Документи Саопштења, изјаве ... Догађаји Линкови
Београдски међународни сусрети Управа Издања
ПОДРУЖНИЦA УКС - ТЕМИШВАР
Дани српске културеНаш град је бар недељу дана имао на длану културу Србије у малом. Седам дана су Темишваром
прошетали сами врхови књижевности, новинарства, музике, филма, позоришта и ликовне уметности,
тако да смо током овогодишњих Дана српске културе у нашем граду имали све оне културне ђаконије
на којима, обично, Београђанима завидимо.Када уз све то додамо и наше највредније што у култури имамо – ето зашто су минули дани имали
српско име.Отварање трећег издања Дана српске културе у Те-
мишвару у организацији Савеза Срба у Румунији
у сарадњи са Генералним конзулатом Републике
Србије у Темишвару, уприличено је 26. новембра у гале-
рији „Хелиос” изложбом Милоша Шобајића, великана
српског сликарства за кога ликовни критичари кажу да је
„специфична црвена боја, боја крви”, лични и заштитни
знак овог уметника. „Наша крв”, каже Милош Шобајић,
„је доказ да смо живи. Кад крв тече из тела, значи да уми-
ремо. Од живота до смрти мало је простора, тачно оно-
лико колико ми је боје потребно за наношење на тела која
сликам.”
Галерија „Хелиос” окупила је те вечери елитно друш-
тво, међу којима наводимо представнике министарства
културе две државе, представнике Генералног конзулата
Републике Србије у Темишвару, темишварске градске
оце, челнике Румунске митрополије, представнике ср-
пског свештенства, посланике Румунског парламента,
велика имена српске књижевности, српскеи румунске
ликовне сцене, као и бројне представнике медија.Приликом отварања Дана српске културе у Теми-
швару, Небојша Брадић, министар културе у Влади Ре-
публике Србије рекао је о овој манифестацији: „То што
већ другу годину заредом отварам ову манифестацију,
најбоље говори колико је важно да смо данас овде за-
једно. Брига матице о културном идентитету, о очувању
културног идентитета, подршка матице настојању да се
српска култура представи и очува на овим просторима,
јесте на тај начин јасно исказана. Верујем да Дани срп-
ске културе не трају недељу дана, они трају годину дана.
Због тога ћемо и у току наредних година долазити овде у
Темишвар да бисмо давали овакву врсту подршке, да се
културно наслеђе представи, да савремено стваралаштво
уважи и искаже на најбољи начин, јер тако повезује и Ср-
бију и Румунију.”
Адријан Лемени, државни секретар Министарства
културе Румуније прочитао је поруку румунског минис-
тра културе Теодора Палеологуа: „Морам да споменем
културно памћење за које смо интимно везани. Када
бисмо апеловали на александријско памћење и поредили
бисмо румунски културни простор са простором једног
ткања, открили бисмо у њему нити и плетење изнена-
ђујућих традиција и утицаја. Једна од најлепших нити
овог ткања, јесте нит српске традиције и културе, чији
пут открива прелепе уметничке детаље, боје и звуке бал-
канског простора у заједничкој православно-хришћан-
ској духовности. (...)На нама је да Европи будемо пример
и независно од наших очекивања да покажемо оно што
Европи ми нудимо.”
Јанош Секерњеш, председник Удружења ликовних
уметника Темишвара, и уједно домаћин вечери, уз Сла-
вомира Гвозденовића, председника ССР, поздравио је
присутне и навео релевантне примере уметничке срп-
ско-румунске сарадње, а реч дао уваженом ликовном
критичару, универзитетском професору Константину
Пруту, који је у свом слову о Милошу Шобајићу између
осталог рекао и следеће: „У таквој атмосфери хитних пер-
спектива које забрањују сваку метафизику, у евоцирању
свеобухватног расула, сваке рационалне организованос-
ти, као у уметности једног Френсиса Бејкона или Грема
Сатерленда, композиције Милоша Шобајића иду чаки
даље, под претњом попримања пропорција Апокалипсе.
