Документи Догађаји Књижевне новине БМС писаца Управни одбор Књиж. з-друштва УКС Саопштења Издања SL magazine Линкови
Скупштина УКС: образложење жирија за награду „Милан Ракић“, извештај председника УКС и комисије за социјална и статусна питања, записник кандидационе комисије, нови Управни одбор УКС, изборни резултати СкупштинeОБРАЗЛОЖЕЊЕ ЖИРИЈА
ЗА ДОДЕЛУ НАГРАДЕ УКС „МИЛАН РАКИЋ“Жири у саставу : проф.др Милош Петровић, проф. Др Саша Хаџи- Танчић, мр Душан Стојковић, мр Милан Ђорђевић, књижевник Милутин Лујо Данојлић, чланови и мр Милица Јефтимијевић Лилић, председник, након увида у тридестак пристиглих песничких књига, једногласно су донели одлуку да награду
„Милан Ракић“ за 2009. годину деле збирке :„Венац Творцу“ Обрена Ристића и
„Крчанов блок“ Слободана Стојадиновића Чудеа.Књизи каква је „Венац Творцу“, морало је да претходи велико духовно искуство, мноштво увида у човекову суштину, у сложеност односа материјалмо- духовно, у културно наслеђе и познавање митологије, културе и историје да би се о свему томе певало на овако концизан и сублиман начин. Песник поставља бројна питања посматрајући чудо живота и стварања. Творац је и сам песник јер отеловљује истину, лепоту, потврђујући не само творачку моћ већ и божанску милост. Песник задивљен створеним узноси молитву захвалницу у повишеној интонацији усхићења и благодарности. Очаран интеракцијом простора и времена, присуством тајних сила које обликују свапостојеће, духовном енергијом која надраста видљиво и омогућује трансцеденцију, песнички субјект „путује“ кроз време и осветљава и овострано и онострано исписујући спев о „певању“ као суштинској човековој карактеристици, што га је учинило достојним награде тако великог имена.
Слободан Стојадиновић Чуде, који нажалост због болести данас није са нама, је песник посебног кова који деценијама упорно корача својим путем исписујући пркосну и провокативну поезију из визуре боема који не пристаје на уобичајено.
„Крчанов блок“ је збирка у којој је доминтан метапоетски дискурс уз његово уобичајено изругивање људској глупости, заблудама и тривијалности човекових поступака. Песма је главна јунакиња ове збирке, са њом се води дијалог, полемише се са речима које господаре песником, којима служи и од којих бежи у поноре пијанства и изазова. Иронија и сарказам, омиљено оружје овог песника и у овој збрици су присутни и вишеструко делатни. Историја се и овде осветљава као гротеска и оквир из којег се појединац не може избавити.
У обимном опусу Слободана Стојадиновића Чудеа, „Крчанов блок“ ће имати посебно место јер му је темом певања , као и другим квалитетима које је књижевна критика већ вредновала, обезбедио ово драгоцено признање.
У Београду, 25.12. 2010. Mр Милица Јефтимијевић ЛилићИЗВЕШТАЈ ПРЕДСЕДНИКА УКС СРБЕ ИГЊАТОВИЋА
Поштоване колеге,
Покушаћу да се најкраће осврнем не само на годину која је на истеку, него делом и на укупан период од почетка 2005, у којем сам имао част, а још више обавезу, да будем нека врста најодговорнијег у нашем Удружењу. Најпре о позитивним фактима.
Те, 2005. године, часно смо обележили стогодишњицу удруживања српских писаца. Објављена је монографија, установљена и подељена Јубиларна медаља, постављени у холу зграде у Француској 7 барељефи Матавуља и Скерлића, првог председника и првог секретара, потом и Исидоре Секулић, председнице из 1944, нашег нобеловца Андрића, Црњанског и Домановића, што не би било могуће без вајара Остоје Балканског и скромно плаћеног рада ливаца. Основан је Фонд Радоје Домановић, а у салону је све време изложен део колекције портрета српских писаца, рад маестра фотографије Николе Радошевића.
