КОНКУРС ЗА НАГРАДУ УКС "РАДОЈЕ ДОМАНОВИЋ"

Удружење књижевника Србије расписујКонкурс за доделу најзначајније књижевне награде за сатиру у нашој земљи „Радоје Домановић“ у три области:

занајбољу ауторску књигусатире (афоризми, приче, песме, епиграми, коментари, драма и роман), објављену на српском језику у 2019. години;

– признање за укупан допринос српској књижевној сатири и

– "Екселенција сатире" –за најбољег страног сатиричара.

Конкурс jе отворен до 15. јануара 2020. године.

Образложене и потписане предлоге (уз обавезно навођење броја телефона, адресе и адресе електронске поште) и предложене књигеиздавачи, удружења, или појединци достављају или шаљу поштом у једном примерку на адресу:

Удружење књижевника Србије

(за Конкурс „Радоје Домановић“)

Француска 7

11000 Београд

Србија

 

Књиге се не враћају предлагачима и после завршетка Конкурса биће поклоњене Библиотеци „Радоје Домановић“ у Тополи, Одељењу у Овсишту, родном месту Радоја Домановића.

О добитницима награда одлучиваће жири Удружења књижевника Србије.

Признање лауреатима биће уручено на свечаности у Удружењу књижевника Србије током фебруара 2020. године.

Објављена Антологија пољског афоризма "Пољски пут"

KORICA ANTOLOGIJA poljski qБеоград, 29. октобар - У издању издавачке куће „Српска реч“ из Београда објављена је  Антологија пољског афоризма под називом „Пољски пут“ у којој се на 560 страна налази преко пет и по хиљада мисли 163 аутора, за које су дати и основни биографски подаци.

Овај избор из богате и квалитетне пољске афористике која има веома дугу традицију, приредио је сатиричар Александар Чотрић, који је и преводилац са пољског и аутор предговора. У уводном тексту Чотрић указује да је пољски афоризам „суптилан, рафиниран, децентан и самокритичан“, те да су „афористичке реченице елегантни морални закључци“.

Познаваоци најкраћег књижевног жанра сматрају да пољски афористичари, уз српске, припадају самом европском врху. Рецензент књиге Витомир Теофиловић истиче да утисак о пољском афоризму може да се сажме у три фасцинације: „тематска разноврсност, мисаоно богатство и дискретна духовитост“.

Значај антологије "Пољски пут"  је што први пут читаоцима у Србији нуди детаљан и садржајан преглед радова пољских писаца од 16. до 21. века, укључујући и добитнике Нобелове награде за књижевност: Владислава Рејмонта, Хенрика Сјенкјевича, Исака Башевиса Сингера и Чеслава Милоша. У Антологији се налазе и први пут преведене на српски језик мисли класика пољске и светске сатире Витолда Гомбровича, Александра Лешека Кумора, Славомира Мрожека, Јулијана Тувима, Станислава Јежија Леца, Јањине Ипохорске, Ванде Блоњске Волфарт, Марјана Ејла и Габриела Лауба, али и афоризми савремених пољских афористичара који су непознати љубитељима афористике у нашој земљи, а међу њима се издвајају Анджеј Мајевски, Војћех Вјерћох и Кшиштоф Билица.

Аутор поговора Слободан Симић закључује да је пољска афористика „магично ткање дивних људи и лепих мисли“, односно „рапсодија афористичних Шопена“, те да се „повремено чује и звук и мелодија фино укомпонованих речи“.

Беседа Милована Витезовића

ПОШТОВАНИ ЧИТАЛАЧКИ НАРОДЕ!

ДРАГЕ КОЛЕГЕ ПИСЦИ, ДРАГИ ИЗДАВАЧИ И ЦЕЊЕНИ ЧИТАОЦИ!

На почетку беше реч. И реч беше Бог.

Овако Библија, која и именом означава књигу, књигу над књигама, у свом првом ретку упућује у тајну стварања и опстајања.

Бог је човеку дао реч. Реч је човека упутила Богу.

Речи је, сложене у мисли, требало памтити. Да се човек не заборави, али и да се Бог у људима не заборави. Тако су настале књиге, ризнице запамћених речи и великих разговора.

Сваки народ има своју библију, свој еп, своју тору, свој куран, своју рамајану, своје саге, своје дајне...

Да поменем најлепшу похвалу књизи:

„Књига је вреднија од свих споменика, од свих гробница, урешених и осликаних стубова, јер она сама гради споменик у срцу оног који је чита” – пише у једном египатском натпису из времена Првог царства.

Где смо ми ту?

Опширније...

Сабор духовне поезије у манастиру у Раковици на дан Пресвете Богородице, небеске покровитељке песника и поезије

На Малу Госпојину, 21. септембра 2019. године, у манастиру Раковици светом Литургијом је началствовао протојереј-ставрофор  Игњат Товаровић, док су саслуживали су протојереј-ставрофор Миладин Вуковић, архијерејски намесник теслићки (Епархија зворничко-тузланска), протојереј Милан Шаренац, ђакони  Александар Аздејковић и Адријан Чунчук из Владивостока; у олтару су се  молили протојереј-ставрофор др Димитрије Калезић и протођакон Радомир Ракић.

Игуманија мати Евгенија са сестринством за певницом узносила је пјенијем молитве Господу док су се верни усрдно молили.Торжественом сабрању присуствовали су и песници, учесници Деветог Међународног сабора духовне поезије.Празничну проповед је произнео прота Миладин Вуковић, старешина цркве Пресвете Тројице у Теслићу. После Литургије одслужен је помен српским патријарсима Димитрију и Павлу и руском патријарху Алексеју.

Опширније...

GRBUKS

 Удружење књижевника Србије

Француска 7, 11000 Београд

 

 

 

Телефон: 381 11 2626 081, 381 11 2626 278

Е-маил:  uks.srbije@gmail.comknjizevnenovineuks@gmail.com

Факс: 381 11 2626 278, 381 11 2635 979

Текући рачун: 205-200273-87 Комерцијална банка

 

                                                                                               © Удружење књижевника Србије

                                                                                                      Уређује: Милош Бркић

                                                                                                     Сарадник: Милан Панић