АРХИВА ОДБОРА УКС ЗА ОДБРАНУ СЛОБОДЕ И ПРАВА
Удружење књижевника Србије
Association des écrivains de Serbie
ОДБОР ЗА ОДБРAНУ СЛОБОДЕ И ПРАВА
Comité pour la défense de la liberté et des droitsИЗВЕШТАЈ
11.12.2009.
1. ПИСАЦ И МРАК
Одбор за одбрану слободе и права осудио је ове године хајку на књижевника
Милана
Младеновића поводом спора у згради у Милешевској улици број 42 у Београду,
где је самовољом
станара била, више од два месеца, искључена струја из животног и радног простора
овог песника,
филозофа, политичког аналитичара и преводиоца са пет језика. У истом простору
је и седиште
редакције издавачке куће "Сфаирос" и удружења за мир "Теслијанија
- Бела голубица", па смо
очекивали да ће глас јавности и глас разума допринети ургентном извршењу привремених
мера
према Решењу Трећег општинског суда (Х П. бр. 139/09). Нагласили смо да није
немогуће да је
терор над песником програмиран тада предстојећим вештачењем Удружења књижевника
Србије у
спору који, већ 13 година, Младеновић води због незаконито судски уништених
Париских дневника,
који су му заплењени током хапшења и робијања 1984-1985. године, а станари
Милешевске 42, које
је заступала председница Скупштине станара Виолета Калинић, сматрали су да
је бившем
осуђенику примеренији мрак неголи могућа рехабилитација коју, истовремено,
Младеновић очекује
од Окружног суда у Београду. "Једном осуђеник - вечито осуђеник"
- ваљда је девиза и демократски
освешћене популације.
2. ПОЛИТИЧКА ПОМРЧИНА ОПЕТ!?
Септембра прошле године (2008) протестовали смо због одлуке босанско-херцеговачких
власти да редовни члан Академије наука у умјетности Републике Српске, песник
Гојко Ђого, буде
враћен са граничног прелаза у Градишки на основу „Закона о боравку странаца
и азилу“, по којем
у БиХ не могу ући „лица која представљају претњу безбједности земље, уставном
поретку и јавном
реду и миру“. Како се угледни песник и хуманиста, рођен у Влаховићима код
Љубиња
(Херцеговина) нашао на том списку нико не зна, осим можда они који су срушили
споменик Иви
Андрићу у Вишеграду и пуцали у споменике Бранку Ћопићу у Хашанима и Босанској
Крупи...
Веровали смо да ће наш протест, ако не може да заустави програмирану дискриминацију
и гажење
људских права Срба у Босни и Херцеговини, оно бар покренути отворену расправу
о томе, али нас
је поновна забрана академику Гојку Ђогу да уђе у Босну и Херцеговину (23.
октобра ове године),
уверила да се у тамном вилајету ништа није променило - ни у политици другог
ентитета према
Србима, ни у тзв. међународној заједници, чији се представници чак труде да
ту мрачну политику
наметну као политику заједничких органа Босне и Херцеговине!? Српски песник
Гојко Ђого није
хтео да Одбор за одбрану слободе и права Удружења књижевника Србије и ове
године протестује
код босанско-херцеговачких власти, па информацију о поновној забрани песнику
да уђе у државу у
којој је рођен објављујем у извештају о раду у 2009. години с танком надом
да ће је прочитати неко
из другог б/х ентитета или међународне заједнице, неко ко је частан и слбодан
и као такав дићи свој
глас, глас немирења са дискриминацијом, глас протеста, глас који би био крик
из мрака.
Душко М. Петровић,
портпарол и секретар Одбора
________________________________________________________
УПРАВИ УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
Поштоване колеге,
Одбор за одбрану слободе и права, на седници од 6. марта 2009, разматрао је
допис писца, филозофа и преводиоца Милана Младеновића, коме су станари зграде
у којој живи и ради самовољно искључили струју пре 65 дана.
