Документи Догађаји Књижевне новине БМС писаца Управни одбор Књиж. з-друштва УКС Саопштења Издања SL magazine Линкови

Латушински - Варшава почасни члан УКС Ђорђо Сладоје члан УКС по позиву „Заветине" објавиле документарну грађу о Петру Крду Миодраг Лукић, члан УКС из Швајцарске позива на бојкот Ringier-ових издања у Србији УПРАВНИ ОДБОР УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ ПРИМИО ЈЕ, НА СЕДНИЦИ ОДРЖАНОЈ 20. ЈУНА 2011. ГОДИНЕ, ГЖЕГОЖА ЛАТУШИНСКОГ ИЗ ВАРШАВЕ ЗА ПОЧАСНОГ ЧЛАНА УКС. ГЖЕГОЖ ЛАТУШИНСКИ je прозни писац, есејистa, књижевни критичар, новинар, главни уредник Издавачке куће "Агава" и председник Варшавског одељења Друштва писаца Пољске. Дипломирао је чешки, српски и пољски језик и књижевност на Варшавском универзитету; завршио је постдипломске студије, на Загребачком свеучилишту 1959-1960, и на Београдском универзитету 1960-1963. Био је лектор пољског језика на Београдском универзитету и дописник листа "Жиће Варшаве" из Београда, па културни аташе Пољске амбасаде у Београду од 1963 до 1968. У бившој Југославији боравио је десет година, а по повратку у Пољску радио је у Министарству културе, у филму, у новинарству и издавачкој делатности. Објавио је, поред осталог: _Сунчани склоп,_ роман,1979; _Фасцинација,_ приповетке, 1984; _Балканско проклетство, _књига о распаду Југославије,_ _1997;_ _ _У свијету анатеме_ (књиге есеја). Превео је више од 40 прозних и песничких књига са - чешког, српског, хрватског, словачког, словеначког, македонског и руског језика. Са српског је превео _Сеобе_ Милоша Црњанског, _Ходочашће Арсенија Његована _Борислава Пекића, _Врата од утробе _Мирка Ковача, _Књигу писама_ Филипа Давида и Мирка Ковача, _Отварање тишине _Стевана Раичковића (избор песама, препев, поговор, 256 страница), _Извор живе речи _Васка Попе (избор песама, препев, поговор, 262 странице)... Начинио је изборе песама Анђелка Вулетића, Мила Стојића, Славка Михалића, Веселка Коромана, Ивана Кордића, Соње Манојловић, Абдулаха Сидрана... Припрема опсежан избор песама Милоша Црњанског, на преко 250 страница, као и избор песама Јована Зивлака. Приредио је и објавио три ауторске антологије: _Сви тренуци су ту и ништа не престаје да буде. Антологија српске поезије XX вијека_ у два тома (2008), са предговором, опширним критичким поговором и белешкама о писцима, у којој на 1 114 страница представља 155 српских песника; _Ријечи, које су будне. Антологија црногорске поезије XX стољећа,_ 270 страница (2009); _Под жегом сунца и свјежином ноћи. Антологија хрватског пјесништва XX стољећа, _990 страница (2010);_ _ Добио је награду Књижевног фонда Министарства културе Пољске 1989, за превод књиге М. Ковача _Врата од утробе_ и, исте године, звање _Заслужни посленик културе_, Године 1994. добио је пољску новинарску награду „Златно перо". Године 2009. Свесловенско књижевно друштво доделило му је високо интернационално признање „Фјодор Михаилович Достојевски", а 2010. Књижевни клуб „Бранко Ћопић" - Повељу за Антологију српске поезије 20 века. Исте године добио је Признање Задужбине Здравка В. Гојковића за постигнуте резултате из области културног стваралаштва, као и Награду Матице хрватске "Људевит Јонке". Године 2011. номинован је за престижну пољску песничку награду "Ciprian Kamil Norwid" за Антологију хрватске поезије XX века. НА ВЕСТ ДА ЈЕ ПРИМЉЕН ЗА ПОЧАСНОГ ЧЛАНА УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ, ГЖЕГОЖ ЛАТУШИНСКИ ИЗ ВАРШАВЕ ЈЕ ОДГОВОРИО: За мене је велика част што сам се нашао у друштву тако отмених писаца као што су писци oкупљени у УКС. Цео свој живот посветио сам зближавању наших култура, наших књижевних достигнућа, наших народа. Ако је то на крају запажено, за мене је велика ствар и велика част. Ободриће ме и загрејати за даљи напор у том правцу. Срдачно, Гжегож Латушински УПРАВНИ ОДБОР УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ, НА СЕДНИЦИ ОДРЖАНОЈ 20. ЈУНА 2011. ГОДИНЕ, ЗА ЧЛАНА УКС ПО ПОЗИВУ ПРИМИО ЈЕ ИСТАКНУТОГ СРПСКОГ ПЕСНИКА ЂОРЂА СЛАДОЈА. ЂОРЂО СЛАДОЈЕ Ђорђо Сладоје је рођен 1954. године у Клињи код Улога, у Херцеговини. Гимназију је завршио у Сечњу, а студије социологије у Сарајеву, гдје је живео до 1992.