54susreti

О Удружењу

Удружење књижевника Србије најстарија је и највећа књижевничка организација у земљи. Најпре се звало Српско књижевничко друштво. Основано је 1905. године. Симо Матавуљ је био први председник, Јован Скерлић секретар, а међу првим члановима су Алекса Шантић и Јован Дучић. После краћег застоја у раду, обновљено је 1911. године као Друштво српских књижевника, а за председника је изабран Борисав Станковић. После Првог светског рата убрзо је обновило рад као Удружење српских књижевника и водио га је Бранислав Нушић. После Другог светског рата понело је име најприближније данашњем – Удружење књижевника Народне Републике Србије. Председник тог обновљеног Удружења била је Исидора Секулић.

prostorijeUKSУдружење књижевника Србије и касније су водили најистакнутији српски писци – Иво Андрић, Вељко Петровић, Јован Поповић, Душан Матић, Ристо Тошовић, Драган М. Јеремић,  Зоран Глушчевић,  Иван В. Лалић, Матија Бећковић, Александар Петров, Миодраг Булатовић, Јован Христић, Слободан Ракитић, Срба Игњатовић, а данас га води Радомир Андрић. Својевремено је Удружење књижевника Србије било међу најактивнијим члановима Савеза писаца Југославије.

Удружење књижевника Србије данас има више од хиљаду петсто чланова, а један од разлога његове масовности јесте тај што је током ратних деведесетих година прошлог века чланство Удружења значајно увећано доласком писаца са Косова и Метохије, из Хрватске, Босне и Херцеговине, Црне Горе. Па и данас, многи српски писци из тих средина желе да постану чланови Удружења књижевника Србије, што им омогућава и Статут Удружења. Поред тога, око три стотине српских писаца из расејања – из Немачке, Француске, Швајцарске, Шведске, Канаде, Аустралије, Аустрије, Румуније, Америке, Мађарске, такође су постали чланови Удружења књижевника Србије, чиме је знатно ојачана њихова неопходна веза са матичном културом, језиком и књижевношћу.

Књижевне заједнице Удружења књижевника раде широм Србије – у Врању, Лесковцу, Крушевцу, Сомбору, Руми, Суботици, Смедереву, Нишу, Чачку, Лозници, Ужицу, Јагодини, Неготину, Пожаревцу – Малом Црнићу, Прибоју, као и градовима у иностранству: Торонту, Стокхолму, Паризу, Темишвару, Франкфурту…Посебно је интензивна сарадња са Друштвом књижевника Косова и Метохије са седиштем у Косовској Митровици.

Удружење књижевника Србије има и више од педесет чланова српских, иностраних и међународних академија уметности, као и шездесетак добитника највишег националног признања за допринос развоју културе у Србији.

Рад Удружења књижевника Србије мора се посматрати кроз два периода. Први се односи на рад Српског књижевничког друштва, односно Удружења српских књижевника, од 1905 – 1941. године, и други од 1945. до данас.    

О раду удружења српских књижевника у претходним периодима, од 1905 – 1945. нема много података. Највише је писано о Српском књижевничком друштву из 1905. године, а нешто мање о Удружењу српских књижевника између два светска рата, када се активност Удружења често одвијала и преко ПЕН-а, новоосноване међународне асоцијације писаца. Податке о раду и разноврсним активностима удружења књижевника у ранијим временима оставили су у књижевним часописима и листовима многи тадашњи писци, они пре Првог светског рата – Јован Скерлић, Павле Поповић, Риста Одавић, Никола Антула, Драгутин Илић, Велимир Рајић, Милутин Ускоковић, као и они из међуратног периода – Брана Цветковић, Велимир Живојиновић Масука, Ђуро Гавела и други. Драгоцене информације налазе се и у краћим чланцима у ондашњим београдским дневним листовима и књижевним часописима.

У биографијама наших познатих писаца који су били чланови управа Удружења у различитим временима нема, међутим, много података, или се подаци о томе помињу само узгредно. Нешто детаљније је о Српском књижевничком друштву и о раду његовог првог председника писао Голуб Добрашиновић у оквиру биографије Симе Матавуља.  Важни подаци налазе се и у монографији Удружење српских писаца 1905 - 1945 коју је приредио Милован Богавац, а објавила компанија Вечерње новости.

О времену од 1945. године па до данас о раду Удружења књижевника Србије такође је мало писано. Поједини подаци о раду најчешће су давани поводом годишњих скупштина Удружења, затим Међународних сусрета писаца, доласка познатих страних књижевника у Београд и неких значајнијих културних и друштвених активности Удружења, нарочито у вези са активностима Трибине у Француској 7, у којима су учествовали многи његови чланови.

 

 

ZgradaUKSМноги кућу српских писаца сматрају местом слободоумности, интелектуалне храбрости и великих идеја.

Зграду Удружења књижевника Србије у Француској 7 пројектовао је архитекта Јован Илкић за председника Владе Србије, Милана Пироћанца (1837-1897). Радови на изградњи ове куће завршени су око 1885. Међутим, Пироћанац се у њу уселио као адвокат, јер у међувремену његова Влада 1883. није добила поверење народа.

 "Паладијевски" прозор

Слободан Гиша Богуновић у својој књизи "Архитектонска енциклопедија Београда 19. и 20. века" пореди Илкићев пројекат за зграду у Француској 7 са стилом чувеног италијанског архитекте Андрее Паладија (1508-1580). Он истиче да је архитекта на кући извео своју варијанту класичног мотива "серлијане" – венецијанског, односно "паладијевског" прозора. То потврђује да овом генијалном архитекти нису биле стране тековине архитектонске историје. Илкић их је у потпуности прихватио и постао предводник домаћег "еклектицизма", односно естетичке обнове архитектонског наслеђа. Зграда је грађена у неоренесансном стилу са богатом декорацијом на фасадама и у ентеријеру. Фасаде су оживљене профилисаним венцима и фино обрађеним детаљима око портала, прозора и средишњег балкона на спратном делу. Зграда има подрум, приземље и спрат. У другој половини 20. века кућа Милана Пироћанца постала је Дом српских писаца. У њему се више деценија налазе просторије Удружења књижевника Србије.

 

GRBUKS

 Удружење књижевника Србије

Француска 7, 11000 Београд

 

 

 

Телефон: 381 11 2626 081, 381 11 2626 278

Е-маил:  uks.srbije@gmail.comknjizevnenovineuks@gmail.com

Факс: 381 11 2626 278, 381 11 2635 979

Текући рачун: 205-200273-87 Комерцијална банка

 

                                                                                               © Удружење књижевника Србије

                                                                                                      Уређује: Милош Бркић

                                                                                                     Сарадник: Милан Панић