Увидом у његов допис (који је он доставио и Управи УКС), и докумената
везаних за настали спор, лако је уочити да је Младеновић на основу Уговора са
Скупштином станара ушао у закупљени простор на 6 година, за који је унапред
платио 14500 евра. Поводом последњег инцидента (искључивање струје), Трећи
општински суд је донео Решење о привременој мери, наложивши "под претњом
принутног извршења" да се просторије у којима живи Младеновић, одмах
прикључе на електричну мрежу.
Предлажемо, због ауторитативности нашег сталешког Удружења и хитноће
постпука, да се Управа УКС обрати или председнику Трећег општинског суда или
судији Константину Митић-Вранкић (доносиоцу решења Х П. бр. 139/09) да
обезбеде извршење привремене мере.
Са захвалношћу
У Београду, Одбор за одбрану слободе и права
09. марта 2009. председник
Предраг. Р. Драгић КијукПредседнику скупштине станара
Предмет:
Допис Одбора за одбрану слободе и права
Сукупштини станара у ул. Милешевска 42
у БеоградуПоштована госпођо Калинић,
поводом Ваше пријаве против Милана Младеновића Полицијској станици "Врачар", Одбор за одбрану слободе и права налази за потребно да Вас информише о неким чињеницама које су, очито, превиђене у поменутом допису.
Обавештавамо Вас да је "извесни Младеновић" кога успуст клеветате и вређате као никоговића и ништарију, дугогодишњи члан Удружења књижевника Србије. У просторијама где живи и ради (ул. Милешевска бр. 42), налазе се и редакција познате издавачке куће "Сфаирос" као и седиште Удружења за мир кроз културу, спорт и образовање "ТЕСЛИЈАНИЈА - БЕЛА ГОЛУБИЦА".
Предлажемо да све спорове станара (које заступате као председник Скупштине станара) против књижевника, филозофа и преводиоца са пет језика, Милана Младеновића - решавате сагласно добрим намерама а коначно решење остварите судским путем.
Надамо се да ћете уложити Ваш ауторитет и допринети смиривању одијума према ствараоцу Младеновићу, Вашем суседу, који је ушао у посед спорних просторија на основу уговора, и за које је, на име закупнине на шест година, унапред платио 14.500 евра.
Уверени да у овом времену, опште немаштине и нагомилане нервозе, људи добре воље могу изнаћи решење на обострано задовољство - очекујемо да ћете уложити потребан напор да се овај инцидент између станара и писца Младеновића разреши и више никада не понови.У Београду, Одбор за одбрану слободе и права
09. марта 2009. председник
Предраг. Р. Драгић Кијук
САОПШТЕЊЕ
03/08
17. септембар 2008.
Демократија против писацаИако суђен на крају двадесетог века од представника
комунистичког тоталитаризма (1981), песник Гојко Ђого се нашао на
удару демократског тоталитаризма на почетку двадесет и првог века.
Утолико је Одбор за одбрану слободе и права склон да садашњу фазу
америчке балканизације Европе уочава као политички рецидив:
строгоћу више не спроводи вулгарни материјализам већ вулгарни
глобализам.
Редовни члан Академије наука и уметности Републике Српске,
Гојко Ђого, враћен је 05. септембра са граничног прелаза у Градишки
на основу Закона о боравку странаца и азилу. Наиме, у БиХ не могу
ући лица која представљају претњу "безбедности земље, уставном
поретку и јавном реду и миру".
Како се угледни песник и хуманиста, родом из Влаховића у
општини Љубиње у Републици Српској, нашао на овоме списку нико
не зна, али је несумњиво да се овом поступку приступило с намером.
После рушења споменика нобеловцу Иви Андрићу у Вишеграду и
Бранку Ћопићу у Хашанима, после својатања Његоша, Вука Караџића,
Шантића, Дучића и Кочића - власти БиХ и Канцеларија високог
представника међународне заједнице (Мирослав Лајчак), и овим чином,
настављају са програмираном дискриминацијом и ограничавањем
људских права Срба.
Од злочина против мира и Изетбеговићевог увлачења Босне и
Херцеговине у рат (и поред Лисабонског споразума од 18. марта 1992),
па до онемогућавања Гојку Ђогу да присуствује Скупштини Академије
наука и уметности РС ништа се није променило у политици другог
ентитета у БиХ или такозваној међународној заједници према Србима.
