UKS - Dokumenti ...

Господин Драган Којадиновић, министар
МИНИСТАРСТВО КУЛТУРЕ СРБИЈЕ
Влајковићева 3
Б е о г р а д

27. март 2006.

Поштовани господине министре,

Како Вам је познато прошле године смо у холу Француске 7 поставили барељефе посвећене Сими Матавуљу и Јовану Скерлићу у склопу обележавања стогодишњице удруживања српских писаца. Они имају споменичку, трајну вредност доприносећи репрезентативности и функцији саме зграде која је под заштитом закона као културно добро.

Поздрављамо гест Министарства - помоћ од два милиона динара коју сте доделили Удружењу књижевних преводилаца Србије за уређење просторија које преводиоци користе у истој згради. Част нам је да Вас известимо да смо као носиоци одговорности за коришћење целокупног простора лако и коректно постигли договор са преводилачким Удружењем о врсти и обиму послова који су, на обострану корист, управо у току.

Пошто су ове године на реду бројне манифестације нашег Удружења у којима учествују и страни гости, а нисмо се одужили Исидори Секулић, Иви Андрићу и Милану Ракићу (130 година од Ракићевог рођења) који такође заслужују барељефе, поготову што остатак зграде вапи за додатним сређивањем свих врста, верујемо да су то довољни разлози да Министарство додели и Удружењу књижевника Србије два милиона динара за ове намене.

Очекујући позитиван одговор срдачно
Вас поздрављамо!

Срба Игњатовић, председник
Удружења књижевика Србије

Господин Ненад Богдановић,
градоначелник
Госпођа Радмила Хрустановић,
заменик градоначелника
Скупштина града Београда
Драгослава Јовановића 2, Београд

17. март 2006.

Поштовани,

Обавештавамо Вас да смо на основу договора и нацрта протокола о сарадњи са Удружењем књижевника Пољске припремили изливање спомен табле Томажу Јежу, пољском класику, аутору књиге о Првом српском устанку и Карађорђу, и добили сагласност одговарајућих градских служби да она буде постављена на почетку истоимене улице.

Обраћамо Вам се с молбом да Град помогне трошкове њене израде (одливања) сумом од 90.000,оо динара а такође би било пожељно да је представник Града открије или учествује у њеном откривању.

Обележавајући стогодишњицу удруживања српских писаца у холу Француске 7 поставили смо барељефе Симе Матавуља и Јована Скерлића, првог председника и првог секретара (1905) српског књижевног еснафа.

Исидора Секулић, Иво Андрић, Вељко Петровић (предратни председник књижевничке организације), Јован Поповић, Чедомир Миндеровић, Ели Финци и други писци обновили су 1944. рад књижевничке организације у згради у Француској 7. Том приликом је Исидора Секулић изабрана за председника а неколико година касније Андрић ће се наћи на челу савезне списатељске организације. Ово говори о пуном, па и формално-правном континуитету УКС.

Ове године навршава се и 130 година од рођења великог Милана Ракића. Прилика је да и ова три великана (И. Секулић, И. Андрића, М. Ракића) обележимо барељефима у холу Француске 7 трајне, споменичке вредности. У том смислу нашу молбу за помоћ и у овом значајном културном чину допуњујемо износом од још 300.000,оо динара.

Такође Вас обавештавамо да смо основали Задужбину "Радоје Домановић" чији је један од првих циљева рестаурација родне куће великог сатиричара у Овсишту, уз припомоћ донатора и општине Топола, и њено претварање у активан стваралачки дом, библиотеку и изложбену поставку.

Надамо се да би и ову акцију Град у перспективи могао да помогне макар скромним износом (200.000,оо - 300.000,оо динара) али се уздамо и у заинтересоване донаторе са којима смо у контакту.

Додатно желимо да Вас обавестимо о нашим покушајима да решимо невеселу ситуацију смештаја Задужбине Милоша Црњанског - у чему имамо пуну сагласност академика Николе Милошевића , њеног председника - при чему досад нисмо наишли на разумевање Града. Настојећи да веома неправично издели зграду између три корисника Горица Мојовић је својевремено за ускраћивање права УКС дала правно неодрживе и нетачне разлоге. Да би се права која УКС има 60 година преко ноћи ускратила потребни су веома озбиљни и истинити разлози. Поготову је правни нонсенс да Град, наводно штитећи интересе државе Србије као титулара зграде у Француској 7, настоји да повласти СДК, организацију основану и регистровану на савезном нивоу (чији су чланови, уз мали број изузетака, и даље чланови УКС)!

Посебно наглашавамо да је овај спор са Градом са становишта УКС у међувремену прешао на чист имовинско-правни терен. Осим што је трпео углед УКС десило нам се оно исто што се држави Србији догађа с Косовом - т.ј. да је принуђена да сваког месеца троши милионе долара на отплату косовског дуга иако одавно по том основу нема никакав приход. И УКС је "политика" Града довела у ситуацију да годинама плаћамо полису осигурања, струју и највећи део телефонских рачуна за читаву зграду, односно чак и приватној фирми која је недавно одселила, јер је њен власник економски исправно резоновао да се, док спор траје, не зна коме је заправо дужан!

Подсећамо да је Удружење књижевника Србије у међувремену већ остало без значајних средстава и имовине захваљујући којима би могло да делом самостално решава бројне проблеме писаца:
1) новац наше Фондације пропао је као "стара штедња" али управо покрећемо поступак за повраћај,
2) кућа старог писца Лазе Лазаревића, легат Удружењу, без правоваљане одлуке уступљена је Библиотеци Града а ова је тај простор уступила даље, те такође тражимо повраћај,
3) и кућа Вељка Петровића, коју користе два службеника Музеја Београда, по неким сазнањима јесте легат Удружењу,
4) просторије Ауторске агенције у Мајке Јевросиме продате су на аукцији а Удружење књижевника Србије је благовремено обавестило купца да је њен оснивач, да је Агенција деловала најпре у Француској 7, да је сву имовину остварила послујући са писцима и у име писаца, те да ћемо тражити обештећење.

У свим земљама у транзицији успостављени су извесни заштитни механизами када је о култури, уметности и ствараоцима реч или им је остављен део имовине. Код нас, како се да видети, то није случај, а почесто су нагомилане и нове неповољне околности и ситуације.

После тешко примењивог Закона о доприносима којим се девастира статус самосталног уметника сада нам се нуди модел којим уметничка удружења треба да преузму послове државне администрације у погледу плаћања доприноса за њихово социјално осигурање. Удружења махом нису оспособљена за преузимање те обаезе јер немају службе за вршење овако одговорних послова.

Сматрајући да је отклањање побројаних проблема заједнички циљ, као и да је и интерес Града да писци буду способни да што више утичу на решавање сопственог статуса, држимо да је најцелисходније да Град повуче спорну одлуку о "кажњавању" УКС и остави нам на раполагању целину зграде у Француској 7. Потом ће се писци сами лако споразумети о њеном коришћењу у транзиционим приликама.

С поштовањем, очекујући конструктиван одговор,

Срба Игњатовић, председник
Удружења књижевника Србије