Његова реторика не троши се на нивоу преношења ин-
формације, већ се конзумира на ликовном нивоу.”Адам Пуслојић, дарежљиво, како то пријатељи - ве-
лики умови умеју, о Милошу Шобајићу рекао је те вече-
ри и ово: „Сматрам да наш Милош Шобајић има... руке
и чуда... руке и очи за чуда!” Временом после десетине
значајних изложби, и евидентног успеха, Шобајић је ос-
тао импресионантан случај револта, по моделу нобелов-
ца Албера Камија. Постоји код Шобајића читав циклус
слика назван На опасном месту, односно, данас, у нашем
свакодневном свету. Само што слике нису биле коментар,
већ наговештај данашњих догађања, балканског конф-
ликта, ратова, напада и злочина! Уметник је знао, на вре-
ме! Знао је и директно изрекао дубину и силину људског
злочина, слику и симбол светског зла. Signum temporum?
Или Signum temporis? Обе!”
Захваљујући и присутнима у “Хелиосу”, и организа-
торима као и српском и румунском министру културе
на указаној пажњи, Милош Шобајић се присетио цитата
који вели: „Румунија има само два пријатеља, Србију и
Црно море”.
Љубинка Перинац СтанковДоситеју у част
У оквиру опсежне манифестације Дани српске култу-
ре у Темишвару један дан је посвећен и великом Доситеју
као и нашој српској гимназији која носи његово име. До-
ситеј Обрадовић је био и остао великан међу великани-
ма српске културе, просвете и књижевности, а ми јесмо
поносни што је управо овде рођен, на банатској земљи, у
средини наших предака. Успомена на његово име, па и на
све оно што је учинио за српски род, не јењава ни после
два века и трајаће док Срба буде на овим просторима.Након што су представници Савеза Срба у Румунији,
Генералног конзулата Републике Србије у Темишвару,
Културно-просветне заједнице Србије, наше гимназије,
Доситејеве задужбине у Београду и књижевника из
Београда, Новог Сада и других места матичне Србије,
положили цвеће и венце на спомен-кућу, а сада и музеј,
Доситеја Обрадовића у Чакову, у свечаној сали Српске
гимназије одржана је свечана академија под називом
„Доситеју у част”. Други назив није ни могао бити.Поред поменутих представника из матице, у сали
Гимназије биле су присутне и делегације школа и гимна-
зија из Вршца,Кикинде, Сремских Карловаца, Палића, и
других градова, представници Друштва српско-румунс-
ког пријатељства „Ризница” из Крагујевца, бројни ђаци.
Били су присутни др Драгомир Раденковић, генерални
конзул Републике Србије у Темишвару, др Славомир Гвоз-
деновић, председник ССР, др Душан Попов, наш посла-
ник у Румунском парламенту, Мирјана Драгаш, председ-
ник Доситејеве задужбине у Београду, Света Маџаревић,
председник Удружења српско-румунског пријатељства
из Крагујевца, потом познати књижевници: Раша Попов,
Радомир Андрић, Љубивоје Ршумовић, Јован Зивлак,
Мића Цвијетић, Иван Негришорац, Миљурко Вукадино-
вић и други. Нажалост, Драгомир Брајковић, присутан
на овом званичном скупу, због изненадног здравственог
шока, није био у прилици да представи своју антологију
поезије „Стихотворци, стихотворцу”, са песмама српских
песника посвећених Доситеју. Пренет у болницу, а потом
и у Београд, познати српски књижевник је у недељу, 29.
новембра, преминуо.
Свечаност у сали Српске гимназије отворио је хор
ове школске установе, под управом проф. Јоце Бугарског
песмом „У име свију нас”, а потом је све присутне поздра-
вио директор Гимназије, проф. Стева Перинац. У настав-
ку се присутнима обратила госпођа Мирјана Драгаш,
директор „Доситејеве задужбине” у Београду и упознала
присутне са плановима ове установе у вези са акцијама
и манифестацијама посвећеним Доситеју у наредном пе-
риоду и наредним годинама. Затим се присутнима обра-
тио г. Драгутин Брчин, из кабинета министра просвете и
образовања Р. Србије, Жарка Обрадовића.