Случај Гојко Ђого је изабран да се српској држави у Босни да до знања
да се над њеним академицима може примењивати демонстрација силе
чак и онда када је на местu председника републике (др Рајко
Кузмановић) садашњи председник Академије наука и уметности
Републике Српске.
У Београду, Одбор за одбрану слободе и права
17. септембра 2008. председник
Предраг Р. Драгић Кијук
_____________________________________________________________________
__ Удружење књижевника Србије
Association des écrivains de Serbie
ОДБОР ЗА ОДБРАНУ СЛОБОДЕ И ПРАВА
Comité pour la defense de la liberté et des droits
САОПШТЕЊЕ
02/08
30.јул 2008.
СРБОФОБИЈА КАО ПОЛИТИКАИако је Трибунал у Хагу донео ослобађајуће пресуде Насеру Орићу и Рамушу
Харадинају (награђујући их за злочине над Србима), влада у Београду је наставила
понижавајућу сарадњу са овим ad hoc америчким судом – и депортовала Радована
Караџића у Хаг 30. јула у 3,45 изјутра.
Демократски Гестапо је киднаповао Радована Караџића у петак, 18. јула 2008, а
службено га предао Савету за националу безбедност Републике Србије 21. јула.
Приликом одмазде Караџићу је одузет лаптоп са 50 дискова, са текстовима на
којима он темељи своју годинама спреману одбрану. Специјални суд, међутим,
није учинио ништа да се Радовану Караџићу врате одузете ствари, односно
омогући му испуњење права на одбрану.
Против Караџића, првог предстедника Републике Српске (и Ратка Младића, радног
команданта Војске Републике Српске), Трибунал је подигао оптужницу за
„почињени геноцид“ 25. јула 1995 – откада се крио све до хапшења. До изручења
Трибуналу, Караџић је био смештен у притворску јединицу Специјалног суда у
Београду, суда који упорно периферизира право на правду српским жртвама.
Лишавањем слободе Радована Караџића српска Влада није показала једино
безпоговорну и константну кооперативност (у складу са Законом о сарадњи са
Међународним кривичним трибуналом за бившу Југославију и нескладу са свим
другим законима) већ и приљежност у остваривању америчких националних
интереса изван САД. Наиме, Караџића није само потраживао Трибунал већ је,
следствено НАТО-пентагонској конквисти, он у одсуству осуђен и у Америци да
жртвама рата из БиХ надокнади одштету од 4,5 милијарде долара (?!). То је и
разлог више што се поводом хапшења први огласио и некадашњи специјални
изасланик председника Америке за Балкан, Ричард Холбрук, поздрављајући успех
српске Владе – истичући да ће Караџићу најзад бити суђено „у Хагу или Београду,
иако би било боље у Хагу“.
Бела кућа је саопштила да је Караџићево хапшење „показало приврженост Србије
поштовању обећања“, оптужујући бившег председника РС што није спречио на
хиљаде силовања муслиманки у присилним смештајима те успостављање
концентрационих логора у Босни (??). Колико је ова холивудска оптужница
убедљива потврдио је и Алија Изетбеговић у исповедању Бернару Кушнеру,
признавши да је прича о логорима представљала маркетингшки трик за
придобијаље светске јавности (B. Kouchner: “Les guerriers de la paix”).
Несумњиво, америчка националистичка и популистичка политика користи сваку
прилику да затамни део своје неславне историје из Другог светског рата. Амерички
војници су у Европи, до краја 1945. извршили 17080 силовања, међу којима је
најмлађа жртва имала три године (Robert Lilly: “Taken by Force: Rape and American
Soldiers in the European Theater of Operations during in the World War II – England,
France, Germany 1942-1945”). Искуство, пак, у отварању концентрационих логора
Американци су потврдили 1942. када су у њих сместили 120000 својих суграђана
јапанског порекла, да би се преживелима Конгрес извинио тек 1988. а председник
Буш им отпослао чек на 20000 долара (?!) 1992. године.