године. Петнаестак година живео је у Врбасу, а од 2007. године живи у Новом Саду. Објавио је књиге песама: ДНЕВНИК НЕСАНИЦЕ (1976), ВЕЛИКИ ПОСТ (1984), СВАКОДНЕВНИ УТОРНИК (1989), ТРЕПЕТНИК (1992), ПЛАЧ СВЕТОГ САВЕ (1995), ПЕТОЗАРНИ МУЧЕНИЦИ (1998), ДАЛЕКО ЈЕ ХИЛАНДАР (2000), ОГЛЕДАЛЦЕ СРПСКО (2003), МАЛА ВАСКРСЕЊА (2006), МАНАСТИРСКИ БАШТОВАН (2008); објавио је и књигу песама за децу НЕМОЈ ДА МЕ ЗАЗМАЈАВАШ (2004), те књиге изабраних песама ДАНИ ЛИЈЕВЉАНИ (1996), ЧУВАРКУЋА (1999), ДУША СА СЕДАМ КОРА (2003), ПОГЛЕД У АВЛИЈУ (2006), ГОРСКА СЛУЖБА (2010) и ЗЕМЉА И РЕЧИ (2011). За свој песнички рад награђиван је најпрестижнијим наградама, како за појединачне књиге, тако и за целокупан опус и изузетан допринос српској поезији. Добио је награду листа „Младост", награду „Град писаца - Херцег Нови", „Змајеву награду" Матице српске, награду „Бранко Ћопић" Српске академије наука и уметности, те награде „Ристо Ратковић", „Скендер Куленовић", „Кочићево перо", „Кондир Косовке девојке", „Пјесник -свједок времена", БИГЗ-ову награду, „Заплањски Орфеј", „Печат Вароши сремскокарловачке" , „Октобарску награду" Врбаса и „Петровдански венац". За целокупни опус и допринос српској поезији добио је награде „Круна деспота Стефана Лазаревића", „Јелена Балшић", „Јован Дучић", „Жичка хрисовуља", „Алекса Шантић", „Душко Трифуновић", „Матијевић" и „Одзиви Филипу Вишњићу". Поезија му је превођена на више страних језика и заступљена у бројним антологијама. У Москви је 2007.године објављена Сладојева књига изабраних пјесама на руском језику ПРИВИКАВАЊЕ НА БУДУЋНОСТ. КРПЉЕЊЕ КРИЛА Крпио сам крила бршљаном и смолом Да се барем на трен винем над злодолом Пробао сам кришом са врх сламног пласта To што чине жуна чешљугар и ласта И летео сам како летим у сну Пре но бедно тело о ледину љусну Нашли су ме ловци у пepjy и блату И донели кући с крилима о врату Бива мада ретко окрилати душа Но тело се сада чак и шетње гнуша И уз басамаке посрћем и стењем Свршено је канда с летом и успењем He ничу ми крила пpe ће peп и папци А још лете вране и мутави врапци   ЈЕЗЕРСКИ САН Отићи ћу и ја бар на језеро Клиње! На висораван ведру попут хомерског смеха, Где исто сјаје звезде и глогиње; Ту, у потаји, у самотном мотелу, Пићу из рујног меха! И нашав души место, чинићу радост телу. Нећу сметати пчели, ни јарету, ни гљиви, Нек мирно цвета љутић, бујају штир и праса, У модром отишку нека младица блиста... Све то, ваљда, и живи Да буде царска гозба - кад стигне Војска Спаса, Уместо дивљег крда протува и туриста. Устаћу и отићи - о томе у сну снујем - Ко ходочасник, сам на језеро Клиње, Одакле шапатом нешто проговара И присно и ниње! И меша се у ноћи с неземаљским брујем Молитве на гори васкрслих четинара... Још једном - то да чујем!   