Активности

Београдски међународни сусрети писаца спадају не само у најзначајније културне манифестације у земљи, већ и међу најстарије и најпознатије у свету.

Удружење књижевника Србије, предвођено великанима као што су Иво Андрић, Милош Црњански, Десанка Максимовић, Душан Матић, Оскар Давичо, Миодраг Павловић, Васко Попа, Миодраг Булатовић, Данило Киш - покренуло је, 1964. године, Београдске међународне сусрете писаца. У Београду су, деценијама, долазили најугледннији писци из света: Вислава Шимборска, Сол Белоу, Чеслав Милош, Алберто Моравија, Ернесто Карденал, Владимир Војнович, Никита Станеску, Бела Ахмадулина, Јосиф Бродски, Ален Гинзберг, Ђео Богза, Петер Хандке, Џон Апдајк... Београдски међународни сусрети писаца одржавају се сваке године, током неколико септембарских дана, не само у Београду већ и у многим другим местима Србије. У протеклој деценији, упркос тешкој финансијској ситуацији, Удружење књижевника Србије је настојало да Београдски сусрети опстану и служе стварању лепше слике Србије у свету.

Припрема Сусрета од јануара до септембра. Одбор за међународну сарадњу одлучује које државе ће бити заступљене на Сусретима. Један од битних елемената одлучивања је планирани буџет за Сусрете, а битна је и спремност спонзора и пријатеља УКС да допринесу успеху сусрета. На основу тих параметара одлучује се број земаља учесница и број учесника. Води се рачуна да се земље учеснице бирају и у складу са државном политиком Србије (на пример, на 50. Сусрете је позван Азербејџан и потписан протокол о књижевној сарадњи), а не само у складу са могућностима УКС. Позивају се и српски писци из расејања, као и из бивших југословенских република. Одлука о томе који ће писци бити позвани доноси се на основу устаљених критеријума и процедуре који подразумевају, пре свега, значај страног писца у својој земљи и свету, али, као додатни, иако не и одлучујући, критеријум и процену његове спремности и могућности да помогне представљање дела наших писаца у својој земљи, итд. При том се користе протоколи о међународној сарадњи које је УКС потписало са многим земљама, сарадња са страним удружењима писаца, личне препоруке угледних личности из културе наше земље и света, амбасаде, у Београду. Потом следи велики посао контактирања планираних писаца, слање званичних позива, прибављање њихових дела и превођење, план њиховог боравка и гостовања у градовима широм Србије. У припреме спадају и дизајн сусрета (плакати, штампани материјал, позивнице, беџеви, итд.), монографије Сусрета са делима, биографијама и фотографијама свих учесника, посебан број "Књижевних новина" посвећен Сусретима, договори са градовима широм Србије у којима се одвија део манифестације, договори са разним институцијама ради обезбеђивања простора за одвијање програма у Београду, крееирање програма и одређивање учесника и организатора, обезбеђивање хотелског смештаја и превоза учесника, организовање дочека страних писаца и пријема у просторијама УКС, приппрема материјала који се уручује страним писцима при доласку (монографија, брошуре, пропагандни материјал о Београду и Србији, итд.), организација награде Удружења књижевника Србије једном страном и једном домаћем учеснику која се уручује у Мрчајевцима а имена добитника урезују у камену стену посебно постављену добротом мештана, договори са великим уметницима који обогаћују књижевне програме током манифестације. Током рада траје стална коресподенција на много страних језика са учесницима, амбасадама. Такође и са националним и државним установама. Укључене су и гимназије у којима се страни писци сусрећу са ученицима који уче њихове језике. Већ су традиционални сусрети са гимназијалцима Крагујевца и Смедерева. То је посебно важан део програма Сусрета. Током саме манифестације организује се превођење сваком госту током целог боравка, пратиоц који брине о потребама госта од дочека на аеродрому до испраћаја, итд. Посебна пажња се посвећује сарадњи са медијима током припрема и саме манифестације организовањем сусрета страних аутора са медијима и обезбеђивањем потребних материјала за медије (преведена дела, биографије, итд.)

УМЕТНИЦИ И САРАДНИЦИ АНГАЖОВАНИ НА ПРОЈЕКТУ

На пројекту су током године ангажовани бројни уметници и сарадници ради организације боравка гостију и реализације програма. Активно учествује целокупни Одбор за међународну сарадњу: Драган Мраовић (председник), Братислав Милановић (потпредседник), Урош Петровић (потпредседник) и чланови: Срба Игњатовић, Гојко Ђого, Адам Пуслојић, Ристо Василевски, Драган Драгојловић, Александар Петров, Луне Левајац, Миодраг Сибиновић, Миодраг Јакшић, Душка Врховац, Горан Ђорђевић, Душан Пајин, Виктор Б. Шећеровски, Раде Божовић, Љубомир Ћорилић, Миљурко Вукадиновић (секретар Одбора), Душко М. Петровић, Живорад Жика Ајдачић, Виктор Лазић. Стално су ангажовани и председник УКС Радомир Андрић, затим вршилац дужности секретара Бранислав Вељковић и цела Радна заједница.

Дакле, стално је ангажовано око 30 особа. Поред тога ангажују се и сарадници на пројекту, као дизајнери, певачи, глумци, музичари, водитељи, возачи, помоћници у организацији програма, најмање још око двадесет и пет особа.