Очито, само они који болују од политичког дилетантизма и моралне лености могу
да испуњавају захтеве америчке – антихуманистичке, расистичке и
антихришћанске – политичке администрације. Кривци за програмирано
декомпоновање Југославије, за „за рат у Босни који је био рат Америке у сваком
смислу“ (сер Алфред Шерман), за трећи геноцид над Србима у двадесетом веку, за
сатанизацију, агресију и бомбардовање Срба забрањеним уранијумским
пројектилима 1995. и 1999., те кривци за рецидивно примењивање Хитлеровог
споразума из 1938. како би се Србима ампутирали Косово и Метохија 2008. – САД
ни по чему нису задужиле српску Владу да брани америчке национале интересе.
Одбор за одбрану слободе и права ће, у име цивилизацијских принципа, наставити
са ширењем истине о једином суду у свету против правде, америчком Трибуналу у
Хагу као што ће све одлуке произишле из изопачене делатности овог правног
монструма (до сада је 45 Срба осуђено на 718 година затвора) уписивати у
кривичну одговорност Европске уније и Сједињених Америчких Држава.
У Београду, Одбор за одбрану слободе и права
30. јул 2008. председник
Предраг Р. Драгић Кијук
Удружење књижевника Србије
ОДБОР ЗА ОДБРАНУ СЛОБОДЕ И ПРАВА
Comité pour la défense de la liberté et des droits
САОПШТЕЊЕ
01/08
ЗЛОЧИНАЧКО УДРУЖЕЊЕ
И ПРЕСУДА ЗА СРБИЈУКао што је била неспособна у првој половини 20. века да се одупре нацизму (када
је Хитлер Минхенским споразумом Чехословачкој 29. 09. 1938. одузео судетску регију)
тако је и у првој половини 21. века Европа потврдила да није способна да се одупре праву
силе Сједињених Америчких Држава.
Подржаван амерички налог да шиптарска мањина у сувереној Републици Србији
прогласи за своју државу регију Косова и Метохије (што се и догодило 17. фебруара 2008.)
и бесправна одлука Европске уније о истовременом "слању Еулекс мисије на Косово" ‐
доказују колико је логораш, пророк и апостол истине, Солжењицин, био у праву када је још
1972. у беседи приликом добијања Нобелове награде уочио да у застрашеној
цивилизацији још увек претеже "дух Минхена".
Одбор за одбрану слободе и права протествује против цивилизацијксог варварства
евроатлантске фаланге која је програмирани распад Југославије схватила као прилику да
награди све непријатеље српског народа. Тако је испуњен Титов комунистички тестамент.
Рушење Југославије се претворило у сасвим транспарентан пут ка рушењу Србије. Тако је
испуњен и Хитлеров тестамент. Очито да су представници новог европског и америчког
поретка решили да превремено обележе јубилеј казнене политике према српском народу:
осуђени "на политичку смрт" (како је утврдио др Владан Ђорђевић у студији "Die serbische
Frage", још 1909.) Срби се данас суочавају са извршењем такве пресуде.
Баш зато, Одбор за одбрану слободе и права истиче: Србија не треба, не може и
неће се одрећи Косова и Метохије, свог историјског сунчаног сата и моралног родног
листа, и поништиће сваки противправни акт којим јој се ампутира део територије. Награда
шиптарским терористима и криминогеним сепаратистима као и признање квази‐НАТО
државе на Косову и Метохији, тим пре, представља антицивилизацијски резултат
политичке кризе и духовне транзиције повампирених империја. Чињеница да се
србофобија догађа изван Савета безбедности УН и у супротности са Повељом УН а
гажењем Резулуције 1244 Савета Безбедности ‐ то најбоље потврђује.
Српском народу, на кога су у 20. веку "демократске" олигархије три пута атаковале
са геноцидним намерама и последицама, није место у Европској унији ‐ која се последњим
актом самовоље потврдила као злоћудни противник владавине права и очувања сусрета
цивилизација. Залагањем за сукоб цивилизација, девастирање културног наслеђа (на
Косову и Метохији само у периоду од 1999. порушено је 150 богомоља са циљем да се
поништи православна епископија стара 1080. година) и потпуно анулирање људских права
‐ Европа је доказала да је заробљеник своје анахроне биографије.