Удружење, укључујући и Књижевне новине, није имало компјутер. Захваљујући, између осталог, и донаторима, данас их је три; недостаје још један, а ваља их и умрежити. Колега Мика Анђелковић, који је уредио наш сајт, неће се увредити ако додам да тај сајт треба обогатити, ажурирати и унеколико професионализовати.
Крајње непоуздана евиденција чланства на путу је да се, макар и на непопуларан начин, доведе у ред. Извршена је замена чланских карата, прецизиран статус активног члана. Књижевне новине и Београдски међународни сусрет писаца су опстали упркос крајње неповољним материјалним и другим околностима. Чак се минули и претходни сусрети, по ширем мишљењу, убрајају у успелије. У складу са тим, упркос „традиционално“ ружним и по правилу неоснованим бубоцима, повремено нациљаним на УКС, наш третман и присутност у медијима бележе благ заокрет ка плусу.
Иако по правилу не добијамо средства за путовања (у оквиру међународне сарадње), наши чланови били су присутни, путујући о свом трошку, у Русији, Италији, Бугарској, Румунији, Чешкој, Француској, Македонији, Црној Гори, Републици Српској... Списак сигурно није потпун, али већ две године заредом с разлогом имамо у гостима кинеске писце, а да узвратне делегације нису путовале у Кину. Овај пропуст не би смео да се понови у 2011. години.
Да не би било забуне, поновићу да су готово сва путовања реализована на лични позив и о трошку путујућих. Како видимо, ово правило не важи за изабране: у Лајпциг и Франкфурт, на пример, путује се о државном трошку, а тако се преводе и књиге данашњих „државних писаца“. А ми, нажалост, немамо статистику о преведеним књигама наших чланова, оних који не уживају ту врсту привилегије, што је, наравно, наша грешка.
Колико год нам је било омогућено, оглашавали смо се настојећи да дамо допринос или уложимо примрдбе на законе у настанку, не само када је реч о (општем) Закону о култури и Закону о удружењима. Поготову смо у државној управи имали често готово драматичне разговоре на тему ауторских права, увођења ПДВ на књигу, социјалног статуса писаца (лош положај самосталних уметника). У новијем периоду били смо примани у Влади, у неколиким министарствима, у Граду... али актуелни министар културе до данас није смогао снаге да прими представнике УКС.
Мрчајевачки песнички сусрети, део нашег Међународног сусрета, израсли су у манифестацију која је обележила своју десетогодишњицу, а Повеља Мораве стасала је у респектабилну награду. Морамо да захвалимо челницима Чачка на најави да од наредне године ове сусрете увршћују у ред градских манифестација, чиме и њихово финансирање постаје извесније. Породици награда УКС придружена је Награда Михаило Ћуповић, а обновљена је и Награда Печат Кнеза Лазара.
На претходној седници Скупштине размотрили смо и прихватили усклађивање нашег Статута са Законом о удружењима и Законом о култури. Регистровали смо га и обавили правовремено регистрацију УКС и Књижевних новина.
Министарству културе и Граду смо о року поднели више пројеката у складу с расписаним конкурсима, али је јасно да наш рад мора да буде обухватнији и озбиљнији од скромне финансијске подршке (на коју смо готово огуглали).
Шта се настојало, а није с успехом окончано?
Осим споменутог Фонда Радоје Домановић, није остварен намеравани „прстен институција“ у и око УКС, попут банке података – виртуелног музеја; издаваштво се свело на две објављене књиге и новине; часопис Relations је застао; Трибина Француска 7 је имала тек неколико значајнијих скупова; Канацеларија УКС није увек била довољно ефикасна; део Управе бавио се статирањем, а било је и очите опструкције... Удружењу књижевника је потребно освежење, нове идеје, нови људи, нова пословност... у служби живљег присуства на књижевно-културној сцени, као и боље егзистенције писаца.
Изузетно жалим што својевремено није успео мој покушај да Задужбину Милоша Црњанског избавим оз сопчета крај WC-а и преселим преко пута.
