Документи Догађаји Књижевне новине БМС писаца Управни одбор Књиж. з-друштва УКС Саопштења Издања SL magazine Линкови

- О т в о р е н о п и с м о г-дину Џон Ралстон Солу, председнику Међународног Пен центра и учесницима 77. Конгреса међународног Пен центра - А n o p e n l e t t e r to mr. John Ralston Saul, president of the International Pen centre and to all participants of the 77th congress of the International Pen centre - Молба за ослобађање писца Виктора Лазића О Т В О Р Е Н О П И С М О Г-ДИНУ ЏОН РАЛСТОН СОЛУ, ПРЕДСЕДНИКУ МЕЂУНАРОДНОГ ПЕН ЦЕНТРА И УЧЕСНИЦИМА 77. КОНГРЕСА МЕЂУНАРОДНОГ ПЕН ЦЕНТРА Поштовани господине Сол, Поштоване колеге, учесници 77. конгреса Међународног ПЕН центра, У време док се у Београду и Србији одржава 77. конгрес ваше асоцијације, на којем ће, поред редовних седница борда Међународног ПЕН-а заседати и друга тела са темом посвећеној борби за остваривање људских и уметничких слобода, желим да вас информишем да сам у земљи домаћину тако значајног скупа, као српски писац изложен бруталном политичком линчу, незабележеном не само у српској, већ и у европској, па и светској новијој историји. Аутор сам 17 књига, а књижевна критика ме тумачи као песника особеног, јужњачког сензибилитета и песничког израза. Добио сам значајне награде за књижевно стваралаштво, превођен сам и заступљен у многим домаћим и страним антологијама и зборницима поезије, као и у школским уџбеницима. Изложен сам насиљу и погрому, недопустивом савременом цивилизацијском тренутку 21. века. Повод за такво понашање власти јесте перформанс, тачније изложба стихова и колажа под називом СЛИЧИЦЕ ИЗ ЛИПСАНДРИЈЕ, као и исто насловљена књига сатиричне поезије која је непосредно потом објављена у библиотеци „Талас" београдског издавача „Албатрос плус". Ово и овакво злостављање траје већ три године, а силеџијско понашање власти огледа се у читавом арсеналу метода притисака - од вербалног шиканирања и уништавања личне имовине, до физичке и психичке пресије и отворених претњи како мени, тако и члановима моје породице. Оваква репресија власти, која ми је живот учинила неподношљивим и небезбедним, без преседана је и без премца по свом стаљинистичком карактеру и представља отворено ругање самој идеји демократије и вредностима која она подразумева. АПЕЛ ЗА РАЗУМЕВАЊЕ, као подршку мени и Књижевној заједници „Борисав Станковић", институцији културе у којој сам запослен као главни и одговорни уредник, потписало је више од ДВЕ СТОТИНЕ СРПСКИХ ПИСАЦА и интелектуалаца, међу којима су и многи чланови српског ПЕН-а. АПЕЛ је упућен на адресе г-дина Бориса Тадића, председника Републике Србије, Министарства културе Републике Србије, градске власти у Врању и медијима у Србији. На исте адресе упућено је и ПИСМО ПОДРШКЕ које је потписало више од 1000 ГРАЂАНА ВРАЊА, мог родног места у којем и данас живим. САОПШТЕЊИМА ЗА ЈАВНОСТ огласила су се оба струковна удружења, УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ и СРПСКО КЊИЖЕВНО ДРУШТВО, чији сам члан од оснивања. Све је то, нажалост, остало без резултата! На све се то српска власт оглушила, на све пљунула, све омаловажила. Осионост власти огледа се и у укидању свих дотација, у непоштовању Уговора који је надлежни орган Градске управе потписао са Књижевном заједницом „Борисав Станковић", институцијом од националног значаја. Изостале су чак и симболичне новчане дотације Министарства за културу, а министар, и поред вишеструког нашег инсистирања, није нашао за сходно да прими представнике Заједнице која је битна не само као најзначајнији издавач на југу државе, већ је организатор једне од најзначајнијих књижевних манифестација у Србији _БОРИНЕ НЕДЕЉЕ_, а оснивач је и додељује престижну награду _БОРИСАВ СТАНКОВИЋ,_ чији су добитници најистакнутији српски прозаисти. Оно што је у савременом свету непојмљиво и неприлично цивилизацијском степену у којем се човечанство данас налази, јесте примитивна и дрска узурпација и отимање оснивачких права на манифестацију и награду, док је мени одузето право на елементарну егзистенцију па чак и здравствену заштиту. Свестан последица које је овакав политички линч произвео на културни и јавни живот у Србији, апелујем на вас да се огласите како би ваш глас учинио да овакав погром једног човека и једне институције буде заустављен, а да се мени, МИРОСЛАВУ ЦЕРИ МИХАИЛОВИЋУ, као и свакоме ко је у сличном положају, гарантују основна људска и грађанска права, али и лична безбедност! Крајње је време да ми се омогући да безбедно и професионално обављам свој посао у свом родном граду, а да се институцији коју водим, КЊИЖЕВНОЈ ЗАЈЕДНИЦИ „БОРИСАВ СТАНКОВИЋ", омогући да остварује програмске циљеве због којих је основана! Уз жељу да плодно радите и успешно окончате Конгрес, пријатељски вас поздрављам! У Врању, 11. 9. 2011.