Прихватајући својевремено Хитлеров диктат а данас Бушов, Европа се није нашла
једино у сукобу са међународним правом већ и са историјом. Оваква политика
евроатлантске котерије сама је себе исписала из будућности моралних нација и државних
заједница достојних поштовања. Враћајући се на позиције расистичке културе и "дух
Минхена" Европа је, несумњиво, срушила све постојеће правне постулате на којима је
утемељена.
У Београду, Одбор за одбрану
17. фебруара 2008. слободе и права
П р е д с е д н и к
Предраг Р. Драгић Кијук
Удружење књижевника Србије
Association des écrivains de SerbieОДБОР ЗА ОДБРАНУ СЛОБОДЕ И ПРАВА
Comité pour la defense de la liberté et des droits
ИЗВЕШТАЈ
Срби Игњатовићу,
председнику Удружења књижевника Србије
Прво реаговање Одбора за одбрану слободе и права УКС у овој
године било је 17. фебруара, чим су алабански терористи објавили вест о
самопроглашењу своје лажне државе на тлу суверене Србије. Осудили смо,
наравно, и варварство евроатланске фаланге која је програмирани распад
Југославије схватила као прилику да награди све непријатеље српског
народа. Истакли смо да Србија не треба, не може и неће се одрећи Косова и
Метохије, свог сунчаног сата и моралног родног листа, и поништиће сваки
противправни акт којим јој се ампутира део територије. Два дана потом
организовали смо протестни скуп у Удружењу књижевника "Косово је родни
лист Србије", кад су - наравно, пред пуном салом - говорили Предраг Драгић
Кијук, Милован Витезовић, Добрица Ерић, Драган Колунxија, Радослав
Братић, Душко М. Петровић и, као гост, Младен Обрадовић, председник
друштва ОБРАЗ.
30. јула ове године дигли смо глас против срамне одлуке српских
власти да - чак и кад је Трибунал у Хагу донео ослобађајће пресуде Насеру
Орићу и Рамушу Харадинају (награђујући их за злочине над Србима) наставе
понижавајућу сарадњу с тим америчким ад хок судом, да ухапси и у Хаг
депортује др Радована Караxића, првог председника Републике Српске,
иначе члана нашег удружења књижевника.
У семпрембру ове године протествовали смо због срамне одлуке
босанско-херцеговачких власти да редовни члан Академија наука и
уметности Републике Српске, Гојко Ђого, буде враћен са граничног прелаза у
Градишки на основу Закона о боравку странаца и азилу. Наиме, у БиХ не могу
ући лица која представљају претњу "безбедности земље, уставном поретку
и
јавном реду и миру". Како се угледни песник и хуманиста, родом из
Влаховића у општини Qубиње у Републици Српској, нашао на овоме списку
нико не зна, али је несумњиво да се том поступку приступило с намером.
После рушења споменика нобеловцу Иви Андрићу у Вишеграду и Бранку
Ћопићу у Хашанима, после својатања Wегоша, Вука Караxића, Шантића,
Дучића и Кочића - власти Бих и Канцеларија високог представника
међународне заједнице (Мирослав Лајчак), и овим чином настављајуса
програмираном дискриминацијом и ограничавањем људских права Срба. Од
злочина против мира и Изетбеговићевог увлачења Босне и Херцеговине у рат
(и поред Лисабонског споразума од 18. марта 1992), па до онемогућавања
Гојку Ђогу да присуствује скупштини Академије наука и уметности РС ништа
се није променило у политици другог ентитета и такозваној међународној
заједници према Србима. Случај Гојко Ђого је изабран да се српској држави
у
Босни да до знања да се над њеним академицима може примењивати
демонстрација силе чак и онда кад је на местy председника Републике (др
Рајко Кузмановић) садашњи председник Академије наука и уметности
Републике Српске.
На жалост, ни ове године на сајту Удружења књижевника Србије, чији
смо одбор, није било места за наша саопштења,*** (Видети
напомену) иако смо их уреднику уредно
доставили - баш онако како нам је рекао.
Душко М. Петровић
9. децембра 2008.
