„СПАСА НАМ НЕМА – ПРЕЖИВЕЋЕМО!“

Неуобичајено много времена је прошло између два броја Књижевних новина. Свеопшта пошаст, звана пандемија затворила је многа врата на која смо обавезно куцали припремајући нове бројеве Новина. Замрли су догађаји. Већина сарадника је била осуђена на четири зида, телевизију и компјутер. Али и телевизија и новине говорили су понајвише о зараженима, болеснима и мртвима, о борби са невидиљвом авети, са мајушним убицом што је витлао северном полулоптом планете:Ву Хан, Милано, Шпанија, Њу Орлеанс, Париз, Лондон, Београд, Ниш, Врање... Лекари у заштитној опреми су личили на на ванземаљце. Испод свих реченица, гестова, радњи, осећао се страх од непознете болештине што налеће брзо попут урагана и оставља за собом сломљене, умрле и очај. У свим разговорима општа тема био је звездасти Covid 19. Сви су се бавили црним статистикама. Колико, њих, данас...? Као у неком другоразредном катастрофичком филму. Живели смо своја предвиђања, наслућивања, стрепње што су се предуго, у више или мање успелим, уметничким обрадама вукле по малим и великим екранима телевизора и биоскопа... Било је оних који у озбиљност једног reality shawaједноставно нису веровали, као да нам је живот приредио сачекушу у којој је све намештено и у којој жртве и страх нису стварни. Као да су очекивали да се, на крају, неко, насмејан, појави иза скривене камере... и каже да је све то било шала.

Али, било је стварно: импровизоване огромне болнице за пријем заражених, мобилисано медицинско особље, укинут саобраћај, затворене продавнице, куповина у четири ујутру, претње да ће „гробља бити мала“, полицијски час, изоловани старци, магична справа „респиратор“, болесници окружени цевима са кисеоником и много више успаничених да за њих неће бити довољно машина на које се дише, унезверени политичари изједани сумњом да њихов утицај на народопседнут страхом и сумњом да се његовомнесрећом манипулише – опада... И питања, питања... Колико тестираних, а колико стварно заражених? Зашто не тестирају све? Зашто се крију подаци? Зашто се прећуткују несташице опреме?

Опширније...

Саопштење УКС: „ТАМО СЕ, ДЕСАНКА!“

 

ТАМО СЕ, ДЕСАНКА!“

 

Не тражимо помиловање, већ одговорност оних који су Десанку Максимовић прогласили „нижеразредном“ у нашим школама и тиме потврдили да је била далековида када је рекла: „…А ви ћете сутра и мени рећи: Тамо се, Десанка!“ И, ево, дошло је то незамисливо сутра.

„Тражим помиловање“ је међу најбољим песничким књигама на српском језику, а теме су и модерне и универзалне – свевремене у актуелности и ванвремене у трајању, али чини се да смета што се у њима пева  језиком српског народа и о његовој историји у потпуно савременом кључу који смета само онима којима је циљ гушење српског идентитета и књижевног наслеђа.

Овај чин је и увреда за наше ученике и њихове професоре, али и саму Десанку, када се тврди да се„ванвременост Десанке Максимовић не уклапа у поетичке оквире епохе, те да постоји бојазан да би и ученици погрешили у вредновању њене поезије, умањујући њен значај“. Који ауторитети су то утврдили и о којој епоси говоре? И зашто се сумња у стручност наших професора и наставника књижевности, као и ниво зрелости и свести наших младих?

            Удружење књижевника Србије има обавезу да постави ова питања и захтеве, јер без његових чланова, преминулих и живих, незамисливо је говорити о српској књижевности и њеном доприносу развоју просвете у Србији.

Не само да не тражимо помиловање, већ одговор(ност) надлежних, будући да је ово незамислив чин рушења националног и историјског идентитета српског народа управо тамо где он треба да се обликује – у школама.

УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ

У Београду, 6. јуна 2020.                                         Милован Витезовић, председник УКС

Достављено:

-           Александар Вучић, председник Републике Србије

-           Ана Брнабић, председник Владе Републике Србије

-           Младен  Шарчевић, министар просвете, науке и технолошког развоја

-           Владан Вукосављевић, министар културе и информисања

-          Завод за унапређивање образовања и васпитања, др Златко Грушановић, директор

-          Медији

Објављена Антологија румунског афоризма на српском језику

Под насловом „Мед и отров“ објављена је Антологија румунског афоризма на српском језику коју је превео и приредио књижевник и преводилац Александар Чотрић. Први пут на нашем језику појављује се књига ове врсте у којој се на више од три стотине страна налази око две и по хиљаде афоризама, који представљају избор из стваралаштва 85 аутора, међу којима су и неки светски познати писци, филозофи и мислиоци, као што су Ежен Јонеско, Емил Сиоран, Мирча Елијаде, Михај Еминеску, Никита Станеску и Тристан Цара. За сваког аутора наведени су и основни биографски подаци, а приређивач је у уводном тексту изложио историјски развој румунског хумора и сатире, с посебним освртом на афористику. Издавач Антологије је Савез Срба из Румуније, са седиштем у Темишвару.

            У Антологији се налазе и мисли румунске краљице Елизабете од Вида (1843-1916) која је афоризме објављивала под псеудонимом Кармен Силва. Управо је њена мисао „Афоризам је као пчела - у њему су и златни мед и отровни жалац“, била инспирација приређивачу да Антологију назове „Мед и отров“. Приређивач наводи интересантан податак да је афоризме писала и српска краљица Наталија Обреновић (1859-1941), која је по мајци румунског порекла.

Опширније...

Братислав Р. Милановић изабран за главног и одговорног уредника "Књижевних новина"

Управни одбор Удружења књижевника Србије једногласно је прихватио предлог Комисије УКС-а за избор главног и одговорног уредника „Књижевних новина“, да за главног и одговорног уредника изабере Братислава Р. Милановића.

Овај угледни писац, истакнути песник, лауреат бројних књижевних награда (између осталих „Милан Ракић“, „Раде Драинац“, „Змајева награда“, „Жичка хрисовуља“ и друге), добитник признања за врхунски допринос српској култури Министарства културе Републике Србије, уређиваће и водиће наредне четири године овај најстарији наш књижевни лист који континуирано излази више од 70  година. Милановић ће предложити и састав редакције овог листа. 

GRBUKS

 Удружење књижевника Србије

Француска 7, 11000 Београд

 

 

 

Телефон: 381 11 2626 081, 381 11 2626 278

Е-маил:  uks.srbije@gmail.comknjizevnenovineuks@gmail.com

Факс: 381 11 2626 278, 381 11 2635 979

Текући рачун: 205-200273-87 Комерцијална банка

 

                                                                                               © Удружење књижевника Србије

                                                                                                      Уређује: Милош Бркић

                                                                                                     Сарадник: Милан Панић