Документи Саопштења, изјаве ... Догађаји Линкови
Београдски међународни сусрети Управа Издања
У ЗНАКУ СЛОВЕНСКИХ ПРОСВЕТИТЕЉА ЋИРИЛА И МЕТОДИЈА
Поводом боравка у Торонту Сергеја Главјука
Чест и радо виђен гост УКС и целе Србије, руски песник, преводилац и антологичар Сергеј Главјук, идејни аутор и један од састављача серије антологија под називом Из века в век, посетио је, у првој половини децембра о.г., канадску провинцију Онтарио. Разлог његове посете је представљање овог значајног књижевног пројекта (двојезична издања антологија поезије словенских народа) у деловима света где живи велики број припадника словенских народа. Канада је једна од таквих земаља. Као што је познато, Антологија савремене српске поезије, преведена на руски језик, објављена је међу првима и већ је имала два издања. Сергеј је собом донео девет томова Антологије Из века в век, колико је до сада објављено. Обавестио нас је да ове године излази из штампе десети том - савремена пољска антологија у преводу на руски која ће, као и све досадашње, бити свечано представљена на овогодишњој прослави Дана Ђирила и Методија у Москви.
Сергеј Главјук је дошао у госте Србима, преко песничких веза, као што то често бива, уз обећање и договор да му браћа по перу омогуће да обави своју мисију на канадском нивоу и да буде гост Епархије канадске СПЦ, као и српских књижевних и културних удружења и друштава, а по могућству, колико време то дозволи, да посети још неке словенске културне институције и библиотеке. Програм је скоро у потпуности испуњен.
Комплет од девет антологија Сергеј Главјук је предао Петро Јасик Центру за славистичке студије централне и источне Европе, у оквиру универзитетске библиотеке Robart’s Library. Примајући са великом захвалношћу антологије савремене украјинске, белоруске, српске, бугарске, македонске, словеначке, хрватске, чешке и словачке поезије, директор тог Центра, доктор Ксенија Киебузински истакла је непроцењиву вредност ових књига за изучавање славистике. Провела је госта кроз библиотеку и показала му књиге на свим словенским језицима. Сергеј Главјук је прокоментарисао да је пријатно изненађен приличним бројем наслова из савремене руске књижевности.
Велико интересовање за антологије показали су представници православних словенских заједница: Украјинаца, Белоруса, Бугара и Македонаца, чије центре и библиотеке је Сергеј Главјук стигао да посети.
Остале антологије биће раздаване преко Свесловенског комитета у Торонту.
КЊИЖЕВНЕ ВЕЧЕРИ СЕРГЕЈА ГЛАВЈУКА
Уживајући гостопримство Епархије канадске СПЦ и књижевних друштава „Његош“ и „Десанка Максимовић“ Сергеј Главјук је за свега осам дана свог боравка у Торонту имао две презентације Антологије савремене српске поезије на руском језику: у Српском центру при Храму српских светитеља, у Мисисаги, и у цркви „Свети Сава“, у источном делу Торонта.
Обе вечери су биле добро посећене. Томе је допринео и један специфичан разлог: парохијани који су дошли да присуствују помену, одржаном два сата раније, управо преминулом српском песнику и антологичару Драгомиру Брајковићу, придружили су се затим онима који су дошли да чују госта из Русије. То се нарочито односи на цркву Свети Сава, где је помен одржао Владика Георгије, а затим је и сам остао да чује и руског песника који се такође осврнуо на личност и дело Брајковића. Драгомир Брајковић је био неколико пута у Канади као гост наше Епархије, а нас песнике је толико задужио, сакупљањем и објављивањем наше поезије, да би свако од нас могао споменик речима да му подигне. Дуго ћемо помињати нашег Брајка и писати о њему. За ову прилику пригодан текст о преминулом песнику и пријатељу прочитао је Радован Гајић. Евоцирана су сећања, врло топлим речима, најпре од стране Владике Георгија, затим од других.