*** НАПОМЕНА: Накнадно је разјашњено да су та саопштења упућена на неактивне адресе УКС, тако да нису ни примљена у уредништву сајта УКС. Зато се и објављује ова Архива Одбора.
Удружење књижевника Србије
Association des écrivains de Serbie
ОДБОР ЗА ОДБРАНУ СЛОБОДЕ И ПРАВА
Comité pour la défense de la liberté et des droits
ИЗВЕШТАЈ
Срби Игњатовићу,
председнику Удружења књижевника Србије
Одбор за одбрану слободе и права није у 2007. години
расправљао ни о једном појединачном случају ускраћивања
слободе и права, каквих је било претходних година. Ове године их
није било.
Одбор за одбрану слободе и права тражио је заштиту
српског језика у Црној Гори, заложио се за заштиту Срба у Босни и
Херцеговини и указао на константно урушавање Републике
Српске. Одбор је устао и против злоупотребе и манипулације у
каталозима сарајевских библиотека, где су Кочић, Андрић,
Селимовић, Ћопић и други српски писци забележени као аутори
који су писали босанским језиком.
У раду нисмо имали већих проблема, али је за жаљење
чињеница да на сајту Удружења књижевника Србије, чији смо
одбор, нема места за наша саопштења,*** (Видети напомену) иако смо их уреднику
уредно доставили - баш онако како нам је рекао.
Душко М. Петровић,
портпарол и секретар Одбора
30. новембар 2007.
*** НАПОМЕНА: Накнадно је разјашњено да су та саопштења упућена на неактивне адресе УКС, тако да нису ни примљена у уредништву сајта УКС. Зато се и објављује ова Архива Одбора.
САОПШТЕЊЕ
01/07
15.мај 2007.
САВЕТ БЕЗБЕДНОСТИ УН
ПРЕД ИСТОРИЈСКОМ УЛОГОМ
Претећа резолуција, којом би Савет безбедности УН ампутирао 15% српске
територије (регија Косово и Метохија), представља верзију америчког плана
да
шиптарска мањина добије државу са статусом "надгледане независности".
То је
резултат завршног пројекта казнене стратегије изасланика ОУН Марти Ахтисарија
и Мисије Савета безбедности, коју је предводио белгијски амбасадор при УН
Јохан
Вербек (април 2007).
Одбор за одбрану слободе и права сматра да је Савет безбедности пред
одговорним изазовом не само због евидентног терора над Србима, посебно
мартовског погрома 2004. и ни једног извршеног стандарда на Косову и Метохији
(вратило се мање од 5000 прогнаних) - већ стога што нова резолуција не може
да
удовољи различитим интересним центрима. Једни се залажу за "Косово"
под
анексијом ЕУ а други за америчко "Косово" односно придружену државу
НАТО-
империје.
Разлози за "надгледану независност" друге шиптарске државе на Балкану,
очито, произилазе из америчког уверења да Шиптари нису способни да сами
управљају новом државом, те због чињенице што су, од доласка мировних снага
НАТО и оружаних снага УН на Косову и Метохији, српски строседеоци били
изложени диригованом терору. Од јуна 1999. до фебруара 2007. изведено је 7000
напада на Србе, 931 од њих је убијен а непозната је судбина 2488 отетих. Излазак
из ограђених гета Србима је омогућен само уз пратњу "мировних снага"
и то два
пута недељно.
Цркве и манастири православних Срба изоловани су жицом и под заштитом
су војника из међународне мисије. На своја вековна гробља Срби могу да одлазе
у
војној пратњи и то само једанпут годишње о Задушницама, дану који живи
логорски Срби посвећују слободним мртвим Србима.
Осмогодишњи резултат евроатлантске мировне мисије на Косову и
Метохији су преко 240 000 протераних Срба, 20 000 Цигана и свеукупне јеврејске
заједнице. Порушено је, у истом периоду 150 српских богомоља - али саграђено
211 џамија. На Србе и друге националне заједнице су у прва четири месеца 2007.
године извршена 52 напада.
Иако Савет безбедности нема мандат да ствара нове државе он увелико
најављују скорашњу резолуцију о "надгледаној независности Косова".