Умесно је да се, како бисмо се сасвим разумели, позабавим и бројкама. У овој години чланарину је, закључно са 22. децембром, платило 648 чланова УКС (прошле године свега 269). Ових 648 писаца, по важећем Статуту, активни су чланови Удружења књижевника Србије (са свим правима). Изузети су, наравно, најстарији, они који су Удружењу дали трајан допринос, као и писци лошег материјалног стања. И они се сматрају активним члановима са свим правима.
Приход од чланарина, важан за опстанак Удружења, изнео је укупно 1.642.980 динара. Приход од Књижевних новина био је око 696.000, што заједно износи око 2.339.000 динара.
Донатори су нас помогли са 1.260.000 динара, тако да је наш сопствени приход порастао на 3.598.980 динара. Од Министарства културе, за редовну делатност и пројекте, добили смо 2.141.500 динара, а од Града 680.000, што је укупно 2.821.500 динара. Произилази да смо сопственим снагама остварили 777.480 динара више но што су нам уделили Министарство културе и Град Београд. Како нам је Пословни простор Београда одузео ингеренције над Клубом књижевника, тим рестораном без књижевника, следи да нас је прстом помогао, а шаком узео, јер смо тако изгубили приход (за текуће одржавање простора) од 2.400.000 динара.
Овоме се мора додати да су нас домаћини по Србији, који су преузели на себе добар део трошкова страних гостију Међународног сусрета писаца, на тај начин, обезбеђујући превоз, смештај, исхрану и наступе гостију, такође индиректно помогли у вредности од најмање 1.700.000 динара.
За разумног су ове цифре речитије од сваког набрајања послова и дана. Оне говоре о великом напору да се штошта уради, опстане, а понешто и унапреди. О судским споровима (око просторија), изгубљеним (отуђеним) легатима и парама спистељске фондације „пропалим“ као динарска штедња, овом приликом нећу; препуштам ту материју новом Управном одбору и Правном савету.
Без жеље да се хвалишем, додаћу да сам на свако разложно обраћање настојао ових година да и лично одговорим – писмом или макар телефоном; да сам, не рачунајући бесплатан рад, и сам био скромни донатор УКС, сносећи трошкове магацинирања наше монографије (што и даље чиним), а и у неким другим ситуацијама.
Желим вам да у нова тела изаберете што мање статиста и ометача, како је то настојала да вам понуди Кандидациона комисија, односно што више правих људи, вољних и способних да раде и допринесу свом Удружењу. То би био најбољи резултат који остављам за собом. Ако сам данас упутио и коју горку и тешку реч, верујте да је за то било истинског основа. И држим, наравно, да је и време, и прилика, да ми ова Скупштина да часну разрешницу, а тиме и свим досадашњим члановима органа и радних тела Удружења књижевника Србије.
Београд, 25. 12. 2010.Мирјана Булатовић, председник Комисије УКС
за социјална и статусна питања:
ЉУДСКО ПРАВО ПИСЦА НА ЖИВОТУсклађујући људска права у Србији са нивоом европских и светских људских права, наши политичари грубо занемарују право српске елите на голи живот.
За деведесетак самосталних уметника Удружења књижевника Србије доприносе за пензијско и инвалидско осигурање хуманитарно плаћа Град Београд – по најнижој основици!
Писце, који једва живе у садашњости, у будућности, после свих мука, чекају минималне пензије!
„Национална пензија“ је одличан „изум“, којим се, нажалост, решава веома мали број тешких случајева, јер је пара у државној каси кудикамо мање него заслужних уметника.ЗАПИСНИК О РАДУ КАНДИДАЦИОНЕ КОМИСИЈЕ
Кандидациона комисија, чија је структура предвиђена Статутом (члан 21, други став: „Кандидациону комисију чине : два члана Управног одбора, један члан Надзорног одбора, секретар Удружења и један члан Правног савета Удружења књижевника Србије“) у саставу Радослав Недић, председник, Луне Левајац, заменик председника, Миљурко Вукадиновић, Срба Игњатовић и Адам Пуслојић одржала је три седнице и утврдила листе кандидата за све органе и радна тела и одборе УКС, на основу писмених предлога активних чланова Удружења.