У свом излагању, Сергеј Главјук је објаснио да грандиозни књижевни пројекат „Из века в век“, остварен под покровитељством Министарства за културу Руске Федерације, има за циљ зближавање словенских народа преко светих апостола Ћирила и Методија који су дали писменост свим словенима (ћирилично писмо је било једино у употреби све до тринаестог века, када су неки словенски народи преузели латинично писмо). Заједнички су корени свих словенских језика, зато су слични, као што су нам и народни обичаји и уопште културно наследство, веома слични. Говорио је о улози ћириличне азбуке у очувању просторног, територијалног интегритета групације људи и народа који ту азбуку сматрају својом: „Потенцијалну моћ азбуке у очувању народа и његових државних граница не треба никада губити из вида.“ Када је говорио о раду на састављању Антологије савремене српске поезије, нагласио је да је пре ове српска антологија у Русији постојала само као део југословенске антологије и да се за већину песника заступљених у овој првој Антологији савремене српске поезије преведене на руски, раније у Русији није уопште знало.
Сергеј Главјук је као антологичар и преводилац оставио видан траг у руској и српској књижевности, али он је и значајан савремени руски песник, ништа мање познат у Србији него у својој земљи. Његова поезија је нама блиска, а Сергеј своје стихове говори веома сугестивно, у традиционалном маниру руске естрадне поезије. Имали смо примерак избора Главјукове поезије на српском, под називом „Промајни квартови“, у одличном преводу Злате Коцић, па смо чули и приказе његове поезије које су саставиле и прочитале песникиње Драгана Живић Илић и Сања Крстоношић. Поезију Сергеја Главјука, на српском читали су (у разним приликама), поред Драгане и Сање: Ксенија Вучевић, Буба Браунштајн, Првослав Вујчић, Ђорђије Живковић, Милан Јанковић, Лазар Суботички. Куриозитет је било појављивање на сцени Ранка Радовића који је, као једини српски песник са ових простора, заступљен у Антологији „Из века в век“ говорио своје песме које су преведене на руски језик.
Поздравно вече, за срећан повратак кући, у организацији Удружења „Десанка Максимовић“ памтиће се по братској српско-руској песничкој дружби којој нема краја, ни предаха, јер хармонија одмара. Све то се доживи на прослави Дана Ћирила и Методија, на чему смо много захвални Министарству за културу Руске Федерације које нам је ове године упутило позив. Са неколико реченица из мог раније објављеног текста о овом догађају илустроваћу своје утиске:
Моја веровања и сазнања о Русији као највећој православној словенској земљи, усредсрећеној на то да буде постојани стожер и чувар словенске духовности, традиције и културе и да у томе пружи окриље свим братским народима, веома су се обогатила и продубила после мог овогодишњег учешћа у прослави Дана словенске писмености и културе у граду Саратову, на Волги. Осећање братства распламти се у сваком Словену у току једног оваквог заједничког празновања... Обележавање Дана Ћирила и Методија, светих апостола и родоначелника нашег писма, омогућује нам да помажемо једни друге у очувању традиције и културног блага и да се поносимо разноврсношћу и специфичностима сваке словенске нације понаособ. Описала бих тај догађај као присуствовање концерету вољене музике са пребогатим варијацијама на исту тему.
Лично осећам потребу да се захвалим Министру, г. Авдееву, за лепо писмо захвалности, упућено на моје име, а односи се на све који су допринели представљању Антологије Из века в век у Торонту. Нека ово постане традиционална српско-руска узајамна повезаност и књижевна сарадња на релацији Москва – Торонто, Монтреал, Ванкувер и шире...
Катарина Костић
Албахари гост српске заједнице у Торонту
Давиду Албахарију се најзад ос-
тварила жеља да у Торонту има
своје вече на српском језику,
што је прокоментарисао речима:
“Упознат сам са чињеницом да је у
јужном Онтарију деведесетих година
настала велика концентрација ново-
дошлих са простора бивше Југосла-
вије и да је културни живот, имајући
у виду и књижевно стваралаштво, ве-
ома интензиван. Неке наше ствараоце
који сада живе у Торонту, познавао
сам још у Београду. Већ годинама же-
лим да одржим књижевно вече за моје
сународнике, на српском језику.”