год. МИРОСЛАВ ЦЕРА МИХАИЛОВИЋ_, књижевник, главни и одговорни уредник Књижевне заједнице „Борисав Станковић", 17501 Врање, Ж. Ј. Шпанца 2/10 miroslavceramihailovic@gmail.com [1]   A N O P E N L E T T E R TO MR. JOHN RALSTON SAUL, PRESIDENT OF THE INTERNATIONAL PEN CENTRE AND TO ALL PARTICIPANTS OF THE 77TH CONGRESS OF THE INTERNATIONAL PEN CENTRE Dear Mr. Saul, Dear colleagues, participants of the 77th Congress of the International PEN Centre, While the 77th congress of your association with regular sessions of the International PEN board and other panels dedicated to the realization of human and artistic freedom is being held in Belgrade and Serbia, I would like to inform you that I am a Serbian author exposed to a brutal political lynching in the host country of such an important gathering, which has been unrecorded in the Serbian and European, as well as in the world history of recent time. I am the author of 17 books and the literary critique interprets me as a poet of an exceptional southern sensibility and poetic expression. I have won many important literary awards and my works have been translated and are present in many domestic and foreign anthologies and collections of poetry, as well as in school textbooks. I am exposed to the violence and pogrom which cannot be allowed in the contemporary civilizational moment of the 21st century. The reason for such a behaviour of the authorities is a performance, that is, an exhibition of verses and collages named SMALL PICTURES FROM LIPSANDRIA (i.e. Dying State/City) as well as the book of satirical poetry with the same title which was subsequently published in the "Talas" edition by "Albatros plus", a Belgrade publishing house. This molesting has been going on for three years and the bullying methods of the authorities include a whole arsenal of pressures - from verbal harassment and destruction of personal property to physical and psychological pressure and open threats both to me and the members of my family. Such repression of the authorities, which made my life unbearable and unsafe, is without precedent and unequalled in its Stalinist character, and it represents open mocking at the very idea of democracy and values it implies. More than TWO HUNDRED SERBIAN WRITERS and intellectuals, many of whom are the members of the Serbian PEN, signed an APPEAL FOR UNDERSTANDING as a support to me and the Literary Community "Borisav Stanković", an institution of culture where I am employed as an editor in chief. The APPEAL was forwarded to the addresses of Mr. Boris Tadić, president of the Republic of Serbia, the Ministry of Culture of the Republic of Serbia, town authorities of Vranje and Serbian media. A LETTER OF SUPPORT signed by more than 1000 CITIZENS OF VRANJE, my home-town where I still live, was sent to the same addresses. Both professional associations, THE ASSOCIATION OF WRITERS OF SERBIA and THE SERBIAN LITERARY SOCIETY gave their PUBLIC ANNOUNCEMENTS. I have been their member since the foundation. Unfortunately, all of these produced no results whatsoever! Serbian authorities discarded and minimized everything, and spat on it. The arrogance of the authorities is also reflected in the suspension of all subsidies and in the disregard of the Contract between the competent organ of the Town administration and the Literary Community "Borisav Stanković", an institution of national importance. Even the symbolic subsidies from the Ministry of Culture were stopped, and the minister did not find it necessary to receive the representatives of the Community despite of our repeated insisting. The Community is valuable not only as the most significant publisher in the south of the country, but also as the organizer of a very important manifestation BORINA NEDELJA (Bora's Week). It also established the prestigious BORISAV STANKOVIĆ AWARD which was won by the most eminent Serbian prose writers. What is inconceivable in the modern world and inappropriate for the state of the mankind today is the primitive and insolent usurpation and seizure of the founder's rights to the manifestation and award, while I was stripped of my right to elementary existence and even health care. Aware of the consequences such a political lynch has had on the cultural and public life in Serbia, I appeal to you to make an announcement in order to stop the pogrom of one man and one institution and to guarantee the basic human and civil rights, as well as personal safety to me, MIROSLAV CERA MIHAILOVIĆ, as to anyone in the similar situation! It is high time I should be allowed to do my job safely and professionally in my native town, and the institution I am in charge of, the LITERARY COMMUNITY „BORISAV STANKOVIĆ" should be enabled to realize its programmatic goals because of which it was founded! I wish you fertile work and successful ending of the Congress with respect and many regards! Vranje, 11. 9. 2011. _MIROSLAV CERA MIHAILOVIĆ_, writer and editor in chief of The Literary Community „Borisav Stanković", 17501 Vranje, Ž. J. Španca 2/10 miroslavceramihailovic@gmail.com Links: ------ [1] mailto:miroslavceramihailovic@gmail.com МОЛБА ЗА ОСЛОБАЂАЊЕ ПИСЦА ВИКТОРА ЛАЗИЋА Угледни писац и новинар Виктор Лазић, члан Удружења књижевника Србије, даровити и проницљиви путописац, благонаклони посматрач света у тешком веку, уместо да се бави својим племенитим и плодоносним истраживањем, које претаче у задивљујуће књиге, већ безмало недељу дана не може да се избави из притвора у Јужној Осетији. Уверени смо да се догодила груба грешка и тежак неспоразум. Секретар Удружења књижевника Србије Мирјана Булатовић мобилним телефоном je разговарала са Виктором Лазићем, који је казао: - Нисам ни сањао да ми се ово може догодити у Јужној Осетији, то је ипак братски народ. Овде сам од суботе. Можете мислити како ми је... Ја никад у животу нисам ни пришао затвору... Удружење књижевника Србије моли надлежне за ослобађање истакнутог писца Виктора Лазића да му одмах омогуће наставак путовања и на тај начин, као будући јунаци његове књиге, поправе утисак.