Документи Догађаји Књижевне новине БМС писаца Управни одбор Књиж. з-друштва УКС Саопштења Издања SL magazine Линкови

Конкурси: «Златник Милована Видаковића», позив «Балканског књижевног гласника», "Ђурин шешир", „Алма” - Најкраће Приче 2011, Народна библиотека "Његош", "Драгиша Кашиковић" и "Радоје Домановић" Награђени Мариоков, Ристић, Урбан и Николић Награда «Златник Милована Видаковића», Поводом двадесетогодишњице самосталног српског новинског издаваштва у Мађарској и 170 година од смрти књижевника Милована Видаковића, редакција Српских недељних новина расписује Kонкурс за књижевну награду Златник Милована Видаковића Редакција Српских недељних новина расписује конкурс за књижевну награду Златник Милована Видаковића, за најбољу необјављену кратку причу на српском језику. Право учешћа имају сви аутори који стварају на српском језику, без обзира на држављанство и место становања. Конкурс се расписује за најбољу необјављену кратку причу на српском језику, дужине до 45 редова. Право учешћа имају сви аутори који стварају на српском језику, без обзира на држављанство и место становања. Један аутор може послати највише два рада, који се потписују шифром. Податке о себи (поштанска и електронска адреса, број телефона) аутори треба да доставе у посебном, запечаћеном коверту. Причу послати у четири одштампана примерка на адресу: Srpske nedeljne novine, Nagymező u. 49, 1065 Budapest, Hungary. Пристигле радове оцењиваће трочлани стручни жири, а аутору награђене приче припашће повеља и златник са ликом Милована Видаковића. Рок за слање прича је 31. децембар 2011. године. Жири ће своју одлуку о награђеном раду донети до краја јануара 2012. Детаљније информације заинтересовани могу добити путем имејл адресе: nedeljnenovine@gmail.com Милован Видаковић (Неменикуће, 1780 - Пешта, 1841) сматра се зачетником српског романа и један је од најчитанијих српских писаца свога времена. Детињство је провео без школе, идући за овцама и козама. Једини духовни утицај вршила је на њега епска народна традиција. Гимназију је завршио у Сегедину, Темишвару и Новом Саду, филозофију у Сегедину и Кежмарку, где је био уписан и на права. За време читавог школовања Видаковић се издржавао подучавајући млађе ђаке. Научио је латински, немачки, мађарски и помало француски. У јесен 1817. постављен је за професора Српске гимназије у Новом Саду. Због неке афере отпуштен је 1824. Отада је живео као приватни учитељ, у Темишвару, Сремским Карловцима и Пешти. Већи део живота провео је у беспарици. Последње године свога живота провео је у Пешти. Код њега на стану су сви српски ђаци имали смештај. Сахрањен је на српском гробљу у Пешти, а надгробни споменик му је о свом трошку подигла Матица српска. Позив «Балканског књижевног гласника» Поштоване колеге, драги сарадници, Од данас можете послати прилоге за нови број Балканског књижевног гласника на адресу balkanwriter@gmail.com Да подсетимо: Рукописи се не враћају. Хонорари се не плаћају. Прилоге који се шаљу електронском поштом слати у doc формату (Word document), искључиво као некомпримован Attachment (zip или pdf документе ни не отварамо). Обавезно послати кратку биографију (до тридесет речи), библиографију, као и фотографију. Фотографију не слати као део Word документа, већ као посебан jpg Attachment. Уколико аутор инсистира на псеудониму, то је неопходно нагласити, али тачни подаци о идентитету аутора морају бити познати уредништву. Редакција задржава право да не објави текстове оних аутора који не желе да саопште своје податке. Молимо вас