У оквиру манифестације “Дани
српске културе” који се већ неколико
година одржавају у току целог месеца
октобра у Торонту, овај познати срп-
ски писац, јеврејског порекла, имао
је два запажена књижевна наступа
На првом, уприличеном 1. октобра,
у Генералном конзулату Републике
Србије, у виду пријема у његову част,
Албахари је говорио о свом животу
и књижевном раду у последњих пет-
наест година од када живи и ствара у
граду Калгари, центру нафтне индус-
трије западне канадске провинције
Алберте. Говорио је о могућностима,
које Канада као многонационална,
али сређена држава, преко свог Ми-
нистарства за мултикултуру пружа
свим својим грађанима. Конкретно,
говора је било о добијању финансијс-
ке подршке за књижевне пројекте не
само на званичним језицима Канаде:
енглеском и француском, већ и на је-
зицима етничких заједница. Још на
почетку свог живота у Калгарију он
је добио финансијску помоћ (грант)
за поднети књижевни пројекат – пи-
сање књиге. Истовремено, овај веома
плодан писац који
сваке године објави
по једну књигу, ука-
зао је на непобитну
чињеницу: “Ако сте
писац на другом је-
зику, осуђени сте на
неку врсту невидљи-
вости”. Навео је при-
мер, без преседана,
Шкворецког који је
пре много година
добио канадску на-
граду за књижевност
за свој роман преве-
ден са чешког на ен-
глески. Тај усамљени
случај праћен је бурном полемиком у
медијима и протестом од стране Уд-
ружења канадских писаца које је ин-
систирало на томе да дела која нису
писана на енглеском или француском
језику, не треба да се квалификују за
књижевне награде. Отуда је уверљи-
во деловала изјава која је зазвучала
као исповест једног од најпознатијих
савременихписаца на српском језику,
да је чврсто одлучио да се, чим при-
веде крају своје породичне обавезе
за 3-4 године, врати у свој
Земун, из кога је пошао у
свет. “Писац се ипак најбоље осећа у
окружењу оних који говоре језиком
на коме он пише”, прокоментарисао
је своју одлуку.
Већ следећег дана, 2. октобра,
Албахари је имао књижевно вече
у западном делу Торонта, на коме
је прочитао неколико својих крат-
ких прича, али и водио разговор са
публиком. Имајући у Албахарију
захвалног саговорника, овдашњи
српски песници и прозаисти иско-
ристили су ретку прилику да од њега
као веома продуктивног и цењеног
писца, сазнају што више о тајнама
стваралачког чина.
Катарина Костић
Три деценије Удружења “Десанка Максимовић”
Непосредни повод оснивања
нашег Удру-
жења била је прва посета Десанке Макси-
мовић Торонту 1976. године. Њен боравак
смо запамтили као велико узбуђење и много про-
ливених суза, јер је велика песникиња зрачила
месијанском поруком гласника свога народа.
Две године касније, 1978. основали смо Удру-
жење са њеним именом. Прошло је тридесет го-
дина од нашег виталног присуства у културном
животу српске заједнице на Северноамеричком
континенту. Шаљемо вам сажети извештај о ју-
биларној прослави, одржаној 1. новембра 2008.
године.
У препуној сали СКУД “Опленац” свечанос-
ти су присуствовали многи српски песници и
прозни писци, драмски и ликовни уметници из
Јужног Онтарија, као и представници разних ор-
ганизација и друштава. Од великог значаја за нас
било је присуство г. Марија Варано, оснивача Ка-
надске академије за културну размену и председ-
ника главног одбора за етничку штампу у Канади.
Међу натурализованим Канађанима којима је г.
Марио пре неколико година доделио признања
града Торонта за допринос у мозаику канадске
мултикултуре, налазе се, поред још неких Срба,
и чланови Удружења “Десанка Максимовић”. Сви
српски и неки други етнички медији забележили
су наш тридесетогодишњи јубилеј.
Веома богат програм водили
су песникиња
Драгица Буба Браунштајн и новинар Слободан
Рундо. Уводну реч је дала Снежана Ивковић, члан
управе Удружења.
Излагање историјата Удружења
на почетку
програма, од стране актуелног председника Ка-
тарине Костић, омогућило је присутнима да стек-
ну увид у наш рад, што је утицало на добијање
нових чланова. А имало је много тога да се чује.