Комисија напомиње да је кандидате за Управни одбор предложила на основу неколико критеријума, са намером: да буду заступљене све генерације из редова колега и колегиница, да има писаца и из унутрашњости, да је реч о писцима са угледом и искуством у раду органа и тела Удружења, као и да поседују способност и спремност да допринесу унапређењу рада УКС у новим условима. Ради континуитета у раду, из досадашње Управе, на листи кандидата имамо, како је то већ уобичајено – мање од једне трећине чланова (четворо од тринаест). Узети су у обзир писмени и образложени предлози, који су стигли поштом, мејлом, или су лично предати у канцеларији УКС до 5. децембра 2010. године. Предлоге који нису имали никакво образложење или су стигли иза предвиђеног рока, Комисија није узела у разматрање.
Приспео је 61 пуноважни предлог за 15 кандидата, од којих ће на Скупштини бити изабрано 11 чланова Управног одбора, како је Статутом предвиђено (члан 22.). Управни одбор ће, из редова изабраних чланова Управног одбора, изабрати председника и два потпреседника (члан 22). Статут ,такође, предвиђа избор пет чланова за састав Надзорног одбора и Већа части, као и избор председника из редова изабраних кандидата на Скупштини (чланови 27 и 28).
На основу образложених предлога, Кандидациона комисија је изабрала 73 кандидата, од којих ће Скупштина изабрати 55 чланова радних тела и одбора УКС: У Комисију за социјална питања од 8 кандидата бира се 5, у Правни савет, статутарна и нормативна акта од 8 кандидата бира се 5, у Комисију за пријем од 7 се бира 5, у Одбор за заштиту уметничких слобода и људских права од 8 кандидата бира се 5, у Одбор за међународну сарадњу од 21 бира се 15, у Жири за награду „Милан Ракић“ од 7 бира се 5.
Комисија је, на основу објективних потреба, проценила да треба да се формира ново радно тело – Комисија за јубилеје и признања – и предлаже Скупштини да верификује формирање овог тела и одобри избор предложених за рад у овој комисији.
25. 12. 2010.
НОВИ УПРАВНИ ОДБОР УКС
1) Радомир Андрић, 200 гласова
2) Перо Зубац, 194 гласа
3) Бранислав Вељковић, 175 гласова
4) Милица Јефтимијевић Лилић, 172 гласа
5) Мирјана Булатовић, 165 гласова
6) Петар Пајић, 164 гласа
7) Милан Михаиловић, 162 гласа
8) Душан Стојковић, 157 гласова
9) Зорица Арсић Мандарић, 154 гласа
10) Марко Недић, 144 гласа
11) Горан Ђорђевић, 143 гласа
ИЗБОРНИ РЕЗУЛТАТИ УКС 2010.
СКУПШТИНА УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ, 25. 12. 2010.ЛИСТА А
УПРАВНИ ОДБОР
1) Радомир Андрић, 200 гласова
2) Перо Зубац, 194 гласа
3) Бранислав Вељковић, 175 гласова
4) Милица Јефтимијевић Лилић, 172 гласа
5) Мирјана Булатовић, 165 гласова
6) Петар Пајић, 164 гласа
7) Милан Михајловић, 162 гласа
8) Душан Стојковић, 157 гласова
9) Зорица Арсић Мандарић, 154 гласа
10) Марко Недић, 144 гласа
11) Горан Ђорђевић, 143 гласаНАДЗОРНИ ОДБОР
1) Живорад Ајдачић, 173 гласа
2) Луне Левајац, 172 гласа
3) Манојле Гавриловић, 161 глас
4) Петар Зец, 160 гласова
5) Миливој Анђелковић, 141 гласВЕЋЕ ЧАСТИ
1) Вук Крњевић, 175 гласова
2) Радослав Војводић, 174 гласа
3) Александар Петров, 170 гласова
4) Милош Петровић, 164 гласа
5) Зорица Арсић Мандарић, 152 гласа
(Пребројавање гласова завршено у 14.50 часова, 25. 12. 2010. године.)