НЕБЕСКИ КУЛУЧАР Одох у Пазову у Црњу и Врање Да покажем ново песничко издање Да и тамо проспем шаку лирског жара Ту где наше песме нико не отвара Где без цариника и трговца хуље Нема рожданика нема хрисовуље Нити ико чује то што душа шапне Из повеза црног кроз рикне и клапне Понећу и ранац солунску мањерку Наћи ће се штогод за циркуску зверку Макар зечји батак потоњем вучару На небеској кули худом кулучару - Из Ђуриних ноћи на Лазине дане - Да се верној љуби скинем бар са хране „ЗАВЕТИНЕ" су објавиле део немонтиране документарне филмске грађе на свом „Каналу Заветине" на YouTube, о сећању на преминулог песника и издавача Петре Крдуа, одржаном јуче у свечаној сали УКС, у Београду, и то можете прегледати на следећим адресама: http://zavetinesvetionik.blogspot.com/ [1] http://www.youtube.com/user/zavetine?blend=2&ob=5 [2] С поштовањем, МИРОСЛАВ ЛУКИЋ, управник Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ 11000 Belgrade, Serbia Serdar Janko Vukotic 1 / 13 miroslav7275@gmail.com [3] Јединствено Сазвежђе [4] САЗВЕЖЂЕ З (НУЛТИ СТЕПЕН) [5] Северци [6] ЗАВЕТИНЕ Прозори [7] ЗЛАТНИ РАСУДЕНАЦ [8] ПОСЕБНА ПОРОДИЧНА ЗАВЕТИНА [9] Links: ------ [1] http://zavetinesvetionik.blogspot.com/ [2] http://www.youtube.com/user/zavetine?blend=2|+|amp|+|ob=5 [3] mailto:miroslav7275@gmail.com [4] http://sites.google.com/site/zavetineagregat/ [5] https://zavetinebr1.wordpress.com/ [6] http://severci.blogspot.com/ [7] http://zavetineprozori.blogspot.com/ [8] http://zlatnirasudenac.wordpress.com/ [9] http://sites.google.com/site/posebnaporodicnazavetina/ ПОЗИВ МИОДРАГА ЛУКИЋА, ЧЛАНА УКС ИЗ ШВАЈВАРСКЕ: Позивам све свјесне Србе да бојкотују Ringier-ова издања у Србији Швајцарска фирма Ringier је власник и једног броја листова у Србији (Блиц, Ало, 24 сата, Блиц Жена, Пулс, Нин...). Зашто да их бојкотујемо? Иста та фирма је влесник листа Блик (Blick) у Швајцарској, у којем већ двадесет година новинари не пропуштају прилику да облате српски народ. Последњи примјер, један од безазленијих, је текст који наводим: http://www.blick.ch/news/schweiz/bern/toetete-samir-t-metzgermeister-luedi-174743 [1] Самир и Башким су Срби? У тексту се наглашава да је убица Самир Србин. Ово је само један од мноштва примјера гдје се намјерно у јавност гура дезинформација у којој се кроз лик неког криминалца Албанца који је почнио страшан злочин, заправо Срби приказују као криминалци. Почетком априла 1999. у Женеви је убијен Борислав Боро Јамина. Убла су га двојица Албанаца, а швајцарски медији су своју јавност информисали да је у Женеви убијен један косовоски Албанац. Ко је предњачио у томе, погађате, зар не? Поред поменутог листа, предњачила је и телевизија Теле 24 (данас http://www.telezueri.ch/ [2]), што сам описао у роману „Рањени Вук". Ко сам ја? Миодраг Лукић је из Лопара, Република Српска, Босна и Херцеговина. Живим и стварам у Швајцарској. Пишем романе, драме, приповјетке и филмска сценарија. Романи: _Луди Вјетар - __Serbian Gigolo_, _Студио Европа_, _Рањени Вук_, _Судбине_, _Хијене_, _Рањени вук __II_, _Месо_, _Фока_ и _Ајдук_. Драме: _Банкарка или лаж наша насушна_, _Круна краљице лепоте_, _Печат језика_, _Видовњак Ђока и паразити_, Педеститис, _И да сам_ _паметан полудео бих_, _Одлагање живота_, _Гастарбајтер_, _Ајнштајнова жена_, _Едукована жена_, _Звезде дна_, _Нецу куци_ и _Господар никако да_ _дође_. (Сва поменута драмска дјела аутор је и режирао у Српско-швајцарском позоришту Дуга у Швајцарској.) Последње двије деценије провео сам у Швајцарској, и свједок сам ужасне антисрпске пропаганде која је вођена у западним медијима, а поменути лист је био на водећем мјесту у Швајцарској. Зато, драги Срби, престаните да купујуте издања поменуте куће и тиме им поручите да не желите да финансирате оне који вас већ годинама блате, па и онда када један дио своје зараде остварају у Србији. Срдачан поздрав Миодраг Лукић Links: ------ [1] http://www.blick.ch/news/schweiz/bern/toetete-samir-t-metzgermeister-luedi-174743 [2] http://www.telezueri.ch/