним становништвом и почињеним
штетама у Југославији. Бомбардовање
Београдске телевизије назива “плани-
раним актом тероризма”. У изјави Би
Би Си-ју оптужује Тони Блера за рат
на Балкану. “Он је био међу првима,”
каже. “Он воли да баца бомбе около.
То га нарочито узбуђује.” Ову изјаву
треба узети у ширем контексту оног
што је претходило интервенцији и
оног што се догађало за време седам-
десет осам дана рата у Југославији.
Супротно општем мишљењу да су
бомбардовање иницирали Американ-
ци, највећи заговорник интервенције
у Југославији, и иницијатор, уствари,
био је Тони Блер. Овог је одмах по из-
недреној идеји, и разрађеном плану
од стране “спин” доктора у Даунинг
Стриту, свесрдно подржала Мадлен
Олбрајт, која је потом била моторна
снага за његово извршење.Нико није дефинисао тако уоп-
штено, сублимно амерички став
према спољном свету као Харолд
Пинтер. “Do as I say or kiss my arss.”
“Учини како кажем или ме пољуби у
задњицу”. Колико год да се ове речи
некима могу да учине екстремним,
они који прате, познају и анализи-
рају начин на који State Departmant
формира спољну политику и с как-
вом ароганцијом и бруталношћу се
односи према онима који стану на
пут остварења циљева Америке као
супер силе, знају о чему је реч. Ова
изјава Харолда Пинтера постала је
данас поштапалица, максима они-
ма који се одлучно боре за истину и
правду у међународним односима.
Радомир Путниковић
Крај странице