Документи Догађаји Књижевне новине БМС писаца Управни одбор Књиж. з-друштва УКС Саопштења Издања SL magazine Линкови

УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ Почасни чланови УКС, чланови по позиву и повеље за животно дело Почасни чланови 1. Љубиша Георгијевски (Македонија) 2. Ана Сантоликвидо (Италија) 3. Радмила Милентијевић (Америка) 4. Б. Вогнар (Аустралија) 5. Живорад Ајдачић Редовни чланови, по позиву 1. Емир Кустурица 2. Стеван Кајевић (Чикаго) ПОВЕЉЕ ЗА ЖИВОТНО ДЕЛО ПРОФ. ДР ВАСO МИЛИНЧЕВИЋ Професор доктор Васо Ми- линчевић, један је од најзна- чајнијих и најплоднијих српских књижевних посленика, који је нашу културу оплеменио својим богатим књижевним опусом. Рођен је у месту Брлог у Лици, 1928. године. Дипломирао је на Фи- лозофском факултету, а докторирао на Филолошком факултету у Бео- граду. Докторирао је на тези „Коста Трифковић – Живот и дело“. У нај- ширем, бави се српском књижевно- шћу XX века, али и романтизмом, српском драмом, књижевном пери- одиком XIX века. Био је професор Универзитета, шеф Катедре за југословенске књи- жевности, лектор за српско-хрват- ски језик на Универзитету у Страз- буру. Један је од оснивача и уредника часописа „Књижевна историја“, био је управник Народне библиотеке од 1980. до 1983. године, председник Друштва за српски језик и књижев- ност... Дуг је списак важних послова које је овај предани историчар књи- жевности обављао у својој изузетној научничкој каријери. Треба, пре свега, рећи да је цење- ни проф. др Васо Милинчевић срп- ску књижевност у много наврата превредновао и у њој откривао скрајнуте или заборављене вред- ности, као непоткупљив и непристрасан тумач естет- ских вредности. Готово да нема зна- чајнијег српског писца којим се он није бавио, било у виду студија, или научних радова, који су попуњавали странице наших најпознатијих часо- писа. Помињемо само најзначајнија дела: „Трагом наше баштине“, 1977, „Из старих ризница“, 1978, „На раскршћу епоха, српски књижевни часописи 1850–1860“, 1979. Написао је студије о Јовану Стерији Поповићу, Јовану Јовановићу Змају, Лази Кос- тићу, Бранку Радичевићу, и другима. Његове књиге и научни радови преведени су на многе светске језике и на најлепши начин презентују срп- ску књижевну и научну мисао. ПРОФ. ДР ВОЈА МАРЈАНОВИЋ Проф. др Воја Марјановић из Београда, књижевни критичар и есејиста, писац и публициста, већ 40 година активно је присутан на нашој књижевној сцени. Члан је Удружења књижевника Србије од 1975. године. Рођен је 1934. године на Убу. Нижу гимна- зију завршио је у родном месту, а студије ју- гословенске књижевности на Филозофском факултету у Београду, где је и магистрирао. Докторирао је на Филозофском факултету у Сарајеву. Радио је дуго година у средњој меди- цинској школи, а потом на Педагошкој акаде- мији у Београду, као професор књижевности за децу, где је и пензионисан. За ванредног професора Учитељског факултета изабран је 1999. године. Објавио је 77 књига. Ту су студије, антоло- гије, монографије, проза, медитације, хресто- матије, есеји, уџбеници, критике из области књижевности за децу и одрасле. Више књига је посветио животу и делу Бранка Ћопића. Два- десет година био је стални критичар Политике (за децу), Борбе, Просветног прегледа и других листова. Сарађивао је са нашим најпознатијим часописима: Савременик, Дело, Књижевност, Стремљења, Кораци, Багдала, Детињство... Био је члан многих жирија за доделу књижев- них награда. Учесник је великог броја трибина, научних скупова, семинара и промоција у земљи и иностранству. Добитник је Змајеве награде за популарисање дечије књижевности, као и низа других признања. Један је од оснивача књиже- вног клуба „Бранко Ћопић“, који још