Приоритет у раду Удружења усмерен је на пред-
стављање књига наших чланова, као и свих дру-
гих који нам се за то обрате. Издајемо по неколико
књига годишње – од 1993. године, превасходно на
српском писму, ћирилици. А сваких десет година
објављујемо зборник или антологију
Најсвечанији део остављен
је за сам крај када
су подељена признања сарадницима у дијаспори
и у отаџбини, у знак захвалности за изванредан
допринос у тридесетогодишњем раду Српско-
канадског удружења “Десанка Максимовић” на
очувању српског језика и писма. Набројаћемо,
за нас најважније, институције из Србије којима
је додељена Повеља захвалности: УКС, Књижев-
не новине, Министарство за дијаспору, Матица
исељеника Србије, Академија “Иво Андрић
Вукова задужбина, НИТ “Панорама”, Друштво
писаца Косова и Метохије и Друштво писаца Ре-
публике Српске.
Преко двадесет књижевника
из
Србије добило је статус Почасни члан Удружења
писаца “Десанка Максимовић” у Торонту; да споме-
немо само оне који су писали рецензије, предго-
воре и уређивали наше зборнике и антологије,
или нас награђивали: Слободан Ракитић, Матија
Бећковић, Радомир Андрић, Алек Вукадиновић,
Никола Корбутовски, Мићо Цвијетић, Драган
Драгојловић, Милан Дачовић, Предраг Драгић
Кијук, Душан Стојковић, Радомир Смиљанић,
Даринка Вучинић, Миодраг Јакшић… Многи зна-
менити српски писци који су нас веома задужили
као сарадници, нису више међу живима. Један
од највећих истраживача и познавалаца српске
књижевности у дијаспори био је свакако, недавно
преминули, Мома Димић.
К. Костић
PISMO PODRŠKE
Drage kolege, molimo da pismo podrske Udruzenja 'Desanka Maksimovic' dostavite studentima u Kosovskoj Mitrovici koji svakodnevno demostriraju povodom nezakonitog i brutalnog otimanja Kosova i Metohije, te najdragocenije srpske zemlje. Na ovaj nacin i mi kao i UKS zelimo da ohrabrimo studente da istraju u svom protestu. Molimo vas da ovo pismo objavite i u 'Knjizevnim novinama' Pismo smo vec stavili na sajt naseg Udruzenja: www.skupdm.caU ime Udruzenja 'Desanka Maksimovic'Katarine KosticStojanka Radenovic/Petkovic
ПИСМО ПОДРШКЕ СРПСКИМ СТУДЕНТИМА
УНИВЕРЗИТЕТА У ПРИШТИНИ
Поводом нелегалног и неморног проглашења независности Косова и Метохије
од стране албанских сепаратиста и њихових спонзора, Српско-канадско удружење
писаца “Десанка Максимовић” из Торонта , овим писмом даје своју пуну подршку
вама, студентима Универзитета у Приштини.
Сведоци смо ваших напора, као и напора свих младих који данас демонстрирају
и тиме потврђују своју непоколебљивост за очување територијалног интегритета
Србије. Са дивљењем пратимо вашу ангажованост да се не дозволи пропаст српског
народа због отимања значајног дела српске земље, и то оног најважнијег. Тој
борби за очување територијалног, културног и сваког другог интегритета се
придружујемо и ми, иако нас дели океан.
И ми са своје стране учествујемо у мирним демонстрацијама и чинимо све што
је у нашој моћи да предочимо Канади велику неправду која се већ годинама чини
према српском народу од стране такозваног демократског света. То чинимо у
нади да Канада неће признати независност Косова и Метохије попут свог агресивног
јужног суседа - САД
Као Удружење српских писаца у Канади ми сматрамо да је ваша борба важна и
због очувања језика и културне баштине, што је и главни циљ постојања нашег
Удружења.
Косово је Србија!
Održano je specijalno novogodisnje pesnicko vece u Biblioteci Ranimed 28.12.
od 19 do 21 cas. Poeziju su citali pesnici Udruzenja koji su uvrsceni u zbornike
"Sumadijske metafore" i zbornik "Zavestanja" pisaca iz
Svajcarske. Pozvani su i pesnici iz Toronta da se pridruze.
Udruzenje je prezentovalo svoju veb stranicu koja je jedan od projekata povodom jubileja - 30 godina postojanja Udruzenja "Desanka Maksimovic" Za one koji ne mogu da nam se pridruze dajemo adresu http>//www.skupdm.ca.