ТРИБИНA ФРАНЦУСКА 7

Дискусиона трибина – ФРАНЦУСКА 7 – основана је још далеке 1970. године на иницијативу групе младих писаца у којој су, између осталих били, Адам Пуслојић, Мома Димић, Предраг Богдановић Ци, Милорад Блечић, Драгомир Брајковић, Радослав Војводић,Иван Растегорац...Већина њих је и неко време водила трибину: Адам Пуслојић,Иван Растегорац, Милорад Блечић, Драгомир Брајковић, Радослав Војводић…Понајвише и понајдуже тандем Ратко Адамовић – Предраг Богдановић Ци, извесно време Мирјана Булатовић и Златко Красни, Душан Цицвара, а већ неколико година трибину води књижевник Миљурко Вукадиновић.

Tрибина "Француска 7" реализује у току године велики број тематски врло различитих сусрета - oд представљања нових књига, свечаних академија (Светосавска, Дани Ћирила и Методија), међународних сусрета (у дане Београдских међународних сусрета писаца, у дане Сајма књига и више пута у току године) књижевних темата (антологије, часописи, афоризми, јубилеји и годишњице писаца, књижевне награде, књижевност националних мањина и етничких заједница, портрети писаца, сусрете са књижевним заједницама и писцима појединих градова и сл. ), престављајући континуирано и писце са Косова и Метохије, као и наше ауторе из расејања . Такође, усталио се леп обичај да се новопримљени чланови представе публици у Кући писаца...

Програмски најживљи месеци су април и мај, као и последње тромесечје кад се последњих неколико година у програм трибине укључује и специјализована Језичка трибина учестала са разматрањем осетљивих језичких и уопште лингвистичких стручних питања.

Услови за рад су доста отежани: озвучење старо , одсуство модернијих помагала (видео-бим, платно за проекције...). и сл. У „Књижевним новинама“ последњих година устала се рубрика „Хроника трибине“ (понекад узме и целу страницу новина!) где се у десетак редова читаоци упознају са новим књигама, писцима и појавама и књижевним догађајима који трибину прате... Будући да је електронским обавештавањем и другим начинима оглашавања постигнута пуна јавност рада трибине, нема потребе да се улази у детаљисање програмских садржаја а профил трибине је деценијама профилиран и већ надалеко препознатљив.

Уредник и водитељ трибине Миљурко Вукадиновић.


Шумадијске метафоре су песнички фестивал у Младеновцу који траје непрекидно од 1988. године. Директор фестивала је Никола Костадиновић, а уредник Душан Стојковић. До сада је издато преко 150 књига.

Оне се последњих година, као манифестација која је под покровитељством Удружења књижевника Србије, најпре промовишу у оквиру Међународног сусрета писаца у Београду. Додељују се награде за поезију и прозу. Првонаграђеном песнику штампа се књига.

Победници су, између осталих, били и Милан С. Косовић, Драгана Буквић, Горан Лабудовић Шарло, Радослав Вучковић, Томислав Марковић, Драгослав Видовић, Игор Вукојевић, Дејан Богојевић, Ана Думовић, Мирјана Ковачевић, Момчило Бакрач, Миљурко Вукадиновић, Миленко Попић, Жељко Јанковић, Андреј Јелић Мариоков, Огњен Петровић, Снежана Радојевић, Весна Кораћ.

Штампана су двадесет два Зборника. Зборник је, заправо, књига која садржи тринаест малих књига. Поред песника, приповедача и есејиста – учесника Фестивала, представља и иностраног госта Фестивала (то су до сада, између осталих, били и Ангел Думбровеану, Ричард Бернс, Ласе Седеберг, Вјачеслав Купрјанов, Славе Ђорђо Димоски, Елка Њаголова, Нико Графенауер), има рубрику „Баштиник“ у којој представља песнике који су били везани за Младеновац, као и стотинак страна које представљају прави часопис у часопису и доносе нове песме српских и страних песника. Фестивал почев од 2004. године додељује повељу „Карађорђе“, а од 2008. године и штампа изабране песме награђених песника. Досадашњи добитници повеље су: Никола Цинцар Попоски, Радослав Војводић, Матија Бећковић, Срба Игњатовић, Томислав Мијовић, Зоран Костић, Радомир Андрић, Ристо Василевски, Мирослав Лукић, Ђорђе Николић, Зоран М. Мандић, Милош Јанковић, Радомир Стојановић. Штампано је и осам Граматика смрти у оквиру којих Душан Стојковић испитује феномен самоубиства у светској и нашој књижевности. Исти аутор је у дванаест књига антологијски приказао све што се збило у књижевном животу Младеновца.

Неки писци су, у оквиру издања „Шумадијских метафора“, штампали више својих књига. Наводимо неколика имена: Радомир Андрић, Мома Димић, Бранислав Бојић, Срба Игњатовић, Душан Чоловић, Никола Цинцар Попоски, Дејан Богојевић, Милош Петровић, Љубинко Јелић, Томислав Мијовић, Зоран Милисављевић, Ђоко Стојичић, Зорица Арсић Мандарић, Милија Ђорђевић, Томислав Марковић, Ратко Марковић Риђанин, Милан Р. Симић, Богислав Херцфилд, Милица Јефтимијевић Лилић, Данијела Падејски, Љубиша Ђидић...

GRBUKS

 Удружење књижевника Србије

Француска 7, 11000 Београд

 

 

 

Телефон: 381 11 2626 081, 381 11 2626 278

Е-маил:  uks.srbije@gmail.comknjizevnenovineuks@gmail.com

Факс: 381 11 2626 278, 381 11 2635 979

Текући рачун: 205-200273-87 Комерцијална банка

 

                                                                                               © Удружење књижевника Србије

                                                                                                      Уређује: Милош Бркић

                                                                                                     Сарадник: Милан Панић