Ученици Гимназије су потом говорили стихове пос-
већене Доситеју наших песника, Ћоке Мирјанића, Сла-
вомира Гвозденовића, и песника из Србије.Стеван Бугарски је говорио о штампаним делима До-
ситеја Обрадовића током година и векова. У свом опшир-
ном излагању Стеван Бугарски је истакао чињеницу да
је на сваких 15 година штампано по једно дело сабраних
радова Доситеја Обрадовића током два века, а то није до-
живео ниједан књижевник у Србији. Доситејева сабрана
дела (или делимично) штампана су у Араду, Београду,
Бечу, Будиму, Вараждину, Берлину, Букурешту, Карлов-
цу, Крагујевцу, Лајпцигу, Лос Анђелесу, Љубљани, Новом
Саду, Панчеву, Санкт Петерсбургу, Скопљу, Сремским
Карловцима, Темишвару, Тетову, Цариграду, Тутину,
дакле у 13 земаља...
Србољуб МишковићУ царству српске писане речи
Српски клуб на Тргу уједињења у Темишвару био је
домаћин Сајма српских књижевних часописа, у оквиру
Дана српске културе у граду на Бегеју, у организацији
Савеза Срба у Румунији, Удружења књижевника Србије,
Друштва књижевника Војводине и „Летописа Матице
српске” у Новом Саду. На рафовима и полицама, које
су оивичиле целу свечану салу, били су изложени књи-
жевни часописи из целе Србије, али и расејања. И сваки
посетилац се могао запитати, видевши толико различи-
тих часописа, да ли заиста тако мали народ и мала земља
располажу таквом снагом и потенцијалом у домену на-
уке, културе и књижевности за тако богату издавачку
делатност.И заиста, видели смо не само познате и знане
часописе као Савременик, Књижевне новине, Багдала,
Градина, Српска вила, већ и Књижевни магазин, Зора,
Песничке новине, Кораци, Липар, Мајдан, Мост, Људи го-
воре и наравно, наш Књижевни живот. И запао нам је још
за око и број места где се издају и штампају књижевни
часописи. Нису само Београд, Нови Сад, Ниш или Кра-
гујевац у питању. Ту су још Зајечар, Сврљиг, Пале, Врбас,
Бања Лука, Сомбор, Суботица, Гњилане, Костолац и др.
А све то имали смо на једном месту, у Темишвару, што је
уједно и премијера оваквог сајма. А сала пуна љубитеља
књижевности и лепе писане речи.
Присутнима у сали најпре су се обратили др Душан
Попов, наш посланик у Румунском парламенту и г. Мио-
драг Јакшић, државни секретар у Министарству за дијас-
пору Владе Републике Србије и истакли значај оваквих
културних и књижевних манифестација за српске зајед-
нице у расејању, а овога пута у Румунији, у Темишвару.
Присутнима се потом обратио и г. Лучијан Алексиу, пес-
ник и издавач из Темишвара, проверени пријатељ срп-
ских књижевника са ових простора и истакао да је овај
сајам један од најзначајнијих културних манифестација
у граду на Бегеју.
Радомир Андрић, потпредседник Удружења књижев-
ника Србије, истакао је чињеницу да један овакав сајам
јесте слика на папиру наше српске књижевности.
Јован Зивлак, председник Друштва књижевника Вој-
водине, истакао је неопходност постојања књижевних
часописа за сваку националну културу, дакле и српску,
без обзира на форму и садржај.
Иван Негришорац, главни уредник „Летописа Мати-
це српске”, најстаријег књижевног часописа на српском
говорном подручју је рекао: „У овом тренутку издава-
штво књижевних часописа је у извесној мери угрожено,
али се издавачи не предају и витално се боре за опстанак.
Часописи имају своју битну улогу у усмеравању књижев-
них трендова и очувању онога што је највредније у кул-
тури једног народа”.
Г. Света Маџаревић из Крагујевца је у неколико ре-
ченица представио најновију антологију књижевности
Срба из Румуније под називом „Откривање Срба”, штам-
пану у Крагујевцу заслугом Друштва српско-румунског
пријатељства „Ризница”, поводом 15. октобарских српс-
ко-румунских сусрета пријатељства, Лужнице 2009.
Србољуб МишковићПесници о хлебу и вину
Нема српског иоле песника који није написао бар јед-
ну песму у животу о вину и хлебу. Неки чак могу издати
целе збирке на ову тему. И због тога је добро дошла идеја
да се у оквиру Дана српске културе у Темишвару једна
акција посвети... ићу и пићу, без којих ни највећи српски
јунаци, од Косова наовамо, нису у бој полазили.