Stojanka Radenovic-Petkovic, sekretar Udruzenja
SRPSKO-RUSKO umetnicko
popodne u Torontu
U Torontu je 29. aprila 2007. odrzano, u organizaciji Udruzenja knjizevnih
stvaralaca "Desanka Maksimovic, Srpsko–Rusko pesnicko, muzicko, likovno
popodne. Ovo je bio drugi skup ovakve vrste, nakon prvog odrzanog prosle godine.
U velikoj i lepo uredjenoj sali Federacije ruskih Kanadjana, okupio se veliki
broj gledalaca, a takodje i ucesnika u programu. Druzenje je potrajalo oko
tri sata, a publika je srdacno pozdravljala ucesnike.
Uvodnu rec, dala je Katarina Kostic, predsednica Udruzenja "Desanka Maksimovic",
ciji su clanovi uzeli ucesce u ovoj manifestaciji u najvecem broju. Na ruskom
jeziku, publici se obratio Kostja Parusis koji je pozdravio goste u ime Federacije
ruskih Kanadjana. Ova Federacija je pre dve godine proslavila 75 godina svog
postojanja. Tokom svih proteklih godina radjale su se i odumirale mnoge aktivnosti
ruske etnicke grupe, ali je zenski hor "Berjoska" opstao sve vreme
i danas uziva visoku reputaciju u kanadskoj kulturi. Nadamo se da cemo pridobiti
taj poznati hor da bar jedanput bude deo naseg srpsko-ruskog knjizevnog-muzickog
projekta. Sa posebnim zadovoljstvom je ovaj skup i samu ideju, pozdravio konzul
Republike Srbije u Torontu, gospodin Dragan Grkovic, rekavsi da je razvijanje
i negovanje tradicionalnog srpsko – ruskog prijateljstva, kroz kulturne manifestacije,
od izuzetnog znacaja u ovim teskim danima za Srbiju zbog sudbine Kosova i
Metohije.
Nakon uvoda, nastupili su glumci Srpskog pozorista u Torontu Dragana Ilic-Zivic,
Dijana Vasilic, Zoran Papic i Djordje Zivkovic sa svojim izborom pesama Disa,
Dobrice Erica, Majakovskog i Branka Miljkovica. U muzickom delu programa nastupila
je mlada umetnica Milica Kojic, koja je na violini izvela kompoziciju "Tamo
daleko". Takodje su sa srpskim muzickim tackama nastupili Bozica Bojat
i na flauti Skender Milenko sa starim srpskim pesmama.
Domacini su ovoga puta prijatno iznenadili svojim muzickim numerama. Tu je
bio jedan autor kompozitor Andrej Cejbin, sa svojim pesmama izvodjenim na
gitari, pa zatim Kostja Parusis, koji je otpevao poznatu pesmu Jesenjina uz
pratnju na svojoj gitari. Zatim je nastupio Kiril Ivascenko koji je procitao
svoju kratku pricu "Sovremenij literator" i drugi.
Nakon prvog dela programa, svoje stihove na srpskom i ruskom jeziku, govorili
su pesnici Ranko Radovic i Katarina Kostic. Voditeljka programa, Mirjana Petrovic,
takodje je govorila stihove na ruskom, jer je ona odlican poznavalac ruskog
jezika. Prevod pesme Marine Cvetajeve, govorila je Snezana Ivkovic, a zatim
se predstavila i sa dve svoje pesme. Stojanka Radenovic Petkovic je procitala
svoje dve pesme posvecene Kosovu. Usledili su ostali clanovi Udruzenja, kao
i drugi ucesnici sa svojom poezijom, medju kojima i Dragan Milenkovic, Djordje
Bajic, Lazar Suboticki, Sreta Petric, Dijana Vasilic, Dragana Ilic Zivic i
drugi.
Ovo prijatno druzenje, nastavilo se uz razgledanje slika slikara nasih i domacina.
Na kraju je dato obecanje da se ovakvo umetnicko popodne tradicionalno nastavi
i sledece godine.
Snezana Ivkovic
Торонто, 14. марта 2007.