увек ак- тивно ради у Београду. Превођен је на неколико страних језика. Професор Марјановић данас живи и ствара у Београду и у завичајном Убу. ВЕЛИБОР БЕРКО САВИЋ Велибор Берко Савић (Ваљево, 1930), правник по струци, радио је у орга- нима управе, бавио се адвокатуром и судским позивом, и био професор грађанског права на вишој школи. Као историчар, и поготову историчар књижевности, остварио је импресиван опус. Објавио је низ изузетних монографија и сту- дија о Карађорђу, Проти Матеји, Љубомиру П. Ненадовићу, војводи Петру Молеру, војводи Живојину Мишићу, Миловану Ђ. Глишићу, Десанки Максимовић и Чича Илији Станоје- вићу – да споменемо само неке ауторски нај- знатније. Написао је једну драму и приредио више зборника и споменица. Велибор БеркоСавић је из реда оних пре- галаца који својим истрајним и вишеструко пожртвованим радом, најчешће „о свом руху и круху“, у нашој култури обављају послове које нису постигле да остваре читаве инсти- туције. За тај рад, осим Награде града Ваљева, добио је Берко Савић, наш драги и поштовани колега, Вукову награду, а носилац је и Ордена Светог Николаја. Удружење књижевника Србије одаје му признање за изузетан допринос књижевности, књижевној историографији и српској култури – доделом Повеље за животно дело, уз наду да ће и држава Србија знати да уважи Савићев вишегодишњи рад и испуни свој дуг. МИРОЉУБ ТОДОРОВИЋ Мирољуб Тодоровић (1940), истакнути књижевник и мултимедијални умет- ник, добитник признања Министар- ства културе Републике Србије за врхунски допринос националној култури, аутор преко шездесет књига (поезија, проза, есејистика, полемика), оснивач је и теоретичар сигнализ- ма, српског (југословенског) неоавангардног стваралачког покрета који је стекао завидну међународну репутацију. О Тодоровићевом делу одбрањено је неколико докторских дисертација у земљи и иностранству. Његова поезија, есеји и мултимедијални радови објављују се континуирано широм све- та – од Јапана до Америке и Аустралије. Имао је 12 самосталних изложби и 6 колективних међународних. Добитник је већег броја до- маћих и међународних награда и признања, за преко пола века богатог и разноврсног књи- жевног и уметничког рада. АКАДЕМИК АНТОНИЈЕ ШКОКЉЕВ Академик Антоније Шко- кљев рођен је 1923.године у селу Дамбени, Костурско, у Егејској Македонији, данашња Грчка. Завршио је класичну грчку гимназију, а 1950. године и студије ма Медицинском факултету у Бео- граду. Докторску дисертацију од- бранио је 1964. године. Медицину усавршава у Цириху, Штокхолму, Лондону, Пекингу, Шангају и Кан- тону, где је изучавао традиционал- ну кинеску медицину. Објавио је више од 250 научних радова у земљи и иностранству, десет универзитет- ских уџбеника у Србији, и по један у Немачкој и Грчкој. Аутор је и три научна филма у про- дукцији „Застава филма“. Шкокљев је 1988. године формирао здрав- ствену организацију ЕЦПД – Међународну специјалистичку школу за традиционалнуме- дицину и акупунктуру при Европском центру за мир и развој, са седиштем у Београду. Антоније Шкокљев се посебно интересује за древни антички свет нашег поднебља, а као потпо- ра за овакав вид истраживања користи му пер- фектно знање старогрчког и савременог грчког језика. То је и један од основних мотива да се више од двадесет година бави лингвистичким истражи- вањима Балкана, посебно Србије и Македоније. Овој проблематици посветио се у књига- ма: Богови Олимпа и Србије (1998), Допринос Македоније светској цивилизацији (2007), Ан- тичке легенде из Паноније (2008), Митолошки водич Дунава кроз Србију, траговима Херакла и Аргонаута (2009). Научна истраживања академика Антонија Шкокљева веома су значајна не само за Србију већ и за шири балкански регион.