да не шаљете више прилога одједном. Дозволите да вам прво одговоримо пре него што нам пошаљете следеће прилоге. Обавештење – да ли ће текст бити објављен у BKG – стиже у просеку у року од тридесет дана. Увек сачувајте копије својих текстова. Уредништво са гађењем одбија текстове који промовишу расну, националну, верску, политичку, сексуалну – или било коју другу мржњу, као и екстремизам било које врсте. Ипак, ставови изречени у текстовима, објављеним у Балканском књижевном гласнику ауторски су и не морају да нужно изражавају став ни уредништва, ни оснивача или издавача. Редакција задржава право на скраћења и уредничку опрему свих новинарских прилога и приказа. Messager littéraire balkanique Rédacteur en chef Gojkov http://balkanwriters.com/   КОНКУРС ЗА НАГРАДУ "ЂУРИН ШЕШИР" Фондација солидарности Србије и Кућа Ђуре Јакшића установили су нову књижевну награду – под називом Ђурин шешир – за рукопис необјављене књиге песама, која ће први пут бити додељена последње недеље јуна 2012. године, на свечаности и проглашењу победника, у кући Ђуре Јакшића, Скадарска 34, у Београду. Право учешћа на Конкурсу имају сви аутори који пишу на српском језику, а рукопис необјављене књиге песама, у 3 (три)примерка, под шифром (са разрешењем шифре у посебној, запечаћеној коверти), послати искључиво поштом на адресу: Кућа Ђуре Јакшића, Скадарска 34, 11 000 Београд, са назнаком – за Награду Ђурин шешир – најкасније до 31. 03. 2012. године. Награда се састоји од: – објављивања победничког рукописа у форми књиге, у тиражу од 500 (пет стотина) примерака, од чега аутору припада 100 (стотину) примерака; – плакете (барељефа у месингу) са ликом Ђуре Јакшића, рад вајара Остоје Балканског; – уникатног шешира, ручно израђеног, по угледу на шешир Ђуре Јакшића. О додели Награде Ђурин Шешир одлучује трочлани жири, у саставу: мр Душан Стојковић, књижевник и књижевни критичар – председник, Радивоје Марковић, уредник уметничких програма у Кући Ђуре Јакшића – члан, и Милош Јанковић, књижевник - испред Фондације солидарности Србије – члан.   NAJKRAĆE PRIČE 2011 Izdavačka kuća „Alma” priprema zbornik priča pod nazivom „Najkraće priče 2011”. Na konkurs se šalju do tri neobjavljene priče, ne duže od 30 redova (1800 znakova, pri čemu se i razmak između reči računa kao znak). Nema nikakvih tematskih ili žanrovskih ograničenja. Konkurs nema takmičarski karakter – nema pobednika, nagrada i sl. Priče uvrštene u zbornik neće se honorisati. Priče se potpisuju imenom i prezimenom. Poželjno je navesti i osnovne podatke o autoru (datum i mesto rođenja, zanimanje, književni rad, saradnja sa časopisima, objavljene knjige, adresa, telefon, e-mail adresa...). Radovi se šalju na adresu: „Alma” Molerova 62-A 11000 Beograd ili elektronskom poštom na adresu: izdavackakuca.alma@yahoo.com Pošto veliki broj mejlova, iz nepoznatih razloga, ne stiže do nas, svima koji priče pošalju elektronskom poštom potvrdićemo da smo njihov mejl primili. Ukoliko vam ne odgovorimo, molimo vas da priče pošaljete ponovo. Konkurs je otvoren do 15. decembra 2011. godine. Početkom marta 2012. godine biće objavljen zbornik najlepših ostvarenja pristiglih na konkurs. Sve informacije o konkursu, autorima zastupljenim u zborniku, predstavljanju knjige i sl. biće objavljene na sajtu www.alma.rs i www.alma.co.rs. Na ovom sajtu mogu se pročitati svi zbornici s prethodnih konkursa (uključujući i zbornik s X konkursa za najkraću kratku priču – „Jedan život u manje od 900 znakova“).   