РЕДАКЦИЈИ ЛИСТА “ВЕСТИ”
Поводом обавештења листа “Вести” да ће се убудуће лист штампати на латиници,
Удружење књижевних стваралаца “Десанка Максимовић” са жаљењем констатује да
се “Вести” придружују оним штампаним медијима који се надају, нажалост, чак
и у самој Србији, да ће повећати своју читаност код друге и треће генерације
српских емиграната у свету. А да ли је баш тако и да ли је одлука да се са
ћирилице пређе на латиницу заснована на истраживању стварног расположења Срба
у расајању било које генерације? Пре ће бити супротно. “Вести” су људи осећали
као српске новине већ и због самог писма.
Што се тиче навођења штампарских грешака, као једног од главних разлога за
одустајање од ћириличног писма, ни то објашњење није одрживо, јер се у земљама
у којима се лист “Вести” штампа, латинично писмо разликује од латиничног писма
у употреби у Србији, Хрватској и и Републици Српској (што подразумева целу
Босну и Херцеговину), па се опет могу очекивати штампарске грешке. Једини
лек против штампарских грешака је добар коректор и лектор. У Канади излази
око 100 тзв. етничких новина (кинеских, италијанских, пољских, украјинских,
јапанских, шпанских, руских, литванских и каквих све не). Наравно, увек је
у употреби писмо језика на коме се лист штампа. Језик је неодвојив од писма,
а у овом случају то писмо је ћирилица, хтео то неко да прихвати или не.
Очекивање да ће “Вести” имати више читалаца међу младима српског порекла
је нереално, с обзиром да је основни мотив куповине листа “Вести” заинтересованост
за догађања у родном крају (што подразумева родни град, или родну варошицу,
родно село), која се може очекивати само код прве генерације у расејању. Напротив,
верујемо да ће се тираж листа смањити управо због преласка на латиницу, независно
од тога да ли читаоци прихватају и уважавају наведене разлоге! Млади у расејању
неминовно се удаљавају од српске стварности и српског (нарочито писаног) језика,
било да је реч о ћирилици или латиници, јер су већ дубоко закорачили у туђе
културе и језике и прихватили их као своје. Шта више, друга или трећа генерација
Срба у расејању, чији су се родитељи и учитељи постарали да њихова деца науче
српски, уче да читају и пишу једино на ћириличном писму и ту нема никаквог
компромиса. Дакле, писани српски језик у расејању, у некој даљој будућности,
биће сачуван на ћириличном писму.
Чланови Удружења “Десанка Максимовић”, писци и сарадници, овом приликом се
оглашавају јер сматрају да је једна од функција Удружења да увек и безрезервно
иступа у јавности у одбрану српског језика и ћириличног писма.
У име Удружења «Десанка Максимовић»
Секретар Председник
Стојанка Раденовић Петковић Катарина Костић
U TORONTU OSNOVAN SRPSKI KNJIZEVNI KLUB
“MATIJA BECKOVIC”
U organizaciji Srpsko Kulturno Istorijskog drustva NJEGOS I Srpskog Kulturnog centra OPLENAC osnovan je knjizevni klub MATIJA BECKOVIC. U prepunoj sali SKUD OPLENAC, te noci smo prisustvovali jednoj divnoj knjizevnoj veceri kojoj su dali veliki doprinos nasi poznati dramski umjetnici, recitatori, knjizevnici I guslari.
O osnivanju I radu buduceg kluba su govorili knjizevnik Ranko Radovic, gdja Gordana Dimitrijevic, predsednik SKUDA OPLENAC I dramski umjetnik Gojko Roglic. Cjelovecernji umjetnicki program je izvanredno vodila pjesnikinja Dragana Zivic – Ilic.Slusali smo divne stihove najveceg zivog pjesnika I maga srpskog jezika Matije Beckovica u izvodjenju nasih umjetnika, Jelene Popovic, Borise Pavlovica, Biljane Gasic, Milorada Lukovica, Djordjija Zivkovica, Sandre Mijatovic, Ljiljane Markovic, Amre I Dimitrija Porobica, Dijane Vasilic, Dragane Zivic – Ilic I Zorana Papica.
O stvaralastvu naseg velikog pjesnika ove noci nam je besjedio nas poznati knjizevnik I sugradjanin Radovan Gajic.
