РЕАГОВАЊЕ ДРАГАНА МРАОВИЋА ПОВОДОМ РАЗРЕШЕЊА ГЛАВНОГ И ОДГОВОРНОГ УРЕДНИКА „КЊИЖЕВНИХ НОВИНА“ ДР МИЋЕ ЦВИЈЕТИЋА КОЈЕ ЈЕ ПРИХВАЋЕНО, КАО ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ЈАВНОСТИ, НА УПРАВНОМ ОДБОРУ ОДРЖАНОМ 1. МАРТА 2020.

Разрешен дужности гл. и одг. уредника Књижевних новина, др. Мићо Цвијетић не говори истину о своме разрешењу, али наноси у јавности моралну штету удружењу, поред већ начињене материјалне штете, и тиме крши члан 11 Статута Удружења књижевника Србије у коме су предвиђене мере које иду и до искључења из удружења.

На нивoу параноје су његове оптужбе да су чланови УКС читали Књижевне новине пре изласка из штампе, зато што имају шифру његовог компјутера у коме је прелом, па га је Управни одбор разрешио (разрешио, а није га сменио, како он тврди, али он изгледа не разуме ту разлику) дужности због некаквог приказа Весићеве књиге, иако је одлука донета четири дана пре изласка листа, па чланови Управног одбора нису ни могли знати за приказ веома добре књиге о Београду, иако не баш свима омиљеног градског функционера.

Књижевне новине одавно немају никакав утицај у књижевности и култури. Свака озбиљна анализа би показала да су новине бледог садржаја и изгледа, уместо да буду савремена модерна књижевна ревија која би се читала. Недостају добре теме које покрећу креативну мисао, са озбиљним интервјуима, атрактивни преглед културних догађаја, бритке критике нових књига, итд. А све то би морало бити и са новим дизајном. И нико не треба да буде петнаест година уредник. Поред тога Књижевне новине послују са губитком од око 850.000 динара што је више од пола укупног „мањка“ средстава у УКС за прошлу годину (али ће и тај дуг током марта бити исплаћен). При томе главни уредник одбија да објављује комерцијалне огласе, али послује са дистрибутером тако да УКС има по уговору губитак од продаје у старту. Већ за неколико дана по његовом разрешењу нашли смо новог дистрибутера који ће Књижевне новине бесплатно дистрибуирати на свим киосцима у Србији. И то је био посао главног уредника , али је он одбијао да ради такве ствари и наносио нам директну материјалну штету, рецимо као у овом примеру о дистрибуцији. Поред тога, само у недавно време изгубили смо два спонзора, наша члана, од којих је један давао 6.000 евра годишње и желео чак и да поклони један стан, а други нам је много помогао материјално око компјутеризације и других ствари, и реч је о светски познатом имену, иначе писцу текста песме Марш на Дрину. Понео се према њима са крајњим ниподаштавањем и они су се са правом увредили. Такође, неће да објављује младе писце, али вређа и омаловажава своје колеге по медијима. Технички прелом личи на ребус (довољно је погледати само задњи број – тешко је снаћи се у тим силним текстовима који прелазе на неку другу страну), односно то је и технички прелом у коме уредник „не зна“ да „од белине нико није умро“, па су Књижевне новине нечитке са фонтовима који иду и на осмицу, са слепљеним “машинским“ насловима исте величине, те је потребна лупа да се читају. Редакција се није годинама састајала, он никада није поднео неку анализу рада или извештај о раду Књижевних новина Управном одбору. То је такво уредничко деловање да је Петер Хандке, наш члан, а поводом добијања Нобелове награде, добио мање значајан простор од есеја извесног Зорана Андрића. Књижевне новине не обавештавају чланство о битним одлукама органа УКС, па чланство стиче утисак да нико ништа не ради, итд. Стратегију УКС од 2019 до 2023 године, темељни документ УКС, није ни поменуо. Одбио је и предлог он-лајн дистрибуције и претплате нашим члановима у расејању, али и онима који нису имали прилике да купе новине на киосцима. Уз све то др Мићо Цвијетић не поштује ни Статут УКС у коме пише да је за свој рад одговоран председнику и Управном одбору УКС, па је одбио да дође и на седницу на којој је резрешен.