У том циљу,
на самиту шефова држава и влада југоисточне Европе у Загребу помоћник
америчког државног секретара Николас Бернс је поновио да влада САД "подупире
независност Косова" и жели да се то оствари до краја маја 2007. Његовом
интервенцијом код амбасадора САД у Републици Хрватској, Роберта Браткеа, за
службеним столом добио је место и "посебан узваник са Косова", Агим
Чеку.
У сличном духу демократске традиције, шеф УНМИКА (цивилне мисије УН
на "Косову") Јоаким Рикер је у Приштини, 12. маја изјавио да ће
међународна
администрација штитити "територијални интегритет Косова". То је
ваљда и разлог
што је "косовска влада" овог америчког протектората, у договору
са Рикером, већ
припремила нове пасоше за своје грађане. Несумњиво, Рикер своје ставове ослања
на изјаву америчког амбасадора у Србији, Мајкла Полта, дату у интервјуу за
ТВ
Б92 дан раније, а по којој ће "Косово бити независно на тежи" (ако
Русија уложи
вето у СБ) или "на лакши начин".
Журба да "Косово" добије независност има само једно објашњење:
Американци врше историјску ревизију завршетка Другог светског рата, што су
обелоданили, априла 2000, на Конференцији у Братислави (тема: "Балкан
и
проширење НАТО") коју су организовали амерички Државни секретаријат и
Спољнополитички институт Републиканске партије. Већ у првој тачки овог
документа амерички представници захтевају од својих савезника "да што
пре
предузму признање независне државе Косово". С обзиром да су у Европску
унију
брзопотезно примљени безмало сви савезници Хитлерове Немачке - јасно је да
у
истом пакету треба задовољити и Шиптаре, који су такође били део
нацифашистичке осовине.
Овај политички хаос рецидив је медијске србофобије. Наиме, лицитирало се
бројем Шиптара у јужној српској регији: Американци су, заједно са придошлима
из
Албаније током рата, избројали 2,000.000 шиптарских страдалника; по
Кушнеровом попису из 2000. године тај број је сведен на 1,039.000, док интерна
документа Унмика оперишу са цифром 800 000. Шиптарски криминални нарко-
политички лоби (на пример, Харадинај кога иначе у Хагу брани канцеларија
госпође Блер - према Унмиковим изворима рекетира 890 бензинских пумпи) не
изјашњава се о овим демографским неусаглашеностима.
Савет безбедности УН је пред историјским избором: или ће поновити
грешку са бесправним оснивањем Трибунала у Хагу и претворити се у сервис
светског моћника или ће бранити достојанство највеће међународне институције
која изнад права моћи ставља моћ права. Одлуком о такозваној надгледаној
независности "Косова" - Савет би починио правну беспризорност, значењски
релативизирао Повељу УН, поништио Декларацију Генералне скупштине УН од
18. 12.1992, члан 5, и прегазио одредбе међународног права које је обавезан
да
поштује.
Одбор за одбрану слободе и права тражи од Савета безбедности УН да у
решавању кризе на Косову и Метохији поступи супротно од сукоба са
међународним правом, историјом, истином и здравим разумом. То ће учинити
доношењем:
1. Резолуције којом се права Шиптара на Косову и Метохију решавају сходно
правима протераних Срба у Хрватској;
2. или Резолуцијом о стављању Шиптара једино под старатељство, примерено
њиховом кршењу људских права која су евидентна на свакој стопи
јужне српске регије.
Одбор за одбрану слободе и права,
председник
Предраг Р. Драгић Кијук
Одбор за одбрану слободе и права Удружења књижевника Србије
позива вас да
19. фебруара у 19 сати,
у свечаној сали
Удружења књижевника
покажемо да су
КОСОВО И МЕТОХИЈА
РОДНИ
ЛИСТ
СРБИЈЕ
Говоре:
Предраг Драгић Кијук, Милован Витезовић, Добрица Ерић, Драган Колунxија,
Радослав Братић, Младен Обрадовић, Душко М. Петровић...
Удружење књижевника Србије, Београд, Француска 7, вечерас у 19 сати.
САОПШТЕЊЕ
01/05
3. фебруара 2005.