“Gdje stade Njegos, nastavi Matija da se ne zaboravi Njegos.
Ako se zaboravi jezik I da je jezik roda, zaboravice se I rod. Kad se zaboravi rod, zaboravice se trajanje.Ko god zaboravi na vecnost zaboravlja Boga.Ko god Boga zaboravi, nece ga sresti.
Pamcenjem drzimo da smo rod.Jezikom drzimo pamcenje.Jezikom roda jedino pamtimo Boga.”
Njegos je mjera svakome, ko se srpskog pera latio. Njegosevo pero, za sada, moze samo da pridrzi Matijina ruka. Pjesnik Matija, podmece pleca pod, jos ni nerastumaceno, delo Njegosevo.
Velika je utakmica izmedju spanskog I engleskog jezika. Takmice se kojom od dva, govori veci broj ljudi na Planeti. Srpski se time ne predomece. Srpskim jezikom govori najveci broj mrtvih na Planeti. Cuvaj svoj jezik jer samo na njemu tvoji te mrtvi cuju I razumeju.
Da je u bilo kojem od dva pomenuta jezika ucinio sto je u srpskom ucinio, vec bi postojao institut za izucavanje Matijinog dela. Ovakav, iznikao medju bracom Srbima, uvjek je imao nekakvog zbira za sobom, da taj izucava njegovo djelovanje I o tome podnosi izvjestaj nadleznom organu.Matija je ucinio, kako rece Gajic, da jezik drevnine bude osnova jezicke novine. Dubokim korenom, dublje u nebo. Bogu hvala te imamo Mateju I njegovo Jevandjelje I sto imamo Matiju I njegovo javandjelje. Jezik kojim nam se obraca Matija, jezik je starih I prastarih. Nasi stari, kada uminu u svet bez senki, kada pocinu, ako su ziveli pravoslavno, medju andjele idu. Ali sve sto je Matija napisao, javljeno mu je iz onog dubokog sjecanja, narodnog, gdje andjeli borave...
O Njegosu Matija zapisa: “Da onako nije zagrmio/ Mogli bismo mucat ispocetka!”.
U rukovodstvo srpskog knjizevnog kluba su izabrani, za predsednika, dramski umjetnik Gojko Roglic, potpredsednik je pjesnik Predrag Rascanin, direktor kluba Marijana Vujcic, sekretar Dragana Zivic – Ilic I blagajnik Milorad Lukovic.
Ove noci, takodje smo culi I nase pjesnike I pisce, Bebu Djakovic, Katarinu Kostic, Dijanu Vasilic, Draganu Zivic – Ilic, Tatjanu Crnjanski, Dragana Milenkovica, Gruju Novakovica, Zorana Papica, Branka Bubala I Bojana Djuhanovica. Poseban ton veceri dali su nasi poznati guslari Mladen Stojanovic I Mirko Radovic.
Cetvrtog juna dolazi u posjetu nas najveci pjesnik Matija Beckovic. S njim cemo se sastati u nasem novom knjizevnom klubu, kojem je te noci pristupio veliki broj posjetilaca. Nadamo se da ce ovaj klub zazivjeti na zadovoljstvo sviju nas kojima je duhovnost svetinja I velika radost zivota.A siguran sam da smo dobili prosperitetan klub, jer ga osnivaju I vode perjanice srpske kulture u Torontu. Klub ce izdavati I svoj casopis, u kojem ce se izvjestavati o svim kulturnim dogadjanjima u nasem gradu, provinciji I Kanadi, a imace I priloge iz kulturnih I knjizevnih desavanja iz otadzbine.
Slobodan Rundo, Toronto
УДРУЖЕЊЕ “ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ” – ТОРОНТО ОБЕЛЕЖИЛО 100 ГОДИНА УКС
Udruzenje knjizevnih stvaralaca "Desanka Maksimovic" – Toronto pozvalo je sve clanove, saradnike i ljubitelje pisane reči da se pridruže u obelezavanju 100 godina postojanja Udruzenja knjizevnika Srbije u petak, 30. septembra, u 19. časova, u knjizari "Srbika", 2465 Dundas Street West, Toronto
Prvo stalesko-profesionalno Udruzenje srpskih pisaca, pod nazivom srpsko
knjizevnicko drustvo osnovano je pre tacno jednog veka, (1905-2005), a prvi
predsednik i sekretar bili su Simo Matavulj i Jovan Skerlic. Tim povodom u
holu Francuske 7, u sedistu Udruzenja postavljaju se bareljefi ovih velikana.