И кренуше песници редом да се бар делимично оду-
же за оно што је уследило. Читали су своје стихове Радо-
мир Андрић, Иван Негришорац, Мићо Цвијетић, Јован
Зивлак, Зоран Радисављевић, Миљурко Вукадиновић,
Љубица Рајкић, Лучијан Алексиу, Драга Мирјанић, Ми-
лош Латиновић, Миодраг Јакшић, Славомир Гвоздено-
вић и нижепотписани. А када се присутни наслушаше
дивних стихова пређоше у суседну дворану да провере
„квалитет” специјалитета које су припремили мајстори
кулинарства ресторана Класик, Лојд, Југославија, Ка-
рађорђе и других. И тада песма и стварност заиста беху
у једном тону.
***
Право изненађење за све присутне приредила је наша
песникиња Љубица Рајкић дивним поклонима, сликама
на платну у уљаној техници, дар градоначелника Реши-
це, др Михаја Степанескуа, за Савез Срба у Румунији и
за Удружење књижевника Србије. Заиста предиван гест
првог човека Решице. Хвала му.
Србољуб МишковићХвала свима
Најлепше захваљујемо свима којису стали уз нас и
помогли нам у организовању једне од најзначајнијих
манифестација које имамо током године, али и једног
од најзначајнијег представљања српске културе у Ев-
ропи.
За седам дана, колико су Дани српске културе у Теми-
швару трајали, имали смо у нашем граду изложбу једног
од највећих српских сликара Милоша Шобајића, својевр-
сно поклоњење Доситеју у Чакову и Темишвару, несва-
кидашњи Мини-сајам српских књижевних часописа,
представљање више наших капиталних књига, изузетне
концерте браће Теофиловић и хорова из Ужица, Лозни-
це и Темишвара-Града, изложбу „Мојсињска Света Гора
- врата Србије” у Владичанском двору, позоришну пред-
ставу вршачког Народног позоришта „Стерија” и пред-
стављање монографије „Паја Јовановић” поводом 150
година од рођења великог сликара, пројекцију српског
филма данас, сусрет са чувеним београдским часописом
„НИН” и са Земаљском самоуправом Срба у Мађарској.
У среду смо Дане српске културе у Темишвару закључи-
ли гала концертом Ансамбла „Коло” из Београда, уз један
изузетан тренутак који нам је исте вечери приредило
АКУД „Младост” из Темишвара.На свој смо се начин обратили публици, уз цењене
госте, и Срби из Темишвара и Румуније: Српска гимна-
зија „Доситеј Обрадовић”, Мешовити хор Српске саборне
цркве, Српски позоришни студио, наша штампа и српс-
ки писци из Румуније и АКУД „Младост”.Имали смо тих дана у Темишвару за госте и уважене
званице, између којих и министра српске културе, госпо-
дина Небојшу Брадића, државног секретара румунског
Министарства за културу, господина Адријана Леменија,
специјалног изасланика председника Бориса Тадића, ми-
нистра за српску дијаспору, Срђана Срећковића, бројне
представнике српских и румунских јавних медија и, што
је најважније, око 1.200 гледалаца, Вас наших сународни-
ка и румунских пријатеља.
Свима једно велико хвала што смо показали право
лице српске културе у нашем Темишвару.Дани српске културе у Темишвару су се ове године
одржали под високим покровитељством председника
Румуније и председника Републике Србије. А помогли су
нам у свему Департман за међуетничке односе Владе Ру-
муније, Министарство културе Румуније, Министарство
културе Републике Србије, Министарство за дијаспору
Републике Србије, темишварска Опера, Општина Вршац,
Општина Ћићевац и Хемофарм из Темишвара.
