„ЈЕСЕЊИНОВ ОРДЕН” КЊИЖЕВНИКУ ИВАНУ СОКАЧУ

Савез писаца Русије поново је одликовао нашег писца.

Средином ове године у Москви је одржана церемонија поводом литерарне награде „Моја Русија“. Београдски поета и прозни писац Иван Сокач, који је већ заступљен у „Антологији руске поезије 2019“, два пута је у Москви номинован за ову престижну награду и то 2018. и 2020. године. Тим поводом уручена му је плакета и додељен орден „Сергеја Јесењина“ поводом 125 година од рођења овог великог руског песника. Тако је наш песник, након ордена Чехова, носилац још једног великог признања Савеза писаца Русије.

Иван Сокач рођен је у Београду 1975. године. Члан је Удружења књижевника Србије. До 2020. године аутор је десет публикација белетристике.

Поред поменутих награда, престижно издање савремене поезије на немачком језику „Frankfurter Bibliothek” (August von Goethe, 2020), присутно у националним библиотекама Немачке и Швајцарске, Бечкој државној библиотеци, као и Националној конгресној библиотеци у Вашингтону, такође садржи песме Ивана Сокача, чија је поезија уврштена и у антологију послератне српске поезије „песника рођених 1946-1996” (2020). Превођен је и присутан у иностраним и домаћим књижевним круговима.

Опширније...

Иван Сокач одликован орденом Чехова

I Sokac - dodela ordena 2Песме на руском језику, из вишејезичке збирке „Бродови“ Ивана Сокача, уврштене су, одлуком Савеза писаца Русије, у АНТОЛОГИЈУ РУСКЕ ПОЕЗИЈЕ 2019. Ово издање Савеза писаца Русије представља најзначајније ауторе савремене руске књижевности.
Аутори заступљени у Антологији носиоци су ордена Антона Павловича Чехова поводом 160 година од рођења овог великог руског писца. Свечана церемонија доделе ордена и Уверења о праву ношења одржана је у конференцијској сали Владе у Москви.
Нашем песнику та част уприличена је у Руском дому у Београду, где му је 10. марта у свечаној мермерној сали, заменик директора гдин. Јевгениј Ђомин уручио ово велико признање.

Иван Сокач (дипл.ек) рођен је у Београду 1975. године. По вокацији прозни писац и поета, члан је Удружења књижевника Србије. Сарадњу на уметничком пољу, спајајући музику и поезију, остварује са бројним делатницима из света глуме, просвете и медија, са културним институцијама и књижевним клубовима. До 2020. године аутор је девет публикација белетристике, превођен и присутан у иностраним и домаћим књижевним круговима.

Од скорашњих већих достигнућа Ивана Сокача издвајамо и номинацију за награду „Сергеј Јесењин“ (Москва, 2018) као и учешће у престижном издању савремене поезије на немачком језику „Франкфуртер Библиотхек“ (Аугуст вон Гоетхе 2020). које је, због свог великог значаја, присутно и у националним библиотекама Немачке и Швајцарске, Бечкој државној библиотеци, као и Националној конгресној библиотеци у Вашингтону. Иванове песме могу се пронаћи и у антологију послератне српске поезије „песника рођених 1946-1996“.

НАГРАДА „МИЛАН РАКИЋ“ ЗА 2020. ГОДИНУ

Жири за доделу награде „Милан Ракић“ у саставу: Гордана Влаховић, члан, Радомир Стојановић, члан и Душан Стојковић, председник, сусрео се са тринаест песничких збирки приспелих на конкурс. Одржао је три електронска састанка. На првом је размотрио све приспеле књиге и направио шири изборе. На другом се определио за следећих шест збирки које су ушле у ужи избор: Србијо, могу ли да будем твој син Зорана Богнара,

Гранични превоји песме Дејана Богојевића, Град баш град Бранислава Вељковића, Канадијана у 10 дана Миљурка Вукадиновића, Легенда о мајци Јасмине Малешевић и Срне и ране Милана Михајловића. На последњем састанку жири је једногласно одлучио да награду „Милан Ракић“ за 2020. годину добије збирка Србијо, могу ли да будем твој син Зорана Богнара, штампана у издању „Балканског књижевног гласника“ из Београда.

         Награђена књига Зорана Богнара, са пододредницом поема о властитом проклетству, у исти мах је и поема која пева о исконском проклетству које упорно прати наш народ с којим је овај приморан да води непрестани бој жртвујући не ретко своје најоданије синове. У тренуцима када су се многи наши песници сасвим отпадили од патриотизма који је сваком искреном житељу неке земље у срцу, Богнар је најновијом својом песничком књигом доказао да изворна патриотска поезија, она у којој песнички субјекат не преза да каже шта мисли и осећа његово лирско Ја, може и у временима данашњим права поезија да буде, упркос онима који су одавно уверени да је таквој поезији, ако јој је икада у њој места и било – одавно одзвонило. 

Опширније...

КОНКУРС ЗА НАГРАДУ УКС „РАДОЈЕ ДОМАНОВИЋ“

 

КОНКУРС ЗА НАГРАДУ УКС „РАДОЈЕ ДОМАНОВИЋ“

 

Удружење књижевника Србије расписујКонкурс за доделу најзначајније књижевне награде за сатиру у нашој земљи „Радоје Домановић“ у три области:

занајбољу ауторску књигусатире (афоризми, приче, песме, епиграми, коментари, драма и роман), објављену на српском језику у 2020. години;

– признање за укупан допринос српској књижевној сатири и

– Екселенција сатиреза најбољег страног сатиричара.

 

Конкурс jе отворен до 15. јануара 2021. године.

 

Образложене и потписане предлоге (уз обавезно навођење броја телефона, адресе и адресе електронске поште) и предложене књигеиздавачи, удружења, или појединци достављају или шаљу поштом у једном примерку на адресу:

 

Удружење књижевника Србије

(за Конкурс „Радоје Домановић“)

Француска 7

11000 Београд

Србија

 

Књиге се не враћају предлагачима и после завршетка Конкурса биће поклоњене Библиотеци „Радоје Домановић“ у Тополи, Одељењу у Овсишту, родном месту Радоја Домановића.

 

О добитницима награда одлучиваће жири Удружења књижевника Србије.

 

Признање лауреатима биће уручено у првој половини 2021. године, када то буду дозволиле епидемиолошке мере.

GRBUKS

 Удружење књижевника Србије

Француска 7, 11000 Београд

 

 

 

Телефон: 381 11 2626 081, 381 11 2626 278

Е-маил:  uks.srbije@gmail.comknjizevnenovineuks@gmail.com

Факс: 381 11 2626 278, 381 11 2635 979

Текући рачун: 205-200273-87 Комерцијална банка

 

                                                                                               © Удружење књижевника Србије

                                                                                                      Уређује: Милош Бркић

                                                                                                     Сарадник: Милан Панић