Na celu UKS i u njegovoj upravi bili su i sada su najugledniji srpski pisci:
Jovan Ducic, Bogdan Popovic, Borisav Stankovic, Velimir Rajic, Branislav Nusic,
Jasa Prodanovic, Veljko Petrovic, Isidora Sekulic, Oskar Davico, Ivo Andric,
Radovan Zogovic, Veljko Petrovic, Slobodan Rakitic... Danasnja uprava UKS,
sa Srbom Ignjatovicem kao predsednikom, upravo je izgubila jednog uglednog
clana, knjizevnika i knjizevnog kriticara Cedomira Mirkovica koji je iznenada
preminuo. Slava mu!
U bogatoj, prebogatoj, jednovekovnoj istoriji Udruzenje knjizevnika Srbije
je ostavilo neizbrisive tragove i ostvarilo visoke domete u srpskoj i evropskoj
kulturi. UKS na najdostojniji nacin predstavlja i zastupa svoj narod pisanom
reci, kao i sto ga brani, uvek u prvim borbenim redovima svojim ostrim perom.
O istorijatu UKS, znacajnim manifestacijama, kao sto su tradicionalni Medjunarodni
oktobarski susreti, o glasilu UKS "Knjizevnim novinama" i drugim
publikacijama govorili su clanovi Udruzenja "Desanka Maksimovic"
iz Toronta koji su istovremeno clanovi UKS:
Stojanka Radenovic Petkovic, Snezana Ivkovic, Katarina Kostic, Branko Bubalo.
U programu su takodje ucestvovali popularni recitator i priredjivač antologije
poezije za decu Milorad Kesman, kao i drugi srpski pisci iz Ontarija.
Specijalni gost veceri bio je poznati kanadski knjizevnik Fraser Suthurland,
cije su pesme zastupljene u Antologiji stranih pesnika koji su ucestvovali
na Medjunarodnih susretima (izbor Moma Dimic), a koja je upravo predstavljena
u Beogradu, u okviru programa stogodisnjeg jubileja UKS.
Na književnoj večeri pesnici i pisci iz Toronta odali su počast i nedavno
preminulim Dragoslavu Andriću, čiju "Antologiju kanadske poezije"
članovi "Desanke Maksimović” ćesto koriste i Čedomiru Mirkoviću koji
je u Beogradu predstavio Zbornik Udruženja "Desanka Maksimović"
objavljen povodom deset godina postojanja Udruženja i 90-tog rođendana naše
velike pesnikinje.
Katarina Kostic
U prepunoj knjižari Srbika u Torontu održano je književno veče organizovano
povodom 100 godina postojanja i rada Udruženja književnika Srbije. Katarina
Kostić, predsednik Udruženja književnih stvaralaca "Desanka Maksimović"
govorila je o istorijatu UKS, Branko Bubalo je obavestio prisutne o obeležavanju
ovog značajnog jubileja, a Stojanka Radenović-Petković o nagradama koje UKS
dodeljuje svojim članovima, zaslužnim piscima. Članovi UKS iz Toronta govorili
su svoje stihove i čitali odlomke proznih tekstova. Gost večeri bio je kanadski
pesnik Frejzer Satrlend koji je u poslednjih 10 godina u dva navrata posetio
Beograd, koji se, kako je rekao, poput Feniksa svaki put iznova rađa nakon
pustošenja i razaranja.
G.G.
MONOGRAFIJA O UDRUŽENJU U TORONTU
Pri kraju su pripreme za objavljivanje Monografije Udruženja “Desanka Maksimović”
iz Toronta. Obim knjige će biti nekoliko stotina strana, a izdavači su UKS
i Udruzenje "Desanka Maksimovic".
Nedavno je odrzano komemorativno veče u pomen Dragošu Kalajiću i - kao sve ostale aktivnosti Udruženja - taj dogadjaj je zabeležila kanadska štampa na srpskom jeziku.