За квалитет Књижевних новина је добра илустрација став академика и колеге, писца Љубомира Симовића, који каже (Новости, 6. март 2020): „Некад су у Београду излазила три књижевна часописа: „Дело“, „Савременик“ и „Књижевност“, једном месечно, А „КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ“ петнаестодневно. САДА ПОСТОЈИ САМО „Књижевни лист“ који се појављује једном у четири месеца и не знам може ли се негде наћи.“ Дакле, Академик Симовић и не зна, не својом кривицом, да Књижевне новине још излазе!!! Толико су добре да оне не постоје у јавности до мере да професионалац у књижевности, као што је академик, мисли да их више нема! УО УКС је само констатовао исту ствар, поред многих других административних и законских пропуста.

Ниједна ствар коју је рекао у медијима главни уредник није тачна, а материјално је то лако доказиво. Спустио се на ниво да оптужује УКС чак и за фалсификовање потписа на одлуци о разрешењу. До те мере он не зна прописе и Статут УКС, јер тиме тврди да је потпис заменика председника УКС на том документу - фалсификат! Могуће је да ће др Мићо Цјијетић морати ту тврдњу и да докаже, али не у медијима, већ на једном другом месту. Иначе, заменик УКС брине о административним стварима у УКС, па самим тиме потписује и таква акта, а пред законом и по Статуту његов потпис је једнако пуномоћан као и потпис председника УКС. Међутим, функција заменика председника уведена је изменама Статута од пре годину дана, али уредник није за своје читаоце коментарисао тај чин, што наводи на помисао да то није ни читао.

О његовом неименовању за уредника, приликом реизбора, озбиљно се разговарало још у време док је председник био Радомир Андрић. Био сам један од оних који се трудио код Андрића да се то не деси. Из поштовања према Цвијетићу. Прошле године је Милован Витезовић, кога он оптужује на бесраман начин за нешто што је лако доказиво да није тачно, четири пута спречио његову смену. Он то није могао знати, јер на седнице УО не долази. Овај пут није могао да га брани ни Витезовић. Јер је дара превршила меру ниподаштвањем УО на чије седнице Мића неће ни да дође, иако је на то обавезан Статутом. Ни на овој није на дневном реду била његова смена, већ расправа о Књижевним новинама у административном, финансијском и уређивачком смислу, а после анализе Надзорног одбора. Пошто је одбио да дође, иако је позван телефоном и пред саму седницу да се види што још није дошао јер су на дневном реду Књижевне новине, ја сам тражио његову смену, јер је његова самовоља превршила меру, а осећам се морално одговорним, јер сам био члан изборне комисије која га је поставила у првом мандату, а и био сам на његовој страни онда када је негдашњи председник УКС Радомир Андрић, иначе мој друг више од 50 година, кога веома ценим као писца, али и доброг и поштеног човека, имао велике несугласице са њим, те је део кривице за стање у Књижевним новинама и на мени. Ово је једна од мера коју сам могао предложити да исправим и своју грешку. То је једногласно усвојено. Овај пут Витезовић није узео реч нити је коментарисао одлуку. Није је ни потписао.

Али, др Цвијетић се уопште није жалио на решење о своме разрешењу належном органу УКС, већ се спушта на ниво личног вређања својих колега у медијима. На том нивоу Управни одбор УКС неће са њим расправљати.

GRBUKS

 Удружење књижевника Србије

Француска 7, 11000 Београд

 

 

 

Телефон: 381 11 2626 081, 381 11 2626 278

Е-маил:  uks.srbije@gmail.comknjizevnenovineuks@gmail.com

Факс: 381 11 2626 278, 381 11 2635 979

Текући рачун: 205-200273-87 Комерцијална банка

 

                                                                                               © Удружење књижевника Србије

                                                                                                      Уређује: Милош Бркић

                                                                                                     Сарадник: Милан Панић