Народна библиотека "Његош", Књажевац РАСПИСУЈЕ XX СВЕТОСАВСКИ КЊИЖЕВНИ КОНКУРС ЗА НАЈБОЉА ОСТВАРЕЊА У ОБЛАСТИ ПОЕЗИЈЕ И КРАТКЕ ПРОЗНЕ ФОРМЕ Тема: ЛЕГЕНДА ИЗ МОГ КРАЈА 1. Један аутор доставља највише три песме или један прозни текст, не дужи од 20 куцаних редова. 2. На конкурсу могу учествовати сви заинтересовани са територије Републике Србије. 3. Радови се достављају у ТРИ примерка, под шифром, с тим што се решење шифре (име и презиме ауторa, кратка биографија, адреса или школа, број телефона) доставља у посебној коверти уз рад. На коверти обавезно навести за коју област се конкурише – поезија или проза, млађи од 15 година или одрасли аутори. 4. Радове доставити до 19. децембра 2011, на адресу: Народна библиотека „Његош“, Бранка Радичевића 1, 19 350 Књажевац. 5. Народна библиотека „Његош“ доделиће по три награде • за поезију у конкуренцији одраслих, • за кратки прозни текст у конкуренцији одраслих, • за поезију у конкуренцији млађих од 15 година и • за кратки прозни текст у конкуренцији млађих од 15 година. 6. Народна библиотека „Његош“ штампаће зборник награђених радова. 7. Резултати конкурса биће објављени и награде додељене крајем јануара 2012. КОНКУРС ЗА НАГРАДУ "ДРАГИША КАШИКОВИЋ" На основну Правилника о додели награде, Издавачка кућа "Српска реч" и Републичка асоцијација за неговање тековина Равногорског покрета, дана 24. октобра 2011. године расписују КОНКУРС ЗА НАГРАДУ "ДРАГИША КАШИКОВИЋ" Награда се додељује за изузетан домет у књижевном, новинарском и публицистичком стваралаштву и за ширење слободе стваралаштва у следећим категоријама: - новинарство; - публицистика и - сатира Кандидате за награду предлажу појединци, редакције, удружења, издавачи и чланови жирија. Предлози и образложења за награду шаљу се до 15. новембра 2011. године, на адресу: *Републичка асоцијација за неговање тековина Равногорског покрета* *(за награду "Драгиша Кашиковић")* *Кнез Михаилова 48* *11000 Београд* *Србија* *или на адресу електронске поште: alecotric@gmail.com Награда се састоји из плакете и новчаног износа. О добитницима одлучује трочлани жири, а награда ће бити уручена у Београду, до краја 2011. године. Награда се ове године додељује шеснаести пут и названа је по Драгиши Кашиковићу (1932 - 1977), писцу, публицисти, новинару, сликару, карикатуристи, преводиоцу, уреднику, истакнутом политичком емигранту који је живео и радио тадашњој Југославији и САД. Међу досадашњим добитницима овог признања су академик Душан Ковачевић, редитељ Горан Марковић, књижевник Милован Витезовић, драмски писци Биљана Србљановић, Милена Марковић и Синиша Ковачевић, књижевна критичарка Љиљана Шоп, проф. др Милан Брдар, др Славомир Гвозденовић и други ствараоци. Награду "Драгиша Кашиковић" за сатиру добили су: Раде Јовановић, Слободан Симић, Александар Чотрић, Александар Баљак, Растко Закић, Филип Младеновић, Дејан Милојевић, Ива Мажуранић, Зоран Т. Поповић, Драган Рајичић, Владимир Јовићевић Јов, Момчило Михаиловић, Весна Денчић, Драгутин Минић Карло, Витомир Теофиловић, Милан Бештић и Јово Николић. КОНКУРС ЗА НАГРАДУ "РАДОЈЕ ДОМАНОВИЋ" Фонд "Радоје Домановић" и Удружење књижевника Србије расписују КОНКУРС за доделу награде "Радоје Домановић" у следећим областима: 1. Укупан допринос српској књижевној сатири 2. За најбољу књигу сатире објављену на српском језичком подручју 2010. године 3. За допринос сатири у различитим медијима (позориште, филм, ликовна и музичка уметност) 5. Екселенција сатире (најуспешнији страни сатиричар) Конкурс је отворен до 15. новембра 2011. Образложене предлоге и радове слати на адресу: Удружење