Косовски конзорцијум
Одбор за одбрану слободе и права најодлучније протестује због искључивања
електричне енергије Србима на Космету и саучествовања међународних снага у
подстицају хуманитарне катастрофе. Индолентност шефа Унмика, Сорена-Јесена
Петерсона, још једном потврђује да су међународне снаге на Косову и Метохији
изгубиле
сваки политички компас у тежњи да Србе потпуно обесправе.
После мартовског поргома, 2004, над Србима на Косову и Метохији, антисрпски
лобисти и кредитори су већ са појавом хладних месеци 2004. и почетком зиме
2005.
преосталом српском живљу искључили струју у гетоима, не би ли поспешили исељавање
остатка Срба на Космету.
штавише, у регији у којој су ограничене слободе кретања и права на живот и
Србима и неалбанцима, пронијари протекторске власти оличене у Косовском
конзорцијуму спроводе још један експеримент. На Косову и Метохији је, под
окриљем
окупационе управе, формиран Косовски конзорцијум (КТА - Косово Труст Агенцy),
тело које делује под патронатом УН-а на Косову и Метохији. КТА је објавила
свој
програм приватизације првих пет стотина државних и нешто друштвених предузећа
која
контролише тај исти конзорцијум, односно КТА. Међу њима се налази и прави
драгуљ,
рударско-топионичарски басен Трепча, чија је вредност 1997. године процењена
на пет
милијарди долара.
Да би привукао што више иностраних улагача за куповину косметских предузећа,
Унмик је изменио услове поседовања земљишта на Косову и Метохији тако што
Конзорцијум (КТА) даје купцу заједно са предузећем и одговарајуће земљиште
у 99-
тогодишњи најам, земљиште које купац може да пренесе и на трећа лица или да
га
користи као полог за хипотекарни зајам (в. Неил Цларк: "Ратни плен из
још једног рата -
НАТО и приватизација Косова").
Одбор упозорава да наведене мере терора, пљачке и кршења људских права нису
пут до решавања кризе на Косову и Метохији већ пут до успостављања НАТО-државе
у
јужној српској покрајини, уз помоћ шиптарских терориста.
Одбор за одбрану слободе и права,
председник
Предраг Р. Драгић Кијук
ПРЕДЛОГ О ОСНИВАЊУ
Француска седам је деценијама била адреса слободе и права.
Француска седам је место где се чуо први глас против једноумља,
неумља и свих неправди.
Француска седам је и данас адреса на којој станује непристајање на
било какве репресије, од било које моћи наручене и од било које силе
послате.
Удружење књижевника Србије било је оснивач првог и скоро свих
каснијих одбора који су тражили више слободе и правде, који су штитили
стваралчке и политичке слободе у свим неслободним временима.
Удружење књижевника Србије ни данас не може оћутати неправде,
прогон и правни погром над Србима који, после терора и стравичних
злочина арнаутских силника, покушавају да се врате у своје куће, на своју
земљу у својој држави Србији, на свом Косову и Метохији.
Удружење књижевника Србије ни данас не може оћутати неумни бег
црногорске државе од свега српског у Црној Гори и правно насиље над
професорима, студентима и ученицима који се нису одрекли свог српског
језика.
Удружење књижевника Србије ни данас не може оћутати неслободу и
неправо којом хрватска држава притиска, тлачи Србе повратнике у своје
куће на својој земљи у Лици, Банији и Кордуну, у Западној и Источној
Славонији, у Книну, а хрватска и муслиманска власт здружено у Грахову,
Дрвару, Петровцу, Мостару, Ливну, Гламочу, на Купресу, на Озрену...
Удружење књижевника Србије не пристаје на силеxијске одлуке
гаулајтера над Босном, на поништавање изборне воље српског народа у
Републици Српској, на избацивање Андрића из српског уxбеника, на прогон
ћирилице...
Предлажем Скупштини Удружења књижевника Србије оснивање
Одбора за одбрану слободе и права, одбора који нам је у ово невереме
српске историје, на жалост, преко потребан.
Душко М. Петровић
(Предлог Скупштини УКС, децембра 2004)
Крај странице