Београдски међународни сусрети Управа Издања
Саопштење УКС: Хајка и лажна слика
Управа Удружења књижевника Србије, како је познато, јавно је одбацила и најоштрије осудила безобзирне и исконструисане осуде животних ставова најугледнијег српског писца, члана нашег Удружења, академика Добрице Ћосића. У одбацивању ових оптужби наше Удружење није остало усамљено. Међутим, ни та чињеница није поколебала острашћене актере поменутих напада, «дежурне заговорнике» свеопште српске кривице и наводних ратнохушкачких нагона тзв. «великосрпске интелигенције».
Списак се непрестано шири. Сем часног имена академика Ћосића прозивају се и други истакнути српски писци, чланови УКС: академици Матија Бећковић, Момо Капор, Рајко Петров Ного, Гојко Ђого, као и Слободан Ракитић, Радомир Смиљанић, Милован Витезовић, Момчило Селић...Нижу се бесомучни напади и оптужбе у хистеризованом делу дневне штампе и појединим ТВ-емисијама (у чему предњаче Борба, Данас, Б92, Курир...). Све је видљивија и јаснија намера ове хајке и насртаја на стубове и темеље српске књижевности и културе чије је брутално оспоравање био и остао политички сан и нескривени циљ појединих невладиних организација и њихових филијала.
Како је најављено ова мрачна «штафета», проширена именима појединих новинара и публициста, понуђена је и тужиоцу Специјалног суда. Пошаст једноумља опет је на делу, чиме се показује амбиција да се у српску књижевност, културу и јавност врати «преки суд» за деликт мишљења. Наводни заступници «најновије демократије» радо би угушили сваку слободу личног става и политичког говора претварајући их у инкриминацију. У то име се потеже маљ «лустрације», «деконтаминације» и «денацификације», виђених и нуђених као коначно спасоносно решење.
УКС истовремено указује и на чињеницу да се овакве штеточинске, нецивилизоване и антиевропске работе финансирају из постојећих државних као и нетранспарентних финансијских извора зарад туђих геостратешких намера и интереса.
Морамо се упитати: да ли је овако злонамерно прављена слика Србије и актуелне српске културе одиста оно што Србија заслужује? Поготову у овом битном, можда пресудном часу неопходних залагања и активности на међународном плану за очување целовитости и будућности наше земље.
Управа Удружења књижевника Србије
Београд, 7. 7. 2009.
Крај странице