И цењеним румунским и српским институцијама ве-
лико хвала на подршци.Посебно захваљујемо Генералном конзулату Репуб-
лике Србије у Темишвару на сарадњи и разумевању у ор-
ганизовању Дана српске културе у Темишвару.Са поштовањем, Савез Срба у Румунији
Дани преображења Срба у Румунији
Једна од најзначајнијих културних
манифестација (16. издање) које
се одржавају “на етничкој пери-
ферији” српства, у центрима српске
духовности у Темишвару, Базјашу и
Соколовцу, збила се од 17. до 19. авгус-
та 2009, уз богат културни и књижев-
ни програм, а у присуству неколико
хиљада прекдунавских Срба и бројних
гостију из матице. Централна мани-
фестација је додела “Велике базјашке
повеље”(најзначајнија награда српске
дијаспоре!) која је ове године додељена
песнику Срби Игњатовићу, у порти ма-
настира Базјаш, уз учешће хора СПЦ из
клисурског села Белобрешка. Новост је
одржавање ликовне колоније “Сликари
и песници заједно” коју је уприличио
Миодраг Јакшић, песник и један од
челника Министарства за дијаспору.Генерални конзул Републике Србије у
Темишвару др Драгомир Раденковић,
не само што је уприличио пријем у кон-
зулату поводом добитника Повеље и
сусрет са представницима штампе већ
је свих дана светковине био са гостима
и домаћинима, говорио, поздрављао,
пратио... Поред добитника Игњатовића
и Миодрага Јакшића, из УКС су учес-
твовали Адам Пуслојић и потписник
ових редова.Посебно успешан је био и
округли сто са књижевном темом “Те-
мишвар у матици, матица у Темишва-
ру” где је поред гостију учествовало и
двадесетак најугледнијих српских пи-
саца и преводилаца у Румунији.
М. Вукадиновић
Књижевни живот у Темишвару
У петак, 16. марта 2007. у програму који је организовало Удружење књижевника Србије, а поводом пола века српског књижевног живота у Темишвару, учествовали су гости из Темишвара Стеван Бугарски и Славомир Гвозденовић. Њихови домаћини били су председник УКС Срба Игњатовић, заменик министра за дијаспору Миодраг Јакшић, Адам Пуслојић и Миљурко Вукадиновић.
Миодраг Јакшић је на почетку, испред Министарства за дијаспору уручио УКС захвалницу, признање за рад на зближавању наших културних посленика, највеће признање које Министарство додељује.
Адам Пуслојић, један од најзаслужнијих писаца који је протеклих деценија радио и даље ради на зближавању српске и румунске књижевности, рекао је: „Имам неко елементарно узбуђење да поздравим Стевана Бугарског за све што је деценијама учинио за буђење српске мисли и књижевног песничког слова која се десила у заједници Срба у Темишвару, односно, у Румунији. Исто тако, морам посебно поздравити Славомира Гвозденовића, дугогодишњег сенатора у Скупштини Румуније, где брине о интересу Срба, као и његову песничку реч која је доживела процват у ове две деценије како у Румунији тако и овде, где је први пут имао јавни наступ пре петнаест година. Објавио је и Антологију српске књижевне авангарде у Румунији“. Пуслојић је нагласио да овај чин у кући писаца означава и педесет година постојања часописа „Књижевни живот“ који излази на српском језику у Темишвару.
Стеван Бугарски је започео речима: „Ми нисмо расејање, ми стојимо на месту а државе се врте око нас“. И додао: „У Румунији је поред Мађарске конститутивне заједнице призната још само наша заједница“. Говорио је о часопису „Књижевни живот“ који наставља литерарну традицију од читава два века. То је велико културно наслеђе које је уградило себе у темеље српске књижевности. Потом је говорио о проти Слободану Костићу који је био делегат Срба у Темишварској скупштини. Био је духовни вођа и одржавао је дух у приликама у којима је владао страх. О свом трошку је објавио десет књига (1919-1940). На крају је Стеван Бугарски рекао: „Ми смо увек у прилици да одржавамо један дух, увек у страху да не будемо на нивоу наших предака“.
Славомир Гвозденовић је истакао да се у Француској 7 осећају као у својој кући. „Поздрављам вас у име заједнице Срба у Румунији и оних петнаестак књижевника из Темишвара који су чланови и Удружења књижевника Србије. Двадесет и нешто наслова, као и преко 100 манифестација преко године, потврђује нашу активност. Посебно бих поменуо и објављивање књига највећих српских писаца које је почело пре пет година. Поред књига Иве Андрића и Данила Киша, изашла је и књига избора из поезије Миодрага Павловића на преко 250 страна. То је наш највећи аргумент у Румунији, јер наша традиција, наша култура у темељу су нашег битисања и без тога били бисмо као птица без крила“.