књижевника Србије (за Конкурс "Радоје Домановић") Француска 7 11000 Београд Србија О добитницима награде одлучује петочлани жири. Признање се састоји из плакете и новчаног износа, а лауреатима ће бити уручено на свечаности која ће бити одржана крајем новембра у Београду. *УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ* *ФОНД "РАДОЈЕ ДОМАНОВИЋ" Мариокову Награда СРБОЉУБ МИТИЋ ОДЛУКА ЖИРИЈА ЗА ДОДЕЛУ КЊИЖЕВНЕ НАГРАДЕ „СРБОЉУБ МИТИЋ" ЗА 2011. ГОДИНУ На конкурс за књижевну награду „Србољуб Митић" пристигло је 37 књига песама. Жири у саставу: Ана Дудаш (члан), Драган Јовић (члан) и Велиша Јоксимовић (председник), на седници одржаној 3. октобра 2011. године у Малом Црнићу, донео је следећу одлуку: 1. У ужи избор за доделу награде „Србољуб Митић" изабране су књиге песама Ранка Павловића „Монашки сонети", Зорана М. Мандића „Оквир" и Андреја Јелића Мариокова „Покрстице" 2. Награда „Србољуб Митић" за 2011. годину додељује се АНДРЕЈУ ЈЕЛИЋУ МАРИОКОВУ за књигу песама „ПОКРСТИЦЕ", у издању _Удружења српских издавача_ из Београда. 3. Одлука је донета једногласно. ОБРАЗЛОЖЕЊЕ У књизи песама „Покрстице" Андреј Јелић Мариоков, попут покрстица, традиционалне технике веза, обликује лирске „жанр-сцене", у којима спајањем звука и значења, меланхоличних и ведрих расположења, бола и лепоте, плаве и црне боје, проговара о егзистенцијалним питањима, али и о проблемима савремене цивилизације, савременог човека, па и националног бића. На трагу усменог и митолошког наслеђа, пре свега античке и словенске митологије, Мариоков исказује готово митску свест о творачким могућностима поетског језика. Његови емотивни и интелектуални дијалози с претходницима и поетским наслеђем, у којима се огледа припадност стражиловској линији српског песништва, и његове аутопоетичке песме, потврђују оданост песничком тиховању, хришћанско-словенском хуманизму и отмености поетске форме. Поетске константе Андреја Јелића Мариокова - прометејство као категорија која је иманентна песничком чину и песниковом бићу, исказана стиховима „Корачамо увис" и „У паду нам лет", и „језна метафорика" која није ништа друго до призивање лепоте и повратка човека сопственој суштини, додирују се са доминантним слојевима поетике Србољуба Митића.   На Смедеревској песничкој јесени награђени Обрен Ристић, Петер Урбан и Снежана Николић субота, 22.10.2011. Доделом награда, завршен је главни програм 42. Међународног фестивала поезије "Смедеревска песничка јесен", чију је "Златну струну" понео Обрен Ристић, за песму "Сутрашњи варвари". На Међународном фестивалу поезије "Смедеревска песничка јесен" уручена је и новоустановљена награда “Златко Красни” за превођење савремене поезије угледном слависти и преводиоцу Петеру Урбану. Најстарија фестивалска награда "Златна струна" додељена је Обрену Ристићу за песму "Сутрашњи варвари", а публика је најбољом песмом оценила "Само за посебне прилике" Снежане Николић. Поред овогодишњих лауреата, представили су се и песници из Шпаније, Француске, Јапана, Пољске, Русије, Индије, Италије, Аустрије, Грчке, Бугарске, Либана, Румуније, Мађарске, Србије. Последњи фестивалски дан предвиђен је за обилазак културно-историјских споменика Виминациум, Петровац на Млави и манастира Горњак. Фестивал је ове године имао четири програмска дана, а по најави министра културе Предрага Марковића, који је отворио ову песничку манифестацију, од следеће године трајаће седам дана. "Смедеревска песничка јесен" се одржава од 1970. године, а на овогошњој смотри учествовало је педесетак поета из 17 земаља.