ЛИСТА Б
ПРАВНИ САВЕТ, СТАТУТАРНА И НОРМАТИВНА АКТА1) Срба Игњатовић, 166 гласова
2) Предраг Богдановић Ци, 156 гласова
3) Славица Граховац, 146 гласова
4) Милан Ђорђевић, 146 гласова
5) Радослав Недић, 128
6) Војислав Вукотић, 119 гласова
7) Драгољуб Симоновић, 95 гласова
(На предлог Управног одбора УКС, због значаја и обима посла, у Правни савет ушли су сви предложени чланови.)
КОМИСИЈА ЗА СОЦИЈАЛНА И СТАТУСНА ПИТАЊА1) Мирјана Булатовић, 176 гласова
2) Бранислав Вељковић, 168 гласова
3) Раде Ђокановић, 119 гласова
4) Александар Блажевић, 118 гласова
5) Бранко Стевановић, 118 гласова
КОМИСИЈА ЗА ПРИЈЕМ
1) Верољуб Вукашиновић, 189 гласова
2) Драган Коларевић, 162 гласа
3) Душан Стојковић, 160 гласова
4) Милан Ђорђевић, 156 гласова
5) Александар Чотрић, 150 гласова
6) Иван Лаловић, 132 гласа
7) Љубомир Ћорилић, 117 гласова
(На предлог Управног одбора УКС, због значаја и обима посла, у Комисију за пријем ушли су сви предложени чланови.)
ОДБОР ЗА ЗАШТИТУ УМЕТНИЧКИХ СЛОБОДА
И ЉУДСКИХ ПРАВА1) Гојко Ђого, 189 гласова
2) Предраг Богдановић Ци, 170 гласова
3) Предраг Драгић Кијук, 151 глас
4) Мирослав Јосић Вишњић, 140 гласова
5) Иван Гађански, 137 гласова
КОМИСИЈА ЗА ЈУБИЛЕЈЕ И ПРИЗНАЊА
1) Милован Витезовић, 170 гласова
2) Владан Ракић, 131 глас
3) Мићо Цвијетић, 123 гласа
4) Ратомир Дамјановић, 118 гласова
5) Љубиша Ђидић, 99 гласова
6) Живко Николић, 84 гласа
7) Зоран. Х. Радисављевић, 83 гласа
8) Миломир Краговић, 70 гласова
9) Малиша Станојевић, 51 глас
(На предлог Управног одбора УКС, због значаја и обима посла, у Комисију за јубилеје и признања ушли су сви предложени чланови.)ЖИРИ ЗА НАГРАДУ „МИЛАН РАКИЋ“
1) Срба Игњатовић, 169 гласова
2) Адам Пуслојић, 126 гласова
3) Мирољуб Тодоровић, 116 гласова
4) Зоран Мандић, 104 гласа
5) Радомир Стојановић, 101 гласОДБОР ЗА МЕЂУНАРОДНУ САРАДЊУ
1) Срба Игњатовић, 168 гласова
2) Гојко Ђого, 154 гласа
3) Адам Пуслојић, 142 гласа
4) Дрaган Мраовић, 136 гласова
5) Ристо Василевски, 133 гласа
6) Драган Драгојловић, 132 гласа
7) Братислав Милановић, 132 гласа
8) Александар Петров, 126 гласова
9) Никола Шиндик, 124 гласа
10) Луне Левајац, 122 гласа
11) Иван Гађански, 110 гласова
12) Миодраг Сибиновић, 110 гласова
13) Миодраг Јакшић, 108 гласова
14) Душка Врховац, 107 гласова
15) Милош Јанковић, 106 гласова(Пребројавање гласова завршено у 14.00 часова, 27. 12. 2010, а листа потврђена на седници Управног одбора 5. 1. 2011. године.)